Deset razloga za plivanje u vrtiću

Deset razloga za plivanje u vrtiću

PRVI RAZLOG ZA PLIVANJE U VRTIĆU- NEMA STAROSNIH OGRANIČENJA

Plivanjem se, po mišljenju stručnjaka, mogu baviti i bebe i babe i dede, a i svi uzrasti između njih. Bebe se rađaju sa urođenim refleksima za plivanje i ronjenje, jer prvih devet meseci provedu u vodenoj sredini te je zato plivanje u vrtiću vrlo korisno. Kada bebu pustite da zaroni u vodu ona će instinktivno zadržati dah, ali ne sme da bude sama u vodi. Ako bebu uzrasta do šest meseci potrbuške stavite u vodu, ona refleksno maše ručicama i nožicama i održava se na površini. Nakon šestog meseca urođeni refleksi za plivanje i ronjenje spontano nestaju. Ljudska bića mogu plivati od prvog do poslednjeg dana.

DRUGI RAZLOG: PLIVANJE JE BAZIČNI SPORT

Plivanje je uz gimnastiku i laku atletiku jedan od bazičnih sportova. Stručnajci se slažu da je za decu poželjno da u predškolskom dobu upražnjavaju plivanje, kao prvi izbor, jer ovu motoričku veštinu treba savladati do pete godine uz vožnju bicikla, rolera, klizanje i osnove skijanja. U predškolskom periodu mališani spontano uče kroz igru, u prirodi ili u školicama sporta, usavršavajući krupnu motoriku. Nije poželjno da odabrana fizička aktivnost deteta bude usko specijalizovana, jer njegov rast i razvoj može postati neravnomeran.

TREĆI RAZLOG ZA PLIVANJE U VRTIĆU – PODSTIČE RAVNOMERAN  I PRAVILAN RAZVOJ

Plivanje angažuje sve mišiće i podstiče pravilan razvoj celog organizma. Stručnjaci se slažu da je plivanje od najranijeg uzrasta blagotvorno za zdravlje, zato što povećava kapacitet pluća, povoljno utiče na pravilno držanje tela, rad kardiovaskularnog sistema i centara za termoregulaciju. Ova fizička aktivnost jača imunitet, poboljšava kvalitet sna i apetit. Istraživanje psihologa sa Islanda potvrđuje da plivanje u ranom uzrastu, utiče na kasnija postignuća dece. Bebe koje su išle na plivanje, kasnije su kao petogodišnja deca radila sa većom lakoćom različite vežbe i pokazivala veću spretnost i preciznost u finoj motorici u odnosu na kontrolnu grupu koja se nije bavila ovim sportom.

ČETVRTI RAZLOG JE MALA MOGUĆNOST POVREDA

Plivanje je poželjna fizička aktivnost, jer ne opterećuje zglobove, niti kičmeni stub, a mišići trupa su maksimalno i ravnomerno angažovani. Telo u vodi prividno gubi onoliko od svoje težine koliko vode istisne, stoga ima manju relativnu težinu nego na suvom i samim tim je sila kojom opterećuje kičmu manja. Ukoliko se deca drže osnovnih pravila bezbednosti u vodi i na suvom, mogućnosti nesrećnih slučajeva i povreda su mnogo manje nego u drugim sportovima.

PETI RAZLOG ZA PLIVANJE U VRTIĆU JE  OPUŠTANJE

Pored  pozitivnog dejstva na organe o kome smo već govorili, plivanje blagotvorno utiče na psihu. Ukoliko ne postoji strah od vode, ova aktivnost deluje opuštajuće na nervni sistem i  otklanja stres. Plivanje deci pomaže u prevazilaženju stidljivosti, nesigurnosti i strahova, poboljšava komunikaciju i ubrzava socijalizaciju.

ŠESTI RAZLOG: PLIVANJE RAZVIJA INTELIGENCIJU

Istraživanje koje je urađeno na uzorku od sedam hiljada mališana iz Australije, SAD-a i sa Novog Zelanda, pokazalo je da plivanje razvija inteligenciju. Predškolci koji su rano počeli da se bave ovom aktivnošću imali su bolje vizuelno- motoričke veštine, a kasnije su brže napredovali u školi. Rezultati ove studije potvrđuju da se mališani koji rano nauče da plivaju brže razvijaju u fizičkom, kognitivnom i jezičkom pogledu. Bez obzira na socio-ekonomsku pozadinu, deca koja plivaju od ranih dana, obavljaju znatno bolje vizuelno-motorne zadatke, kao što je sečenje papira makazama ili bojenje uz liniju, a uspešnija su i u rešavanju matematičkih i jezičkih problema.

SEDMI RAZLOG SU TERAPEUTSKA SVOJSTVA PLIVANJA

Deca koja su išla na plivanje kao bebe, kasnije pokazuju veću otpornost na infekcije i viruse, imaju odličan tonus mišića i osećaj ravnoteže. Fizičke aktivnosti u vodi su delotvornije od vežbi na suvom, jer pri plivanju trošimo četiri puta više energije nego pri trčanju, zbog otpora sredine, što je važno kako za kondiciju tako i u sprečavanju gojaznosti. Bronhijalna astma se uspešnije leči korišćenjem terapije u kombinaciji sa redovnim plivanjem. U vodi je zbog povećane vlažnosti vazduha i postojećeg hidrostatičkog pritiska na grudni koš otežano udisanje, a olakšano izdisanje. Zato se rade vežbe disanja, čime se povećava prohodnost respiratornih puteva i jačaju mišići aktivni pri udisanju vazduha. Kod deformiteta grudnog koša, kičmenog stuba ili stopala, iščašenih kukova, krivih nogu i bolesti zglobova, preporučuje se uz druge procedure i uključivanje plivanja u terapeutske svrhe. Posebno je značajan uticaj ove aktivnosti na bolesne zglobove jer ih ne opterećuje, čime se smanjuju bolovi i otoci, a poboljšava cirkulacija, pokretljivost ekstremiteta i koordinaciju pokreta. Plivanje je velika pomoć u terapiji autistične dece. I za kraj ovog razloga, nešto što će vas možda začuditi: prema mišljenju lekara šećerna bolest se lakše reguliše i leči uz plivanje jer tokom aktivnosti svi hormoni rastu, a insulin pada. Kao dobar primer može poslužiti američki plivač Geri Hol mlađi, koji je nakon obolevanja od diabetesa, na dve naredne Olimpijade osvojio tri zlatne medalje.

OSMI RAZLOG –  DOSTUPNA OPREMA I KONTROLISANI USLOVI

Za plivanje je potrebno poneti: kupaći, papuče, peškir i pelene za vodu u najranijem uzrastu. Kasnije deca koriste još naočare za vodu i kapu za plivanje. Važno je da voda uvek bude čista i topla, a instruktori za rad sa decom na dobrom glasu. Posle bazena obavezno je tuširanje, potpuno sušenje i adekvatna odeća prema godišnjem dobu.

DEVETI RAZLOG: PLIVANJE JE OSNOVA ZA  ATRAKTIVNE SPORTOVE

Kada dete u ranom uzrastu nauči da pliva, ima bazu za kasnije treniranje vaterpola, takmičarskog ili umetničkog plivanja, skokova u vodu, ronjenja, modernog petoboja ili triatlona. Takođe, nema prepreka da se posveti jedriličarstvu, jahanju talasa ili veslanju ukoliko ga neki od ovih sportova više privlače.

DESETI RAZLOG JE ŠTO U PLIVANJU NE IDE NIŠTA NA SILU

Dete koje nije plivalo kao beba, treba što ranije upoznati sa ovim sportom. Ulazak u vodu ide  postepeno, a imperativ je da mališani ne steknu strah. Neki nestrpljivi roditelji mogu pogrešiti insistrirajući da podmladak uđe u bazen po svaku cenu i protiv svoje volje, stvarajući tako otpor kod dece. Ipak kardinalna greška je gurnuti ili baciti dete u vodu, jer se tako povećava, a ne „razbija“ strah. Fobija od vode se veoma teško prevazilazi, zato je najbolji scenario da dete dođe na bazen sa odraslim u koga ima poverenja, da malo pogleda šta se tu dešava i samo poželi da uđe u vodu. Plivanje je tako dobar sport, da i odrasli i deca koja se bave njim moraju biti dobri, a to znači: ništa na silu!