Ishrana u vrtiću

Ishrana u vrtiću

APETIT SE MENJA U VRTIĆU

Jaslice i vrtići, u kojima deca provode puno vremena svakog dana, pružaju standardizovanu negu, vaspitanje i obrazovanje mališanima. Jedan od najvažnijih činilaca pravilne nege i preduslova dobrog zdravlja, rasta i razvoja je kvalitet ishrane i sticanje navika vezanih za ovu svakodnevnu aktivnost.  Mnoga deca po prvi put u vrtiću jedu van kuće I normalno je da su roditelji zabrinuti. Mališani koji provode u obdaništu četiri sata, za to vreme  zadovolje trećinu nutritivnih dnevnih potreba, a ako boravak traje osam sati – dve trećine. Stoga su dva česta pitanja roditelja tokom adaptacije, a i kasnije: “Šta je bilo za ručak?”, a potom:” Kako je dete jelo?” Odgovori su različiti, neka deca koja kod kuće izvoljevaju, u vrtiću jedu sve, a neka obrnu ćurak naopako pa slabije jedu u grupi. Tokom adaptacije, kod većine mališana apetit varira, bilo da na početku odbijaju hranu u obdaništu ili da nakon perioda prihvatanja, dođe period otpora. To zabrinjava roditelje, ali je pojava prolaznog karaktera. Kolebanje  apetita je normalno.  Pojačava se tokom  perioda intenzivnog rasta, a smanjuju ga umor ili uzbuđenje. Dete, osim toga, želi da zna šta će dogoditi ako odbija hranu, odnosno gde je granica njegove lične kontrole i uticaja.

NAVIKE U ISHRANI SE STIČU U DETINJSTVU

Deca obožavaju šarene voćne užine

Deca obožavaju šarene voćne užine

Nesumnjiv je značaj ranog životnog perioda za razvoj ukusa i navika u ishrani, koje je kasnije vrlo teško menjati.

Pravilna, izbalansirana ishrana utiče na zdravlje uopšte, a posebno na  gojaznost, kvalitet kostiju, diabetes i kardiovaskularne bolesti tokom života. Hrana u svim predškolskim ustanovama ima odgovarajuću količinu i raznovrsnost, standardizovan kvalitet , adekvatan procenat soli i šećera, a pripremljena je u sigurnim sanitarnim uslovima. Neki privatni vrtići sarađuju sa stručnjakom iz oblasti ishrane, kako bi napravili jedinstveni jelovnik koji zadovoljava potrebe njihovih polaznika. Uz ovakav pristup u beogradskom privatnom vrtiću Magnolija poštuju internacionalni standard HACCP I uče decu principima bezbedne pripreme hrane. Sve namirnice nabavljaju na nedeljnom nivou, zbog svežine i kvaliteta, a roditelji, pojedinačno ili grupno, mogu dobiti smernice za pravilnu ishranu dece u različitim uzrastima I korisne savete za celu porodicu.

PRE I POSLE JELA TREBA RUKE PRATI

Dvogodišnjak stavlja kašiku ravno u usta.

Dvogodišnjak stavlja kašiku ravno u usta.

Osim higijenskih navika koje je precizirao još čika Jova- Zmaj, dobro bi bilo da deca već kod kuće počnu samostalno da se hrane, pa da tehniku samo usavrše u vrtiću. Očekuje se da dvogodišnjaci bolje žvaću nego ranije, drže čašu ili šolju jednom rukom, a kašiku stavljaju ravno u usta. Oko trećeg rođendana spremni su da se samostalno služe viljuškom i kašikom, a sa navršene četiri godine koriste viljušku i nož, jedu tvrdu hranu bez problema I rado pričaju tokom obroka. S obzirom na veličinu želuca deca uzimaju manje količine namirnica I razmak između obroka i užine ne treba da bude duži od tri sata. Porodične navike u ishrani mnogo utiču na malo dete, stoga treba jesti zajedno za stolom i izbegavati korišćenje bočice za decu, veće količine slatkiša, guste sokove, zaslađene žitarice, čips, smoki i slične grickalice. U starijem uzrastu presudan je uticaj vršnjaka.

RAZNOVRSNE NAMIRNICE U VRTIĆU I KOD KUĆE

Piramida ishrane za dete koje ima više od dve godine ima pet glavnih grupa namirnica:

  • hleb, žitarice, pirinač, pasta
  • povrće
  • voće
  • mleko, jogurt, sir
  • meso, riba, jaja, mahunarke

Važno je spremati raznovrsnu hranu iz svake od grupa u vrtiću i kod kuće. Nekada je novu namirnicu potrebno ponuditi desetak puta da bi je dete prihvatilo. Ponekad mu novina ne prija tokom glavnog obroka, a pojede je za užinu.

ZDRAV ODNOS PREMA HRANI DOLAZI IZ PORODICE

Teško je promeniti navike iz detinjstva.

Teško je promeniti navike iz detinjstva.

Roditelji ne smeju biti ni suviše zabrinuti, ni ravnodušni u vezi sa količinom hrane koju dete unese.  Nije lako izbeći nagovaranje, moljakanje, nagrađivanje, a ponekad i viku.  Roditelji se moraju sami kontrolisati, kako ih deca ne bi kontrolisala ostacima jela na tanjiru. Ako dete “mrljavi” duže od pola sata, najbolje je skloniti jelo I od sledećeg dana smanjiti ili ukinuti užinu. To nije kazna, već odgovarajuća reakcija. Kada su odmorna, zdrava i skoncentrisana, deca najbolje znaju koliko im hrane treba.  Ona uglavnom vole da jedu iz svojih tanjirića ili činijica, što je dobro za serviranje manjih količina. Dopada im se hrana različitih boja, tekstura i oblika. Ne prija im suviše toplo, hladno ili začinjeno jelo. Uglavnom više vole sočne, sirove, obarene ili dinstane namirnice, a ne prekuvane ili suve obroke.

ISHRANA U VRTIĆU

Deca više vole sveže i sočno od prekuvanog i suvog.

Deca više vole sveže i sočno od prekuvanog i suvog.

Privikavanje na hranu u vrtiću traje oko mesec dana. Kada se završi, roditelji ne brinu o planiranju, nabavci i pripremi hrane, dete u zajedničkim obrocima sa vršnjacima proba nove namirnice I polako shvata da ne može očekivati zamenu za hranu koja je ispred njega. Kada dete danima odbija da jede, treba isključiti mogućnost infekcije. Ako lekar utvrdi da je dete zdravo, u pitanju je često propratna, prolazna faza adaptacije. Ukoliko mališan uporno odbija da jede u obdaništu, roditelji mu mogu ponuditi da izabere užinu u prodavnici i ponese je sa sobom. Mnoga deca, da bi se navikla na novu sredinu, vole da donesu nešto što ih podseća na porodicu, često je to prelazna igračka, ali može se ponuditi I užina, zato što se tako osećaju sigurnije kada su bez roditelja. Kada mališan dobro ruča u vrtiću, umoran je ili je već kasno, obrok kod kuće treba da bude lagan. Za razliku od toga, kada odbije hranu u obdaništu, treba mu pri povratku ponuditi laku užinu i na kraju dana obilniju večeru. Dobro je da dete bude uključeno u spremanje sa roditeljima i da razgovara o sastojcima obroka. Često se dešava da deca u veseloj i opuštenoj atmosferi vrtićke grupe, pod uticajem vršnjaka, jedu i ono što kod kuće odbijaju.

KRATAK PODSETNIK ZA ŠARENI TANJIR

Za rast su potrebni proteini iz mleka, mesa, ribe, jaja ili sira.

Kalcijuma za formiranje kostiju i zuba ima dosta u mleku i mlečnim proizvodima, a manje u lisnatom povrću.

Gvožđe dobijamo iz mesa, ribe, jaja, tamnog lisnatog povrća i obogaćenih žitarica.

Citrusno voće i tamno zeleno i narandžasto- žuto povrće su izvor vitamina C i A.

Masti obezbeđuju dodatne kalorije za rast i aktivnost. Njihov udeo ne sme prelaziti 30% dnevnih potreba.

Voda je neophodna za regulaciju funkcija dečjeg organizma, pa decu treba ponuditi vodom nekoliko puta dnevno.