Nekad dobiješ, nekad izgubiš! Takmičarski duh kod dece.

Nekad dobiješ, nekad izgubiš! Takmičarski duh kod dece.

Zdravo Magnolijanci, sigurno ste svi imali prilike da upoznate nekog ko ne zna da gubi. Naravno nije lepo gubiti, ali u životu jednostavno ne može uvek da se dobija. Kao što je pobeda stvar koja nas motiviše da budemo još bolji u nečemu, tako je i poraz stvar koja nas jednako, ako ne i više, motiviše da budemo uspešniji. Danas će Vrtić Magnolija pričati o tome kako se izgrađuje takmičarski duh kod dece i želja za uspehom.

Na nivou predškolskog uzrasta je takmičarski duh kod dece dosta izražen. Iako uviđate da vaše dete želi da bude najbolje u svemu, od toga ko će biti najbolji u fudbalu do toga ko će prvi stati u red, ne treba da vas to brine. Deca u ovim godinama počinju da shvataju koncept pobede. Sa 4 godine takmičiće se u apsolutno svemu, „Moja lutka je lepša od tvoje; moj tata je jači od tvog; moj auto je brži od tvog;“ Klinci nisu uvek svesni kompleksnosti pobede ili gubljenja, ali su svesni da je pobediti dobro a izgubiti loše. Iz tog razloga, takmičarski duh kod dece ih uvek tera da pobede.

Međutim stav deteta da treba da pobedi u svemu neće uvek biti prihvatljiv njegovim drugarima. Mališani teško prave vezu između svog ponašanja i reakcije drugih, tako da mogu da budu i začuđeni kada njihovi vršnjaci prestanu da se igraju sa njima. Najbolje je tada dete poučiti na sledeći način: „Ako uvek staneš u red pre Milice, šta misliš kako se ona oseća? Kako bi se ti osećala da ona to tebi stalno radi?“ Onda razgovarajte sa svojim detetom kako bi bilo da se sledeći put dogovori sa Milicom da jednom stane ona prva u red a drugi put vaše dete.

Igranje će takođe biti lakše ako dete shvati da je pobeda više stvar truda nego samog rezultata. Sećam se kako je bilo kad smo bili mali. Kad smo se igrali sa braćom ili sestrama roditelji su nas hvalili kako smo dobro odigrali „Čoveče, ne ljuti se“ a nikada nas nisu hvalili kao pobednike. Ono što su kod nas uvek tražili jeste da napredujemo. Bitno je naučiti dete da uvek pobeđuje sa stilom.

Sa druge strane, iz poraza se možda i više nauči. Ako na primer neka igra zahteva specijalna znanja ili strategiju, izgubivši, dete je u mogućnosti da analizira razlog. Zato se šah toliko preporučuje za razvijanje analitičkih sposobnosti. Samim tim što dete postaje iskusnije u toj igri, ono će sticati samopouzdanje i shvatiće, ponovo, da je pobeda stvar truda. Deca ne mogu da razumeju svoje vršnjake ako nikad nisu gubila. Osećamo empatiju ako smo i mi nekad bili povređeni. Deca koja imaju sposobnost da podnesu poraz umeju da uživaju u igri. Niko ne želi da bude označen kao „onaj koji se bacaka po podu kad izgubi“- kao i sa pobedom, treba i gubiti sa stilom.

Život je pun šansi i avantura iz kojih treba izvući iskustvo. Ako non-stop pobeđujemo, propustićemo značajne stvari u odrastanju zato što mislimo da nam nisu potrebne. Opet i ako izgubimo po koju partiju, nije kraj sveta.

Vaš Vrtić Magnolija, lepota odrastanja