Postavljanje granica deci

Postavljanje granica deci

Svaki roditelj želi samo dobro svom detetu, ali ponekad važi ona stara da je put u pakao popločan dobrim namerama.

NA NIČIJOJ ZEMLJI

Lopta se sa dečje polovine terena, gde su se polovinom prošlog veka delili od strane roditelja i vaspitača crveni i žuti kartoni kad se prekrše pravila, prebacila na roditeljsku polovinu. A tu je sve manje živahnih i žustrih akcija koje plene svojom zavodljivošću, sve manje kreativne igre, efektni golovi su postali retkost. U proseku sve stariji, ovi igrači se tromo vuku po terenu izmučeni dilemama koja pravila važe, a koja ne i ima li više uopšte pravila u ovoj igri koja se zove pravljenje ljudi. Za razliku od njih, nove generacije su uvek mlade, pune energije, kreativnosti i želje da pomere granice… A kad tih granica nema i lopta i igrači mogu da završe daleko izvan terena, na ničijoj zemlji…

ČETIRI P ZA PRAVU STVAR

Roditelji koji su u dilemi oko pravila, mogu se sa punim poverenjem osloniti na ova četiri:

  1. Pokazivanje ljubavi
  2. Podrška
  3. Postavljanje granica i
  4. Poštovanje.
 Presudan je dobar i kvalitetan odnos sa detetom.

Presudan je dobar i kvalitetan odnos sa detetom.

Prava stvar koju dobijate poštujući ova pravila je dobar i kvalitetan odnos sa vašim detetom. Naravno da ovako zvuči idealno, ali kada ste vi u žurbi, dete kenjkavo, pa još i kiša pljušti, učinili biste sve da prestane cika… E, to je zamka, tako mu ne pokazujete ljubav, već sopstvenu slabost, ne podržavate željeni oblik ponašanja, raspadaju se granice, a ne poštujete ni sebe, ni dete. Budite čvrsti prva tri- četiri puta i cika koja ne daje rezultate će jenjavati. Ne vičite na dete!  Ako popustite i odreagujete na bilo koji način, ovakvo ponašanje pokazuje se delotvornim i dete će ga pojačati ili produžiti do dostizanja željenog cilja.

ZAŠTO JE VAŽNO POSTAVLJANJE GRANICA DECI ?

Dete se oseća sigurno, zaštićeno i opušteno kada zna gde su granice prihvatljivog ponašanja

Dete se oseća sigurno, zaštićeno i opušteno kada zna gde su granice prihvatljivog ponašanja

Roditelji se često plaše da će postavljanjem granica biti prestrogi, čak nemilosrdni, prema tom malom i nežnom biću kome žele sve da pruže. Samo razmislite, da li je za bilo koje dete dobro da uradi sve što mu padne na pamet? To pitanje važi i za najraniji uzrast u kome vam se ne čini baš primereno, ali ne zaboravite, vaše dete će porasti, prohodaće, biće tinejdžer, a isto pitanje ostaje…Da li biste ga fizički pustili da se igra u neograđenom dvorištu? A mentalno? Fiziološki gledano, mališani nemaju razvijen nadčeoni režanj mozga zadužen za odlučivanje, zato nas njihova mašta stalno iznenađuje i njima sve izgleda moguće. Dakle, roditelji ovo je vaša dužnost. Kada su adekvatno postavljene granice deci, ona se osećaju sigurno i zaštićeno. Određene rutine im smanjuju nepoznato, koje izaziva neizvesnost. Postavljanje granica deci, omogućava im da steknu realniju sliku o svetu oko sebe i svom mestu u njemu. Razumevanje da se svet ne vrti oko njega, olakšaće detetu da se nosi sa frustracijama koje su neizbežne u životu, jer ne može uvek biti baš onako kako ono želi. Granice ne važe samo za decu, već i za roditelje, često je veoma važno da povučete granicu do koje mere ćete pomagati vašem mališanu. Iako biste mu sve pružili, dodali i učinili, za njega je najveća pomoć da mu ne pomognete u onome što uz malo truda može da uradi sam. Dete koje stiče veštine, pronalazi rešenja i savlađuje prepreke, doživljava neponovljiv osećaj zadovoljstva i samopouzdanja, sa dobrim izgledima da bude samostalno u životu.

KOJE GRANICE POSTAVITI DECI?

Postavljanje granica detetu je sastavni deo roditeljske ljubavi i brige.

Postavljanje granica detetu je sastavni deo roditeljske ljubavi i brige.

Uvek je poželjna dobra mera, a to znači da roditelj nije ni diktator, ni drugar svom detetu. Roditelji treba da prate i uvažavaju sazrevanje i potrebe u procesu postavljanja granica deci i da ne preteruju sa brojem neprikosnovenih pravila. Dakle, neophodne granice tiču se:

1. Zdravlja

One govore o obrocima, ličnoj higijeni i spavanju. Ovde je naravno reč o vremenu kada se ove aktivnosti odvijaju, a kod obroka i o sadržaju, više nego o količini. Naravno, ne mora dete na znak pištaljke u pola devet u krevet, ali ni bauljanje po kući oko ponoći ne utiče dobro na njegov razvoj. Istina je da svako od nas ima hranu koju više voli, ali to ne znači da detetu treba povlađivati u smislu jednolične ishrane, izbegavanja supe ili voća, a pri tom neprestanom uzimanju grickalica. O uticaju kupanja, pranja kose i zuba na zdravlje, iskreno verujem da postoji opšta saglasnost.  

2. Bezbednosti

Postavljaju se radi izbegavanja ozbiljnih povreda i nesreća. Nema pregovora oko istrčavanja pod kola, motanja oko vrele ringle ili feniranja u kadi punoj vode. U kontrolisanim uslovima detetu se mora dozvoliti sloboda i tu će uvek dolaziti do sitnijih povreda prilikom usavršavanja različitih veština.

3. Nepoštovanja  

Roditelji sve ređe povlače veoma važnu granicu između neslaganja i nepoštovanja. Dete će se uvek boriti, dete ima pravo da bude nezadovoljno nečim i da to iskaže, ali roditelj ga mora poučavati šta je neslaganje, a šta nepoštovanje. Slično je i sa poštovanjem dogovora, kao kod odlaska u prodavnicu, kada deca žele sve i žele sad. Uspostavite dogovor ranije, a ne podležite vrištanju i dreci u samoj radnji, inače ste „obrali bostan“. Najbolje pouke vezane za ove granice daju roditelji svojim primerom, čvrstinom i povremeno ignorisanjem nepoželjnog ponašanja. Ako vi jedete sve namirnice, dete će to spontano usvojiti, ako ne pretrčavate ulicu van semafora, smanjujete šanse da dete to pokuša. I naravno, ako se odnosite prema članovima porodice sa poštovanjem i poštujete napravljene dogovore i dete će tako činiti.

ULOGA REČI U POSTAVLJANJU GRANICA DECI

Uloga reči je u ovom procesu mnogo manja od uloge dela, kao i u svemu što se tiče dece. Ipak postoji nekoliko pravila koja treba uvažiti:

  • Pozovite dete imenom
  • Pogledajte ga u oči i sačekajte da uzvrati pogled
  • Upotrebite odgovarajuću jačinu glasa i intonaciju, jer mu saopštavate nešto važno
  • Rečenice treba da budu kratke i jednostavne
  • Što manje pravila i objašnjenja – to bolje, da se dete ne „isključi“
  • Budite nežni, ali nepokolebljivi
  • Sa napretkom u govoru, počnite da pravite dogovore
  • Insistirajte na obostranom poštovanju i uvažavanju.

Da parafraziramo Boru Čorbu za kraj „teoretski ovo lepo zvuči, malčice je drukčije u praksi, mnogo toga još uvek se uči“… Zahtevi i dileme roditeljstva jesu veliki, trudite se iskreno i već ste dorasli zadatku.