Radionice za decu

Radionice za decu

Komunikacija sa decom nekim odraslim osobama prosto „leži“, dok drugima ide teže. Kako je nedavno naš dečji pesnik Ljubivoje Ršumović rekao o Raši Popovu-  on je bio velikan našeg vremena, renesansna ličnost, koja je uspela da nađe prečice za komunikaciju sa decom, i dodao: „Da bi uspešno razgovarali sa detetom vi morate da se popnete na njegov nivo. Raši je to uspelo jer je u seriji “Fazoni i fore” kao Proka pronalazač ušao u dečiju maštu. Ušao je u dečija srca zauvek.“ Upravo ovakav pristup, kroz maštu, do srca, deca rado prihvataju i u njemu spontano učestvuju.

ZAŠTO RADIONICE ZA DECU?

Uči svoje dete znanju, ne treba silom, nego igrom.“ Ova mudra rečenica pripisuje se velikom antičkom filozofu Platonu, koji mora da je znao koliko je teško zadržati mališane da mirno prate neko izlaganje. Mnogo zgodniji način komunikacije sa njima je učenje kroz igru, u radionicama za decu predškolskog uzrasta. Sama reč radionica primarno znači prostor i alat za proizvodnju, sa  bar jednim majstorom. Istoimena metoda, razvila se tokom prošlog veka, iz Morenove psihodrame, a podrazumeva manju grupu učesnika, koji u nekom određenom prostoru, ne mora obavezno biti zatvoren, specifičnim „alatima“ zajednički „proizvodi“ najčešće nova iskustva i znanja, uz obučenog voditelja. Ponekad, na kraju radionice za decu postoje i vidljivi likovni, muzički, literarni ili dramski „plodovi“, dok je psihološka dobit svakog od učesnika neophodna za uspeh ove metode. U radionicama za decu Beograd, svi se ozbiljno igraju i mališani imaju jaču motivaciju, slobodno učestvuju i komuniciraju sa odraslima i vršnjacima, spontano se „unose“ u „priču“ i uživaju. Kroz  zajedničko iskustvo deca i odrasli, napreduju, razvijajući se i menjajući svoje ponašanje. Za voditelja je svaka radionica izazov, ali i izvor zadovoljstva, napretka i novih saznanja.

LIKOVNE RADIONICE ZA DECU

I najfantističnije kombinacije su dobrodošle u radionici.

I najfantističnije kombinacije su dobrodošle u radionici.

Svako dete je umetnik. Problem je ostati umetnik nakon odrastanja.“ Ove reči Pabla Pikasa važe samo za realni plan. Na radionici, međutim, vrlo brzo prelazimo u domen imaginarnog plana, gde nema pogrešnih odgovora, ne mora se bojiti tačno do linije i najfantastičnije kombinacije su dobrodošle. Stoga je i deci i odraslima, problem na koji je ukazao ovaj veliki slikar rešen dok traje radionica. Za decu realnost nije okov već odskočna daska, zato im je prirodno mesto u radu ovakvom metodom. Naravno postoje neka pravila koja moraju biti poštovana na radionici, ali o njima odlučuje „majstor“ koji je vodi, a u zavisnosti od situacije, na neka utiču i učesnici. Saradnjom, a ne međusobnim takmičenjem, tokom serije likovnih radionica, nastaju grupni radovi koji zaustavljaju dah, bilo da je u pitanju slikanje, kolaž, crtanje, vajanje ili mešavina ovih i stvaranje novih tehnika.

MUZIČKE RADIONICE ZA DECU

Taši-taši tanana…“ Ritam, pokret i glas, obeležavaju početak  ljudskog života na planeti, od pojedinačnog novorođenčeta, do začetka bilo koje kulture i tradicije. Muzičke radionice za decu danas nude mnogo više, zahvaljujući tehnologiji, ali i sopstvenim rukama, nogama i glasu, učesnici dobro osmišljenog projekta stvaraju prave čarolije. Korišćenje instrumenata, koje učesnici često prave sami, „otelovljenje“ melodije pokretom ili „putovanje“ kroz muzičku istoriju i geografiju su samo deo pristupa koji zavise od umešnosti voditelja. Kao što kaže pesma: „Nema sveta, ni planete, gde ne može stići dete…“, pa u muzičkoj radionici mališani mogu plesati u baletu ili svirati na koncertu, učestvovati u renesansnoj povorci ili zanosnom plesu oko indijanske vatre, jer krila njihove mašte su neumorna.

LITERARNE RADIONICE ZA DECU

Najveći čovek uvek ostaje dete.“  Reči su velikog nemačkog pisca Johana Volfganga Getea, sa kojima se voditelji radionica za decu slažu. Većini dece od najranijeg uzrasta odrasli čitaju priče, bajke, basne i pesme. Sa prvim rečima koje izgovaraju, mališani već prave svoje kovanice i nove reči, koje su roditeljima, bakama i dekama beskrajno simpatične. Prirodan nastavak ovakvih  aktivnosti omogućavaju literarne radionice za decu, koje pružaju široke mogućnosti od smislenog ili besmislenog rimovanja, brzalica, razbrajalica, zagonetki, do stvaranja zajedničke priče, crtanja pesme ili izmene završetka već poznate bajke. Dete je u prilici da „uđe“ u priču i promeni je, da osvetli svoju tačku gledišta, ono što je za njega važno, lepo ili bolno, da razvija i bogati svoj rečnik, da humorom pobedi ono čega se plaši i tako priča postaje „baš njegova“, a nije je oduzeo nikome. Mogućnosti su zaista beskrajne, a voditelj ih može snimiti i zapisati…

DRAMSKE RADIONICE ZA DECU

I onda smo “ušli” u priču i okrenuli je naglavačke…

I onda smo “ušli” u priču i okrenuli je naglavačke…

Tek kroz druge postajemo ono što jesmo” Lav Vigotski je ovom rečenicom sažeo neke od tehnika Morenove  psihodrame, poput igre ogledala, koja je prisutna kako  radionicama, tako i u svakodnevnom životu. Učesnici stoje u paru jedan naspram drugog i prvi izvodi različite pokrete koje drugi sa što manjom vremenskom zadrškom ponavlja, poput ogledala. To je samo jedna od tehnika, koja uz zamenu uloga i igranje životnih situacija pomaže razvoj sagledavanja iz ugla drugog i empatije kod učesnika. U dramskim  radionicama za decu predškolskog uzrasta, svi uživaju u onome što najviše vole da rade, u igri. Voditelj, kao što mu samo ime kaže, vodi i podstiče igru, deli u grupe ili parove, daje direkcije, tako da kroz improvizaciju na svetlost dana izađu dečji monolozi, zamišljeni dijalozi i lična iskustva kao početne stanice ovog voza mašte. Tokom procesa mališani razvijaju kreativnost, govor tela, mimiku lica, komunikaciju rečima, koncentraciju i pamćenje, a razbijaju strah i tremu. Radom u paru i u grupi dete uči da sarađuje, da bude strpljivo i tolerantno. Kroz ceo proces razvija se pozitivna grupna dinamika uz povećanu sigurnost i samopouzdanje svakog člana. Ponekad se na kraju ciklusa pozovu i roditelji da učestvuju u završnoj radionici ili se izvede neka dramska igra za njih.

UMESTO ZAKLJUČKA

 Dramske radionice za decu donose psihološku dobit svakom učesniku.

Dramske radionice za decu donose psihološku dobit svakom učesniku.

Studije sprovedene u Evropi i Americi pokazuju da deca koja su učestvovala u dramskim radionicama postižu bolji uspeh u školi i ostvaruju kvalitetnije socijalne kontakte. Zbog ovakvog uticaja na razvoj deteta, mnoge  zemlje su u svoj formalni sistem obrazovanja integrisale umetnosti. U našoj zemlji, za razliku od likovnog i muzičkog, drame nema u rasporedu časova prosečnog osnovca niti srednjoškolca. Kreativne dramske radionice omogućavaju mladima da u bezbednosti fiktivnog plana istražuju različite situacije, isprobavaju moguća rešenja i njihove posledice, preispitaju svoje i ponašanje drugih, kao i međusobne odnose. Kroz različite uloge, učesnici slobodno razvijaju kreativno i kritičko mišljenje, aktivno učenje i usvajaju civilizacijske vrednosti, što direktno doprinosi produktivnom i nenasilnom rešavanju društvenih problema.