Sigurnost dece u vrtiću

Sigurnost dece u vrtiću

Pri polasku deteta u predškolsku ustanovu prva briga roditelja je koliko će centar njihovog sveta biti bezbedan i siguran u novom okruženju. Kada kažemo sigurnost dece u vrtiću, tu mislimo bukvalno na sve od fizičke bezbednosti, mogućnosti povrede I zaraze, krađe dece, pa do vršnjačkog nasilja Ili alergijske reakcije na hranu. Važno je poštovati neka osnovna pravila I veći deo spiska pod naslovom “Ne d’o ti Bog šta ti roditelj pomisli”, može se izbeći.

UTICAJ RODITELJA NA SIGURNOST DECE U VRTIĆU

Iako  većina roditelja smatra da od trenutka kada ostave dete u vrtiću do preuzimanja, svu odgovornost snose vaspitači i predškolska ustanova, stvari ne stoje baš tako. Od rođenja bebe, kada počnete da podižete I vaspitavate svoje pile, imate direktan uticaj na to kako će se dete ponašati i samim tim koliko će biti bezbedno, između ostalog I u vrtićkoj grupi, na izletu ili na ekskurziiji sa obdaništem.

KAKO PODIŽETE DETE

Roditelji svojim izborom načina podizanja deteta najviše utiču na njegovu spretnost, snalažljivost i samopouzdanje. Ako radite kao “produžena ruka, noga ili glava” vašeg mališana, ne očekujte da će biti puno spretnih reakcija, snalažljivih ideja i realizacija, pa samim tim ni samopouzdanja u njegovom životu. Naravno da se strašno bojite da ne padne i ne povredi se, da ste spremni da mu pružite sve što želi, ali ako se nekontrolisano prepustite ovim porivima postajete “buldožer” roditelj. Dete će kasnije burno reagovati na svaku frustraciju i postati “lomljivo” biće. Mališani koji ne iskuse u odgovarajućem uzrastu pokušaje i promašaje, odnosno uspehe, u različitim aktivnostima imaju problem da razviju svoje potencijale. Nikada nemojte zaboraviti da kada neku stvar uradite umesto deteta, jer ćete vi to brže, bolje I sa manje muke, uskratili ste mu divan osećaj zadovoljstva pri uspehu koji je ključan za samopouzdanje.   

VAKCINACIJA

Tema koja je ovih dana u žiži interesovanja je vakcinacija dece. Roditelji sve češće odbijaju da vakcinišu svoju decu,

za šta je u Srbiji propisana kazna od 30 000 do 150 000 dinara. Podeljena su mišljenja zabrinutih majki i očeva, nadrilekara i stručnjaka oko kvaliteta vakcina, procenta kontraindikacija i dobrih efekata vakcinacije. Ova tema zahteva poseban tekst, a ovde samo napominjemo da je u Rumuniji obolelo više od 3500, a umrlo 17 osoba od malih boginja i da je epidemija ove zarazne dečje bolesti objavljena na tromeđi sa Mađarskom i Srbijom.  Dakle, da li će dete biti vakcinisano, hoće li doneti bolest u grupu, kako će se ona širiti i ko će sve biti životno ugrožen, odlučuju roditelji.

ALERGIJE I HRONIČNE BOLESTI

U najboljem interesu deteta je da roditelji obaveste vaspitače o postojanju alergijske reakcije, hronične bolesti ili neke druge zdravstvene tegobe. Iako je kvalitet ishrane u predškolskim ustanovama standardizovan I izbegavaju se alergeni, uvek je bolje sprečiti nego lečiti. Takođe,  kada dete želi da počasti drugare za rođendan ili slično, pitajte da li u grupi ima alergičara i na šta reaguju, kako biste izbegli tu vrstu namirnica.

NASILJE

I ova tema zahteva poseban tekst, ali u najkraćem, tokom odrastanja svako dete će se sresti sa nekim oblikom

nasilja, neki će kinjiti druge, neki će biti žrtve, a neki će biti svedoci. Važno je da dete,  od najranijeg doba, u porodici oseća sigurnost i nauči jednostavno pravilo: “ Ja ne smem nikoga tući, ismevati i zlostavljati, niti dozvoliti da mene neko tuče, ismeva i zlostavlja.

KAKO PREPOZNATI ZLOSTAVLJANO DETE

Na žalost, postoje deca koja u porodici ne mogu da osete sigurnost, jer su izložena nasilju. Na svakom odraslom je odgovornost da primeti i reaguje.  Vaspitači provode dosta vremena sa decom, obučeni su da im ne promaknu teškoće mališana, a ako posumnjaju na bilo koju vrstu zlostavljanja, dužni su da to i prijave.

Ako zlostavljanje duže traje, dete slabije raste i razvija se. Kasniji razvoj govora, kao i regresivno ponašanje poput nekontrolisanog piškenja i kakenja, slaba koncentracija i pamćenje, bezvoljnost, nezainteresovanost za okolinu, preterana povučenosti ili agresivnost samo su neki od znakova koji ukazuju na različite vrste nasilja nad detetom.

Klasični znaci fizičkog zlostavljanja su modrice različite starosti i težine, neuobičajena oštećenja kože, poput ogrebotina, otisci kaiša, štipanja ili vezivanja, opekotine, kao što su otisci pegle ili cigareta, oštećenja kostiju u vidu iščašenja ili preloma i oštećenja unutrašnjih organa.

ZDRAVLJE DECE I TIMA VRTIĆA

Svako dete pre dolaska u vrtić mora imati potvrdu pedijatra da je zdravo. Ukoliko dete tokom boravka u grupi dobije temperaturu veću od 37°C , vaspitač telefonom kontaktira roditelje da dođu I preuzmu ga. Ako se vaspitač razboli, predškolska ustanova nalazi zamenu među kolegama, kako bi se rad u njegovoj grupi nesmetano nastavio. Kada se u grupama pojave slučajevi boginja, vaški, virusnih upala ili neke druge zaraze, vaspitači obaveštavaju roditelje da obrate dodatnu pažnju i reaguju na vreme.

KAKO SPREČITI POVREDE

Lakše povrede su neizbežne u grupi. U beogradskom privatnom vrtiću Magnolija obraćaju posebnu pažnju na opremu i nameštaj, koji su ručno pravljeni od eko materijala, sa zaobljenim ivicama. Zahvaljujući tome manje su šanse da se deca povrede tokom aktivnosti. Podovi su od materijala koji ublažava udarac pri padu. U privatnim vrtićima grupe su manje, pa vaspitač može da obrati pažnju na sigurnost svakog deteta. Međutim, u većim grupama, deca se naročito u periodu adaptacije povređuju međusobno, a jedan od klasičnih primera je ugriz. Sedamdesetih godina jedna mama nezadovoljna reakcijom vaspitačice, koja joj je objasnila da je to prolazna faza, insistirala je da razgovara sa roditeljima deteta koje je ugrizlo njenog sina. Otac devojčice koja je počinila zlodelo, mirno je saslušao erupciju i rekao : »Gospođo, slažem se sa vama, ali ja moju ćerku tome nisam učio. » Mama je ostala bez teksta.

OBEZBEĐENJE

U svim predškolskim ustanovama u Beogradu zaključava se ulaz  i strogo se vodi računa ko ulazi u vrtić i kontroliše  ko može da preuzme dete. Neki  privatni vrtići poput  Magnolije u Beogradu obezbeđuju objekat različitim sistemima fizičko- tehničke zaštite. Tu je ograda,  čuvar, a sproveden je I sistem kamera koji je povezan sa svakom prostorijom. Bezbednost i sigurnost dece je na prvom mestu.