Tužakanje u vrtiću i kod kuće

Tužakanje u vrtiću i kod kuće

“Tužibaba Jeca,

Ulovila zeca,

Stavila ga u torbu,

Da napravi čorbu…”

Utešite mališana, ali ne podržavajte tužakanje ni u vrtiću, ni u kući.

Utešite mališana, ali ne podržavajte tužakanje ni u vrtiću, ni u kući.

Za decu vrtićkog uzrasta tipično je da se u nekom periodu, “bave” tužakanjem. Ima odraslih u njihovom okruženju koje ovo ponašanje zabavlja, neki ga čak podržavaju, ali roditeljima, braći, sestrama i drugarima vrlo brzo dosadi i zasmeta, jer se osećaju kao uhvaćeni zec u torbi. Stručnjaci smatraju da je to prolazna faza, iz koje dete izlazi socijalno zrelije i sposobnije da samo proceni šta treba prijaviti, a šta ne. Iako to javno ne priznaju, ponekad vaspitači u prenatrpanim grupama, vide ovu pojavu kao manje zlo od mogućih povreda, kada mališani “uzmu zakon u svoje ruke” i doslovno primene “oko za oko, zub za zub.” Ima roditelja koji se pitaju šta da rade u takvoj situaciji i zašto se njihovi naslednici međusobno tužakaju. Neke odgovore možete naći u tekstu. Privatni vrtić ima manje grupe, svakom detetu je posvećena puna pažnja, a vaspitačice su spremne za razgovor sa roditeljima o ponašanju mališana.

ZAŠTO DECA TUŽAKAJU U VRTIĆU I KOD KUĆE?

Ukoliko ne želite da vaše dete postane  šire poznato kao “tužibaba Jeca”, važno je da se upoznate sa uobičajenim uzrocima tužakanja i procenite koji je aktuelan u slučaju vašeg potomstva.

Najčešći uzroci ove pojave u predškolskom dobu, po mišljenju stručnjaka, su:

  • Poštovanje istih pravila za sve– u ovom periodu razvoja mališani doslovno usvajaju različita pravila, kako u vrtiću, tako i kod kuće. Oni prosto ne shvataju da druga deca, nemaju ista pravila kod kuće ili da krše vrtićka pravila “bez pardona”, pa ukazuju na to kad god se desi “prestup”.
  • Traženje pažnje i svog “mesta pod Suncem”– ponekad dete želi da bude primećeno ili pohvaljeno, pa smatra da je “prijavljivanje” drugih pravi način. A nekada veruje da sebi “podiže cenu”, ako je “spušta” drugima i tako “stiče svoje mesto u društvu”.
  • Osveta za prethodni “zločin”- ovo ume da bude veći problem nego što izgleda, jer dete u “momentu inspiracije”, ume da “natovari” drugaru više od učinjenog, kako bi ga dublje “uvalilo” u nevolju, pa da dobije kaznu i za ono što je njemu onomad uradio.  
  • Moć i “uterivanje u red”- mališan želi da on bude “glavni”, da “određuje” i “postrojava” drugare. Iako ovo odraslima ume da izgleda simpatično, jer je u pitanju “rođeni vođa”, bar po željama, treba razmisliti o njegovom “razvojnom putu” kroz tužakanje.

KAKO SPREČITI TUŽAKANJE U VRTIĆU I KOD KUĆE?

Pomozite detetu da povuče granicu između tužakanja i upozoravanja.

Pomozite detetu da povuče granicu između tužakanja i upozoravanja.

Iako vaše dete već ima “radnog iskustva” u tužakanju, možete primeniti neki od  predloženih pristupa u sprečavanju ove pojave:

  • U situaciji kada ste sa detetom svedoci nečijeg tužakanja, ukažite na to detetu i zatražite njegovo mišljenje o takvom ponašanju, objasnite zašto to nije “prava stvar” i kako razrešiti situaciju na drugi način.
  • Obezbedite svakodnevno neko vreme koje ćete bez prekida posvetiti isključivo svom detetu, ako imate više dece, odvojte po petnaest, dvadeset minuta u toku dana za svakog od njih pojedinačno. To može biti vreme pred spavanje, isključite mobilni i ne radite ništa “uzgred”. Tada mališan oseća da je važan i prihvaćen, da ćete ga razumeti ako vam se poveri.  
  • Objasnite detetu da postoje osobe koje ne poštuju pravila uvek ili onako kako bi trebalo.  Naglasite da vam je jasno kako ga to pogađa, jer želi da učini pravu stvar. I jasno razdvojte da je odgovoran pre svega za svoje ponašanje, koje treba da ostane ispravno i valjano, kao i da tužakanje ne može “ispraviti” način ponašanja druge dece.
  • Napravite razliku između tužakanja i upozoravanja, određujući ih kao nešto negativno i pozitivno. Objasnite detetu da je ružno i dosadno kada se stalno žali na sitnice kako bi drugari i rođaci bili kažnjeni ili primorani na nešto, a vi ste uvereni da dobar deo problema mogu zajdnički da reše. Dodajte i “drugu stranu medalje”- dobro je da mališan upozori odraslog, ako se dešava nešto ozbiljno i opasno, jer se time sprečava i smanjuje nevolja za sve. Deci je teško da brzo povuku ovu granicu između tužakanja i upozoravanja. Treba da upozore odraslog kada osećaju da im neko preti, plaše se, povređeni su ili jako nervozni i uzbuđeni.

KAKO LEČITI TUŽAKANJE U VRTIĆU I KOD KUĆE?

Drugari napuštaju tužibabu koja ih stalno „uvaljuje“ u nevolje.

Drugari napuštaju tužibabu koja ih stalno „uvaljuje“ u nevolje.

  • Možda izgleda glupo, ali ne reagujte burno. Nad hladnokrvnima deca gube moć. Istražite pravu motivaciju tužakanja, ali bez mnogo strasti.
  • Pitajte dete da li bi se ono igralo sa nekim ko ga stalno prijavljuje kako je nevaljao? Zašto bi se njegovi drugari igrali sa njim ako ih stalno tužaka?
  • Nemojte se mešati osim ako je sigurnost dece ugrožena. Svaka vaša reakcija ohrabriće tužakanje i vi ćete postati mališanov adut u borbi za moć. Ako nema efekta tužakanje će polako jenjavati.
  • Predvidite i onemogućite tužakanje, naporno je, ali vrlo korisno. Obratite pažnju, ako kod mlađe dece učesta kada su gladna ili umorna, dremka ili lak obrok mogu značajno doprineti konstruktivnom rešavanju sukoba. Takođe, ako dolaze rođaci, a u prošlom pokušaju je bilo stalno trčanje do mame i kukanje oko igračaka, unapred odvojte rekvizite kojima će se svi zajedno igrati i one koji tokom posete neće “izaći na videlo” ni pod kojim uslovima.
  • Tužakanje je skup sport. Odredite «cenu» za tužakanje bez osnova. Kada dete krene da «folira», dajte mu nalog da vam nacrta to o čemu priča i ostavi na stolu. Većina dece ubrzo shvati da neosnovano tužakanje nije vredno truda. Ako sumnjate da dete traži pažnju, pokažite mu da ste zainteresovani za razgovor sa njim, ako nije u pitanju tužakanje za sitnice koje nikog ne dovode u opasnost.
  • Ohrabrite dete i pružite mu neophodnu pomoć u smišljanju boljih rešenja od tužakanja. Ako su u pitanju igračke, ružne reči ili nešto slično, objasnite da vi niste učesnik igre ili svađe, pa da se sa drugarima mora dogovoriti kako će da deli igračke ili da se pomire i oproste ružne reči, pa započnu neku drugu igru ili da prekinu današnje druženje, pa da pokušaju drugog dana.  Ako je reč o mogućoj opasnosti razmislite o drugačijim strategijama kao što su ignorisanje ili izbegavanje vinovnika nevolja.

Ne brinite, ma koliko vam «išla na živce» ova pojava, kroz nju dete razvija svoje sposobnosti, pa će uz malo podrške naći svoj način za rešavanje »spornih trenutaka», a tužakanje će pasti u zaborav.