Ulazak u mesec jun, označava i početak različitih letnjih akcija, a jedna od njih je za mnoge porodice uređenje dečje sobe. Odlučili ste, vreme je da vaš predškolac dobije svoju sobu. Naravno u predstojećim aktivnostima velika stavka je potreban novac, ali na njegovu količinu dosta utiče dobar plan koji se etapno ostvaruje, kreativnost i pristup “uradi sam”.  Stručnjaci se slažu da kreativnost predškolaca treba pažljivo negovati, kako to čini tim vrtića Magnolija u Beogradu. Kada uređujete sobu za predškolca, uvažite detetove ideje na sve moguće načine. Preporučujemo vam na vreme neke predloge o kojima možete porazgovarati u porodičnom krugu ili vas mogu podstaći da kreativno ostvarite neke od zamisli o kojima vaš predškolac mašta.

SOBA ZA PREDŠKOLCA MORA IMATI LIČNI PEČAT

Vlasnici sobe crtaju svoj projekat.

Vlasnik sobe treba slobodno da izrazi svoje želje, a vi ne morate dovesti stvarnog nosoroga u sobu, 3D nalepnica na zidu biće sasvim dovoljna da razigra maštu vašeg istraživača. Poigrajte se idejama koje je iznelo vaše dete. Ovde možete pogledatati kako je jedan dizajner bio veliko dete “na račun” svog sestrića, pa iako vam deluje nestvarno, dozvolite sebi kreativnost u skladu sa željama vaših mališana i dubinama porodičnog budžeta. Moreplovac ne mora dobiti pravi brod na zidu, već je zadovoljan i dobro odabranim foto- tapetom  ili “muralom” u porodičnoj izvedbi, ako ima iole likovno nadarenih članova. Kada  na zid dodate stvarno kormilo kojim kapetan može da upravlja ili pojas za spasavanje sa imenom broda, vreme je za plovidbu.  Gusari će se oduševiti mrežom za odmor kao u ptopalublju, koja će biti dobar kratkoročni “smeštaj” krupnijim plišancima pri usisavanju. Sve oko čega se potrudite, daće lični pečat sobi za predškolca.

SOBA ZA PREDŠKOLCA – CONDITIO SINE QUA NON

Ovo su uslovi koje morate poštovati da bi soba za predškolca bila smisleno uređena:

• Obezbedite zaštitu od sunca i adekvatan izvor prirodne svetlosti za radnu zonu

Ovo pre svega znači da je neophodno da sobu za predškolca možete zamračiti po potrebi. Najlakše rešenje su rolo zavese. Ako ih uskladite sa bojama sobe, doprineće prijatnoj atmosferi. Vodite računa da prirodno svetlo dolazi sa prednje i leve odnosno desne strane u zavisnosti od toga da li je dete dešnjak, odnosno koristi levu ruku kad crta ili piše. Za veče je neophodna stona lampa koju mališa lako sam može postaviti kako mu odgovara.  

• Pravilno postavite i odaberite radni sto i stolice

Dobro je da pri određivanju položaja radnog stola osim izvora svetlosti uzmete u obzir i ulazna vrata, kako bi ih dete videlo dok sedi, bez potrebe da se okreće. Za malu decu bolje je da su sto i stolice blago zaobljenih ivica zbog povreda, a za svaki uzrast treba adekvatno odrediti visinu ploče stola i veličinu stolice.

• Opreminte sobu fleksibilnim nameštajem

Ne mora sav nameštaj biti nov, a možete ga uzimati iz drugih delova stana ili kupovati u etapama. Važno je da imate plan, a ne da se prepuštate “naletu inspiracije”. Nameštaj u dečjoj sobi prati potrebe deteta, koje se menjaju sa uzrastom, zato je dobro da se lako pomera, zbog promene razmeštaja po želji i da se bez problema nadograđuje novim elementima. Poštujte ove savete i mada su ponekad elementi skuplji pojedinačno, na kraju ćete dobro proći u predelu novčanika.

https://www.youtube.com/watch?v=fSriumIGBZc

• Odaberite kvalitetan krevet i madrac

Oko ovoga nema pregovora, jer je u pitanju zdravlje. Pravilan položaj tela i kvalitet sna značajno utiču na rast i razvoj deteta. U zavisnosti od uzrasta, mališani u krevetu provode osam do dvanaest sati dnevno. Konsultujte stručnjaka. Ne štedite, uzmite najbolje!

• Planirajte dovoljno polica, fioka i prostora za odlaganje

Nedaleko od radnog stola osmislite dovoljno polica i fioka da “na dohvat ruke” bude materijal koji se koristi za crtanje, vajanje, lepljenje, čitanje, pisanje i slične aktivnosti. Nešto dalje se mogu naći ormani za odeću, police za igračke i drugi delovi nameštaja koje ste odabrali. Ispod kreveta, na vrhu ormana ili na nekom drugom “neiskorišćenom” mestu dobro je planirati prostor za odlaganje.

• Ne zaboravite slobodan prostor za igru

Detetu je neophodna igraonica, jer je igra njegov osnovni rad! Možete  svom jedinčetu  u maloj sobi “podizanjem” kreveta na sprat stvoriti slobodan prostor za igru ispod. Ako nakon uređenja sobe za predškolca ostane slobodan prostor u centralnom delu, funkciju igraonice možete naglasiti kupovinom 3D tepiha.   

• Predvidite “izložbeni kutak“

Neka uvek postoji makar pano ili tabla za crtanje, stavite jednu ili više poličica na delu jednog zida, koji mališani kreiraju u skladu sa trenutnim željama, interesovanjima ili raspoloženjima. Tu mogu izložiti svoje likovne radove iz vrtića, stvari koje su doneli iz prirode ili omiljene igračke

IDEJE MALE I VELIKE DECE O SOBI ZA PREDŠKOLCA

Eksperimentišite bez straha prilikom krečenja.

Slušajte pažljivo šta dete želi, od palete boja do tematike, pa mu “izađite u susret” što više. Ne plašite se da eksperimentišete tokom krečenja, jedan zid u jarkoj boji ili svaki zid u drugoj boji ili teget plafon na kome svetle mesec i zvezde učiniće vaše dete veoma srećnim, a sve su to samo prolazne faze. Za princeze ili vile, mali montažni “baldahin” sa nekoliko “presvlaka” od tila u odgovarajućim bojama napraviće čaroliju od odlaska u krevet, a na drvo od papir- mašea u kutku sobe mogu se smestiti razne stvari ako mu “dodate” kukice . Vozači brzih kola mogu dobiti 3D pistu na tepihu i tako dalje ideje se roje. Ovde se možete informisati o dizajnu dečjih kreveta, a ako imate vešte ruke možete svojim potomcima “nadograditi” kvalitetne, ali nemaštovite modele. Prostor za odlaganje mogu biti raznobojne plastične kutije sa poklopcem koje “pasuju” ispod klasičnog dečjeg kreveta, a ako posteljinu sašijete u istim tonovima i od preostalog materijala dodate “podne” jastuke punjene sunđerom ili detalje na postojećim zavesama, održavanje sobe u savršenom redu postaće deo zabavne igre.  I dok je za neke ljude orman izvor inspiracije, kao u knjizi “Lav, veštica i orman”, meni se taj komad nameštaja uopšte nije dopadao, dok jednom nisam videla Xylonov izlog u Beogradu, posle toga više ništa nije bilo isto. Slobodno pozajmite neki komad nameštaja iz druge prostorije, sa tavana ili iz podruma, prefarbajte, doradite i učinite da soba za predškolca postane “pun pogodak”

Dolazi vreme odmora, kada je porodica na okupu. Različit temperament, pol i uzrast dece, dok provode više vremena zajedno, izazivaju peckanje, rasprave i “natezanja” u kojima roditelji glume sudije što svakako nisu imali u planu kao jedan od ciljeva odmora. Tokom putovanja, takođe nije lako decu zadržati na sedištu autobusa, kola ili aviona. Na letovanju ponekad treba ostati u hladu ili na terasi restorana, što mališanima teško pada. U ovakvim situacijama od velike pomoći mogu biti društvene igre za predškolce. Privatni vrtić među svojim aktivnostima ima neke od njih, a neke će naučiti na putu, od roditelja koji su ih igrali u detinjstvu.

Društvene igre su prava stvar na porodičnom putovanju.

POBEDA ILI NEŠTO DRUGO?

Društvene igre su sve igre u kojima učestvuje dva ili više igrača. Saigrači ove aktvnosti preduzimaju prvenstveno radi druženja. Uz malo sreće i razne rekvizite kao što su tabla, kartice, kockice, figurice, papir i olovka, igrači se hvataju “u koštac” jedni sa drugima. Najbolje u svemu je što i ako izgubi, svako je sigurno pobedio dosadu i lepo se zabavio. Društvene igre za predškolce korisne su kada je porodica na okupu, zdrava su i edukativna zabava za najmlađe, a doprinose zbližavanju igrača kroz radost i smeh.

KAKO ODABRATI DRUŠTVENU IGRU ZA PREDŠKOLCE

Ima nekoliko kriterijuma za odabir igre koja će biti “pun pogodak”, a to su:

Uzrast dece

Mlađem uzrastu su zanimljive društvene igre za predškolce poput ““Čoveče, ne ljuti se” ili “Memorije”. U njima mogu da učestvuju ravnopravno sa više drugih igrača, a uz to treba da se potrude da “isprate igru” i budu “na visini zadatka” kad na njih dođe red.  Starijoj deci ove igre nisu dosadne jer zahtevaju neku vrstu strategije, a uvek im je interesantnije ako ima mlađih saigrača. Ipak, nešto stariji uzrast, uživa u pogađanju zagonetnog predmeta ili životinje ili jednostavnim kvizovima, dominama ili “Monopolu”. Cela porodica se lepo zabavlja, a roditelji su dodatno zadovoljni zato što deca uče da poštuju pravila, da čekaju svoj red, poboljšavaju svoje pamćenje, strpljenje, planiranje i koncentraciju. Za sve ovo su vrlo motivisani jer je u pitanju igra.

Osobine i veštine predškolaca

Svaka igra zaheva neku veštinu. Pri izboru one koju će igrati cela porodica, treba pre svega uvažiti osobine najmlađih, da bi saigrači bili što ravnopravniji. Ako niste imali priliku da igrate ranije igru koju planirate da ponudite predškolcima, pogledajte uputstvo na kutiji i procenite sposobnosti vaših igrača. Neophodno je da mališani razumeju pravila, a igra je uvek izazov. Mnoge društvene igre za predškolce pomažu razvijanje veština koje deca još nemaju. Kroz zabavu sa članovima porodice deca uživaju spontano učeći nešto novo.

Interesovanja mališana

Kada imate dilemu koja je prikladna igra za decu, igrajte se sa njima različitih igara i tako ćete najlakše otkriti u čemu najviše uživaju. Poslušajte male savetnike ako je njihov izbor uzrasno primeren i koristan. Stratezi koji pokoravaju zemlje svojih suseda na karti, možda nisu zainteresovani za “mozgalice” koje zahtevaju brojke i slova, koje su zanimljive deci sa bogatijim rečnikom. Društvene igre za predškolce bude znatiželju i potrebu za učenjem koje im ne pada teško jer se zabavljaju.

Vreme trajanja i broj igrača

Odgovore na pitanja koliko igra traje i koji broj igrača je neophodan, a koji maksimalan, utiču na izbor, ali nisu presudni. Mlađa deca uglavnom više vole dinamične igre koje traju kraće i u tom periodu “drže” njihovu pažnju. Nešto starija, mogu igrati duže, ali nisu za to raspoložena uvek. Zato je bolje krenuti od kraćih igara, koje se mogu ponavljati dok su deca zainteresovana. Da bi igra mogla da bude društvena, neophodno je da bar dva igrača učestvuju u njoj. Ako ima puno kandidata, a broj mesta je ograničen, napravite turnir po principu “svako sa svakim” ili se organizujte u dva šarolika tima. Tako će svima biti interesantno, a kroz igru jačaćete sportski duh i timski rad.

DRUŠTVENE IGRE ZA PREDŠKOLCE NA PUTOVANJU

Evo predloga koje možete prilagoditi sopstvenim potrebama, a prvog igrača odredite nekom razbrajalicom:

• “Lanac”- prvi igrač kaže neku reč, a naredni treba da kaže neku drugu koja počinje poslednjim slovom pethodne reči. Lična imena nisu prihvatljiva, a o geografskim pojmovima možete pregovarati. Ispada igrač koji ponovi reč ili koji ne može da se seti neke nove na zadato slovo.
• “Kalodont”- zahtevnija verzija prethodnog predloga, u kojoj umesto poslednjeg slova, narednu reč određuju poslednja dva slova. Pobednik je igrač koji može da kaže kalodont ili neku drugu reč posle koje nema nastavka, kao što je argument.

• “Zagonetni predmet ili životinja”-  igra u kojoj igrač zamisli predmet ili životinju, pa to zapiše ili nacrta na papirić koji presavije da ostali ne vide. Potom mu saigrači postavljaju pitanja tipa “da li” u krug. Svako pita sve dok su odgovori potvrdni. Kada igrač dobije odričan odgovor, dolazi red na sledećeg i tako dok neko ne pogodi. Nakon provere, onaj ko je pogodio zamišlja.

• “Pogodi ko si!”- slična prethodnoj, samo svaki igrač prvom do sebe napiše ili nacrta, na samolepljivom papiriću nekog lika iz crtaća ili bajke i zalepi mu na čelo. Svi saigrači vide, dok on postavlja pitanja, ne bi li pogodio ko je. Kada dobije negativan odgovor pita sledeći i sve tako ukrug. Prvi koji pogodi ko je pobeđuje. Za decu koja još ne barataju vešto olovkom, možete napraviti kartice na kojima su njihovi omiljeni junaci.
• “Pričam ti priču”- igra u kojoj prvi igrač kaže neku reč, a svaki naredni treba da ponovi sve što je prethodni rekao i doda svoju reč. Tako nastaje priča. Prvi koji ispusti neku od prethodnih reči ili pogreši ispada.

• “Na slovo, na slovo… “ – igra ide u krug, a svaki igrač kaže po jednu reč, na zadato slovo. Ko ne može da se seti ili ponovi neku od prethodnih reči ispada.

• “Čoveče, ne ljuti se!”- planetarno popularna igra koju su u davna vremena izmislili Indijanci, jednostavna i napeta, pogodna za sve uzraste i gubljenje  živaca. Ime, pod kojim je poznata danas, dobija tek 1910. godine u Nemačkoj. Svi smo je igrali uz pomoć kocke table i pijuna koji žure u kućicu. Prvi igrač kome ovo uspe pobeđuje, a gube svi koji se ljute.

“Čoveče, ne ljuti se!” po principu uradi sam.

Dakle, ne ljutite se već uživajte u društvenim igrama za predškolce u kojima je samo zabava obavezna!

Pida i Didija su s` jeseni leta gospodnjeg 1973. završili uspešnu karijeru imaginarnih prijatelja mog teče Milana. Kada su se roditelji tog dana vratili sa posla i baka otišla kući, “pala” su vrata od rerne. Novi šporet je imao više delova nego kad je kupljen. Naravno Milan je odmah okrivio Pidu i Didiju, objašnjavajući da nije on. Majka, sklonija da razume razne razvojne faze pitala je kako su oni to uradili, a kad je otac čuo da su se igrali klackanja, “pao mu je mrak na oči“. Preuzeo je stvar u svoje ruke, pa je teča “zaradio” dobre batine. Tog oktobra stojeći je duvao svećice na petom rođendanu, na kome se nisu pojavili ni Pida, ni Didija. Nije ih se ni setio svih ovih godina, dok nije našao slomljen ekran na mobilnom i ćerkicu koja stoji pored, objašnjavajući kako to nije ona, nego “dlugalica”…

IZMIŠLJENI PRIJATELJ- MODA ILI NEŠTO DRUGO

Izmišljeni prijatelj nije savremeni fenomen. Samo se više o njemu govori u poslednja dva veka. Možemo mirne duše reći da su porodični bogovi ili sveci zaštitnici, anđeli čuvari ili muze zapravo izmišljeni prijatelji koji su pružali utehu, inspiraciju ili vodili generacije mnogo pre nas. Na žalost, nema istorijskih izvora koji bi potvrdili postojanje izmišljenih prijatelja u ranom detinjstvu, jer je ovaj period života tek u prošlom veku dobio veću pažnju naučnika.

KO IMA VEĆE ŠANSE ZA IZMIŠLJENOG PRIJATELJA U VRTIĆKOM UZRASTU?

Stručnjaci kažu da su deca koja imaju izmišljenog prijatelja najčešće stara tri ili četiri godine, ali da pojava nije neobična u uzrastu od drugog do devetog rođendana. Istraživanja na ovom uzorku i njihovim roditeljima pokazuju da su u predškolskom uzrastu izmišljeni prijatelji zastupljeniji kod devojčica, dok u ranom školskom nema razlike između polova. Ova pojava češća je kod prvorođene dece ili jedinaca, a svi mališani koji imaju izmišljenog prijatelja su veoma kreatvni.

DA LI JE IZMIŠLJENI PRIJATELJ U VRTIĆKOM UZRASTU “REDAK ZVER”?

Imišljeni prijatelj je ne samo normalna, već dosta česta pojava u uzrastu dece koje pohađaju vrtić. Deca mlađeg predškolskog uzrasta još nemaju razvijene socijalne veštine potrebne za saradnju s drugom decom, pa se često sama igraju uloga, imitiranja i pretvaranja. Stručnaci se slažu da oko dve trećine dece od druge do četvrte godine u svojoj mašti stvara osobu, životinju ili predmet sa kojim postaje prijatelj. U vrtićkom uzrastu česti su monolozi i dijalozi sa igračkama, pa izmišljenog prijatelja nije lako primetiti. Neki od njih su stalno prisutni, a drugi se pojavljuju s` vremena na vreme. Postoje mališani koji imaju samo jednog nevidljivog drugara, najčešće istog pola kao dete, a drugi imaju više vrsta ili komada. Većina ovih prijatelja ima svoje lično ime i prepoznatljive osobine, koje su mešavina karakteristika koje samo dete ima i onih koje bi želelo da ima. Nije redak slučaj da imaju čarobne moći ili da su “zverovi”…

ZAŠTO MOJE DETE IMA IZMIŠLJENOG PRIJATELJA?

Ovo pitanje redovno sebi postave roditelji kada postanu svesni nevidljivog “gosta” svog mališana. Većina je zbunjena, a neki se ozbiljno zabrinu za zdravlje potomstva. Opustite se izmišljeni prijatelj u vrtićkom uzrastu nije razlog za brigu, već prolazna, razvojna, faza.

Ovo su neki razlozi zašto dete ima izmišljenog prijatelja:

• Uvek ima drušvo kada mu je potrebno- tempo svakodnevnih aktivnosti je toliko ubrzan da roditelji retko mogu da obezbede mališanima društvo kada oni to traže.
• Tu je idealan partner za igru- izmišljeni prijatelj pristaje na sve, a pravi drugari mogu da se suprotstave, pa i posvađaju ili da se spakuju i odu ako im se ne sviđa ova igra.
• Prebacuje na njega odgovornost za greške- izmišljeni prijatelj je dobra “žrtva” kada treba odgovarati za nestašluke ili greške u ponašanju, izlive negativnih osećanja i slično.
• Postaje sigurnije u sebe- dete mu poverava svoje tajne ili ohrabruje svog izmišljenog prijatelja. Na primer kaže mu da je u sobi samo mrak, nema ničega, čak ustaje da upali svetlo i uveri ga, a time zapravo rešava svoj strah.
• Bogati rečnik i usavršava govor- sa izmišljenim prijateljem se uglavnom razgovara, njemu se poverava, ali i daju saveti…treba tu puno reči i rečenica, nevidljivi drugar sve shvata i prihvata.

Deca imaju izmišljenog prijatelja kada izlaze iz faze “jedno pored drugog” i pelaze u fazu “jedno sa drugim”, počinju da dele igračke i čekaju svoj red. Sa njim isprobavaju različite emocionalno vođene postupke ili scenarije, u mašti, bez problematičnih posledica.

ŠTA DA RADIMO SA IZMIŠLJENIM PRIJATELJEM DETETA?

Odrasli se pitaju šta da rade kada se pojavi izmišljeni prijatelj. Evo predloga stručnjaka:

• Nemojte reći da izmišljeni prijatelj ne postoji.
• Nemojte se praviti da ga vidite i da komunicirate sa njim. Time zbunjujete dete.
• Pratite igru deteta i pustite ga da samo odluči kada će se izmišljeni prijatelj pojaviti i kada će (zauvek) otići. Budite aktivni posmatrač.
• Slušajte dete kada vam ga opisuje i pitajte koje osobine voli kod izmišljenog prijatelja, a koje ne. Na ovaj način saznaćete mnogo o svom mališanu.
• Ne dopustite da dete svaljuje krvicu na izmišljenog prijatelja. Blago ali uporno, bez izuzetka, insistirajte na detetovoj odgovornosti za sopstvene greške ili nestašluke. Ovaj savet primenjuje teča Milan. Za sada je strpljiviji od svog oca…
• Uključite dete u grupe vršnjaka. Važno je da nevidljivi prijatelj ne bude jedini detetov prijatelj, već da redovno bude u kontaktu i igri sa vidljivim velikim i malim drugarima.

DA LI JE IZMIŠLJENI PRIJATELJ ŠETOČINA U VRTIĆKOM UZRASTU?

Izmišljeni prijatelj nije štetočina u vrtićkom uzrastu. On to može postati u starijem uzrastu ako sprečava interakciju s drugom decom ili “krade” prilike da se dete priključi igri vršnjaka. Isključivo samostalna igra sa nevidljivim drugarom izaziva slabije razumevanje ili odbacivanje iz grupe. Za odvovarajući razvoj je neophodno da dete ima interakciju sa vršnjacima.

IMA LI RAZLOGA ZA BRIGU?

Nema. U uzrastu kada dete prelazi sa sa samosalne na saradničku igru izmišljeni prijatelj je odraz kreativnosti mališana. Novija istraživanja pokazuju da deca koja imaju nevidljvog prijatelja imaju i dosta vidljivih drugara, aktivnu maštu i sposobnost za nezavisnu igru. Zamišljeni prijatelj pomaže detetu da se bolje nosi sa različitim situacijama “nabijenim” emocijama. Vremenom samostalnu zamenjuje sve više grupna igra, što ne znači da jedna isključuje drugu. Većina dece spontano se oprosti od svog prijatelja, koji ostaje u čarobnom svetu mašte.

Ovo pitanje je svakodnevni refren koji lebdi negde na ivici svesti roditelja čija deca idu u predškolske ustanove. Bilo da su mališani već “veterani” u vrtiću, pa se mama i tata pitaju šta novo danas uče ili da su tek pošli u grupu, pa separaciona kriza i strah “puštaju filmove” u glavama odraslih. Logično da ovi poslednji, neiskusni, čim uzmu dete iz vrtića, radoznalo pitaju: ”Kako je bilo u vrtiću?” ili “Šta ste danas radili?” i ostanu bez očekivanog odgovora. Pa kako onda roditelj da sazna šta se detetu događa u vrtiću?

VAŽAN JE DOBAR ODNOS SA VASPITAČIMA

Vaspitačica i mama igraju za isti tim.

Znam ovo zvuči opštepoznato i samorazumljivo, ali neophodno je da imate dobru i svakodnevnu razmenu informacija sa odraslima kojima poveravate dete osam ili devet sati dnevno. Na početku su ti razgovori prilikom preuzimanja malo duži, zbog adaptacije i upoznavanja. Kasnije, to naravno ne znači da sa vaspitačicama provedete pola sata u razgovoru kada ostavljate dete, već da ih “u dve reči” obavestite ako se nešto vanredno dešava. Kada ga uzimate, od njih možete saznati da li je dete išlo napolje, jelo i spavalo, ima li nekog novog drugara ili je došlo do sukoba ili povrede. Važno je da imate dobar odnos sa vaspitačima i da prihvatate njihove savete ili obaveštenja kao dobronamerne, pošto “igrate za isti tim”, a ne da se sukobite oko prve sitnice u kojoj vam se stavovi ne poklapaju. Ne zaboravite vaše dete ne može baš uvek biti u pravu, isto tako ni vi, a ni vaspitačica. Svi smo mi ljudi i pogrešimo ponekad. Veća je šteta nego korist za mališana da zbog ove nepromenljive činjenice “zaratite” sa osobljem vrtića. U tom slučaju, razgovor se može svesti na svakodnevno “sve- je- bilo- u- redu”, a to je potpuno neinformativno, iako vam prija.

BEZ DIREKTNIH PITANJA O TOME ŠTA SE DETETU DOGAĐA U VRTIĆU

Kada roditelji krenu sa detetom iz vrtića, često mu postave neka od pitanja koja su im se “motala” po glavi tokom dana. Ali odgovori koje dobiju isto tako često ne zadovolje njihovu radoznalost. Evo kako to obično izgleda: “Kako je bilo u vrtiću?”- “Dobro.” “Šta ste radili?”- “Svašta.” ili još zanimljivije: “Ništa.” Sve što dete kaže pada kao kamen u bunar i “zatvara” razgovor na tu temu. Ako samo dete ne želi da govori, nemojte voditi razgovor o vrtiću “po svaku cenu”.

Mnogi roditelji kojima se ovo desi, pitaju se da li se desilo nešto loše i kako to “izvući” iz mališana? Ne brinite, najčešće nije to u pitanju, mada je potpuno prirodna vaša želja da učestvujete u važnim događajima iz vrtića kojima niste prisustvovali, tako što ih dete “podeli” sa vama. A kako se dete oseća? Srećno je što ste stigli po njega, sa vrtićem je gotovo i sada može da se opusti i uživa sa mamom i tatom koji ga bezuslovno vole i razumeju. I baš u tom trenutku, počinje “ispitivanje”, a ako nastavite u istom smeru izbacujete ga iz prirodnog toka stvari i prelazite u “gnjavažu”. Već je prošla faza “Dobro- Ništa- Svašta” razgovora, pa zašto ga onda mama i tata ne razumeju?

Dragi roditelji, ne zaboravite, deca se lakše “otvore”, malo kasnije, u igri, crtanju ili nekoj sličnoj aktivnosti, a nešto teže kroz reči. Neka još usvajaju nove reči, neka nisu pričljiva, a i “pričalicama“ je ponekad naporno da se sete šta je tačno bilo i to sklope u ispravne rečenice. I ne bojte se, šta se događa detetu u vrtiću, ako mu je važno, neće zaboraviti za dan- dva.

KAKO SAZNATI ŠTA SE DETETU DOGAĐA U VRTIĆU

Direktnim pitanjima nećete saznati šta se detetu događa u vrtiću.

Nestrpljivi roditelji koji ne žele da pričekaju i hoće da budu u toku odmah, mogu da pokušaju na sledeći način. Pogledajte dobro mališana i procenite kako se oseća, pa počnite od toga. “Izgleda mi da te je neko rastužio,” ili “Danas si baš dobre volje,” su rečenice koje govore da ste videli promenu, razumeli dete i da vam je važno. Možda izgleda neverovatno, ali ako ne postavite direktno pitanje, dete ne oseća pritisak da vam odmah odgovori, već može ako želi da vam ispriča. Ovako povećavate šanse da saznate šta se detetu događa u vrtiću.  

Ukoliko ovaj pristup ne “upali”, pređite na druge teme, pa se kasnije vratite na to što vas interesuje. Insistiranje uglavnom dovodi do kontra efekata, bilo dete oseća veliki pritisak, inati se ili uživa u svojoj moći da (ne)zadovolji vašu znatiželju.

Ukoliko vam dete kaže o čemu se radi, nemojte ga odmah bombardovati direktnim pitanjima o detaljima, jer će informacije “presušiti.” Lakše mu je da se lepo igra nego da se priseća i da vam objašnjava, a vi samo “ispaljujete” nova pitanja. Držite se pristupa koji je dao rezultate. Ako dete tužno kaže “Manja mi je uzela lutku i udarila me,” vaš ton treba da izrazi saosećanje, možete ponoviti: “Manja te je udarila, zato si tužna.” i dati mu prostora i vremena da objasni šta se desilo. U većini slučajeva roditelji se iznerviraju kad čuju ovakvu informaciju, pa tako “narogušeni” postave još nekoliko direktnih pitanja tipa: ”Gde te je udarila? Da li te boli? Da li si ti nju udarila? Jesi li rekla vaspitačici? Šta je onda bilo?” i dete odustane.

SAZNAJTE KROZ IGRU ŠTA SE DETETU DOGAĐA U VRTIĆU

Igrajte se vrtića i uživajte sa detetom.

Zgodan način da saznate šta se detetu događa u vrtiću i da pri tom svi uživate je igra. Možete se igrati vrtića, ali samo ako dete želi. Ako odbije ne insistirajte, sutra mu pokažite “novu” igru. Prepustite mu režiju, pa će samo tražiti da se opet igrate vrtića. Devojčice uživaju da oponašaju vaspitačicu u igrama uloga, a kad donesete plišane igračke, pustite potomka da “formira” grupu. “Upoznaćete” vaspitačicu i drugare mnogo bolje nego putem direktnih pitanja. Vi najbolje znate koje su omiljene aktivnosti vašeg deteta. Uključite crtanje ili dajte detetu fotografiju grupe u nekom vrtiću, pa se malo napravite neuki i pustite dete da vam “protumači” šta se tu dešava. Naravno da ovde može biti puno plodova mašte, ali će “isplivati” i neke stvari o kojima možete kasnije pitati vaspitačicu. A sada se igrajte se i uživajte.