DEČIJI SUKOBI

Sukobi su neizbežna pojava u životu dece i odraslih.  Mnogi smatraju da je ova pojava sama po po sebi loša, ipak, kada se udubimo u problem shvatamo da je način predstavljanja i rešavanja sukoba taj koji može biti negativan ili pozitivan, destruktivan ili konstruktivam, dok nas sami konflikti motivišu za usavršavanje. Neki su karakteristični za određene faze ili situacije tokom dečjeg razvoja, a neki nailaze neočekivano i burno poput oluje. Za pravovremenu i ispravnu reakciju važno je da dečiji sukobi ne iznenade odrasle u njihovom okruženju.

ULOGA RODITELJA

Roditelji imaju zadatak da osposobe svoje dete da toleriše određeni stepen frustracije i stekne dovoljnu kontrolu nad impulsivnim ponašanjem, kako bi moglo da se uključi u grupu. Ovo nikako nije lak zadatak. Roditelj ne sme da bude previše popustljiv i nežan, ali ni previše strog i hladan. U prvom slučaju uopšte neće završiti svoj zadatak, pa će dete reagovati agresivno, samo na osnovu svojih impulsa, verujući da je u pravu, a u drugom će ga izvršiti pogrešno, pa će mu se dete naizgled pokoriti skrivajući nesigurnost i destrukciju.

Roditelj će dobro obaviti ovaj zadatak ako dozvoli detetu da razvija svoje mogućnosti onom  brzinom koja mu odgovara, a zabrani mu ponašanje koje ugrožava dete lično ili drugu decu i odrasle u njegovoj okolini. Svakom detetu je potrebno da oseti da je voljeno i cenjeno. Samo kroz ljubav i odobravanje odraslih deca odustaju od neprihvatljivog ponašanja i prilagođavaju se životu u zajednici.

DA LI SE MEŠATI U DEČJE SUKOBE

Na ovu temu postoje dve škole mišljenja, sa potpuno suprotnim odgovorima. Jedni smatraju da odrasli ne treba da se meša u dečje sukobe, već treba pustiti decu da konflikt razreše sami. Drugi su za predupređivanje sukoba i obaveznu intervenciju odraslih. Najbolje rešenje je, naravno, negde u sredini. Istina je da decu treba pustiti da sukob razreše sami, ali samo ako vidite da su sposobni da to učine. U trenutku kada smatrate da se deca međusobno ugrožavaju i kinje, obaveza odraslog je da se uključi u rešavanje problema na nenasilan i konstruktivan način.

UOBIČAJENI DEČIJI SUKOBI

Tokom boravka u parkiću ili vrtiću većina dece svakodnevno u zajedničkoj igri naiđe na problem oko deljenja igračaka, dolaska na red ili podele uloga. Već od druge godine, pa do predškolskog uzrasta smatramo da je važno pokazati im metode nenasilnog rešavanja sukoba. Uloga odraslog koji poznaje ove načine i primenjuje ih u svom ponašanju od neprocenjivog je značaja za razvoj dece. Nema suviše ranog uzrasta za ovakav pristup, pre svega jer čak i deca koja ne govore, uče po modelu. Za mališane koji razumeju šta im se govori i koji mogu da kažu šta i kako osećaju, nema nikakvih prepreka u upoznavanju osnova konstruktivnog rešavanja uobičajenih dečijih sukoba.

OSNOVNA PRAVILA KOMUNIKACIJE

Odrasli koji je u svakodnevnom kontaktu sa decom ima mogućnost i obavezu da uspostavi osnovna pravila komunikacije, koja su naročito korisna kada treba rešiti neki dečiji sukob. Ova pravila su jednostavna i za postavljanje i za primenu. Ako se poštuju u različtitim situacijama tokom svakodnevnih aktivnosti, deca će ih spontano usvojiti i bez problema koristiti tokom rešavanja međusobnih konflikata.

Osnovna pravila su:

1. Svako dobija reč.
2. Svi slušaju bez upadica.
3. Svako predlaže rešenje problema.
4. O svakom rešenju se razgovara.
5. Svi zajedno biraju najbolje rešenje.
6. Pravila važe i za decu i za odrasle.

KORACI NAKON DEČJEG SUKOBA

Odrasli treba da izmesti decu iz okruženja u kome je sukob nastao i da ih smesti u mirno okruženje kako bi mogli da razgovaraju. Najbolje je da svi sednu u krug i da ih niko ne prekida. Sukobi izazivaju jake emocije, zato je veoma važno da se deca primire i smeste na neutralan teren. Potom svako dete treba, bez upadica drugih, da kaže šta se desilo. Kada se ovaj krug izjava završi, neophodno bi bilo da odrasli nepristrasno i kratko ponovi u čemu je suština problema jednostavnim rečima. Zatim svako dete treba da predloži rešenje problema. Neka rešenja će se ponavljati, ali to nije presudno, važno je obodriti svakoga da ponudi rešenje. Ukoliko je potrebno odrasli može podsetiti decu da ne upadaju jedno drugom u reč. Na kraju treba izabrati jedno rešenje kroz razgovor o prednostima i manama svakog različitog predloga. Deca treba da razmisle kako će rešenje uticati na njih lično i na druge u grupi. Konačno svi treba da se slože oko jednog rešenja.

KAKO RADI REŠENJE?

Izabrano rešenje se odmah primenjuje. Decu je dobro pohvaliti što su ga izabrala zajedno. Sada se svi vraćaju na mesto sukoba i isprobavaju to rešenje. Ako mališani ne slede odabrano rešenje, odrasli je tu da ih podseti o čemu su se usaglasili. Kada igra ponovo počne, deca su u svom elementu, dok se odrasli polako povlači i posmatra ili proverava kako se zabavljaju. Važno je da iz prikrajka obrati pažnju da li je sve u redu ili ima i dalje nekih problema, da li su deca srećna ili nezadovoljna odabranim rešenjem. Ako primena ne daje željene rezultate, grupa se ponovo povlači na mesto gde su razgovarali, kako bi sada pregovarali o boljem rešenju. Istina je da sve ovo deluje naporno, nekima možda čak i dosadno, ali je plodonosno. Deca koja imaju prilike da svakodnevno uvežbavaju ovakvo ponašanje, ubrzo počinju samostalno, nenasilno i konstruktivno da rešavaju svoje konflikte.

ZAŠTO SU DEČIJI SUKOBI SU KORISNI?

Na početku odrasli usmerava proces, što je zahtevno za sve učesnike, ali bez muke nema nauke. Kada ovako sagledamo dečje sukobe, dolazimo do zaključka da su korisni, a evo i zašto. Deca uče da govore i izražavaju svoja osećanja, zatim uče da pažljivo slušaju druge  i razgovaraju sa njima. Ona usvajaju pravila ponašanja u grupi, decentrišu se, sagledavaju problem „iz tuđih cipela“ i obraćaju više pažnje na potrebe i osećanja drugih. Deca razvijaju svoju kreativnost dok predlažu različita rešenja. Ona takođe uče da procene izabrano rešenje, jer podnose posledice tog izbora. Kroz ceo proces, postaju intelektualno, emocionalno i socijalno zrelija. Na njihovo samopouzdanje povoljno utiče to što sve lakše, brže i uspešnije rešavaju sukobe. A ova korisna veština biće im potrebna čitavog života.