„Vuče, vuče, bubo lenja,
Šta će reći pokolenja?
Vodio si život buran,
A ostao nekulturan…“
U Noći muzeja mališani mogu da pipnu i probaju neka umetniča dela.
Za sve mališane, koji su radoznali i žele da se kreću kulturnom putanjom u subotnje veče dvadesetog maja, organizatori Noći muzeja pripremili su Dečju turu. Ovaj specifično osmišljen i prilagođen deo pomenute kulturne manifestacije prvi put se u Beogradu odvijao 2015. godine, a zahvaljujući svom uspehu ostao je u programu i svakog narednog proleća.
ŠTA NUDI KULTURNA PUTANJA ZA NAJMLAĐE OVE GODINE?
Otvaraju se vrata Beo zoo vrta na Kalemegdanu, gde najmlađi mogu, uz druge zanimacije i da „uđu“ u avanture jedne od njegovih legendi majmuna Samija i njegovog prijatelja Vuka. To nije nekulturni vuk iz pesmice, već likovni umetnik, tadašnji direktor Vrta dobre nade, Vuk Bojović. Već tradicionalno, paviljon Cvijeta Zuzorić, na istoj lokaciji, ove noći pretvara se u Dečji paviljon, u kome će „oživeti“ nekadašnje igračke za decu. Na Fakultetu veterinarske medicine, održava se likovna radionica, uz izložbu skeleta različitih životinja, a na Hemijskom fakultetu najmlađi posetioci se mogu uključiti u izvođenje ogleda. Ako mališani vole da slažu slagalice, to ih čeka u Pedagoškom muzeju, a ko je za akciju sa lukom i strelom, treba da se drži Beogradske tvrđave. U svet računarskih igrica i matematike mališani se mogu zaputiti kroz Galeriju nauke i tehnike SANU, a do najrazličitijih ribica i kornjača, kameleona, pirana i zmija najhrabriji stižu u jedinom Javnom akvarijumu i tropikarijumu u Beogradu tokom Dečje ture ovogodišnje Noći muzeja. Više informacija o ovim i ostalim lokacijama, aktivnostima i njihovoj satnici, kao i planiranju sopstvene staze, koju treba obići od pet po podne do devet uveče, roditelji mogu pronaći na zvaničnom sajtu manifestacije.
TEMA NOĆI MUZEJA
Ove godine, u kojoj se obeležava stogodišnjica Oktobarske revolucije, programska tema Noći muzeja podstiče na razmišljanje o velikim i malim revolucijama koje su promenile svakodnevni život ljudi. Novi pravci u muzici, modi, filmu, književnosti, pozorištu, likovnoj i primenjenoj umetnosti, obeležili su protekli vek. Stoga u programu četrnaeste beogradske Noći muzeja svoje mesto nalaze revolucionarne pojave u umetnosti poput Lubardinog slikarstva, mjuzikla „Kosa“, filma „Skupljači perja“ ili romana „Majstor i Margarita“. Revolucije, bilo da su naučne, umetničke ili političke u savremenicima često bude strah. Naš nobelovac, Ivo Andrić, umiruje svojim rečima: „ Toliko je bilo u životu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je živeti.“ U želji da mu verujemo, ipak smo srećni što ovde nije reč o kulturnoj revoluciji, već o kulturnoj manifestaciji.
KOLIKO KOŠTA KULTURNA PUTANJA ZA NAJMLAĐE?
Deca do pet godina starosti u pratnji roditelja ne plaćaju ulaznicu. Karte su u pretprodaji od dvadesetog aprila i košaju 450 dinara, do dana manifestacije. Dvadesetog maja karte koštaju 500 dinara, važe za po jedan ulazak na sve lokacije Noći muzeja i od četiri po podne do ponoći tog dana priznaju se kao vozne isprave na svim linijama gradskog prevoza u Beogradu. Više informacija o prodajnim mestima na www.eventim.rs
KAKO JE BILO PRETHODNIH GODINA?
Kažu da jedna slika vredi kao hiljadu reči, a onda verovatno jedan video pokriva još više. Ako niste bili učesnik prethodne godine, jer je vaše dete bilo malo, ovde možete videti kako je Beograd oživeo u toploj majskoj večeri pod sloganom „Otvori oči u noć.”
ŠTA JE TO NOĆ MUZEJA?
Leti, leti avion…na kulturnoj putanji za najmlađe
Noć muzeja je kulturni spektakl koji se odvija u više od sto dvadeset gradova širom sveta, od Filipina, do Buenos Airesa, a o Londonu, Moskvi, Parizu, Pragu i da ne govorimo. Prva manifestacija pod nazivom Duga noć muzeja održana je 1997. godine u Berlinu, a kako je požnjela veliki uspeh, počela je da se širi i na druge gradove i države. Na inicijativu Francuske se od 2004. pretvorila u jedinstvenu „Evropsku noć muzeja“, sa stalnim terminom, u subotu najbližu osamnaestom maju, Međunarodnom danu muzeja. U Valjevu postoji od 2002. godine, a u Beogradu od 2005. Tokom naredne decenije, broj srpskih gradova koji su uzeli učešće prešao je šezdeset, a broj posetilaca dostigao je petsto hiljada. Srbija je jedna od četrdeset pet evropskih država u kojima je tokom Noći muzeja prošle godine bilo otvoreno oko dve hiljade institucija kulture.
ZAŠTO SE ORGANIZUJE NOĆ MUZEJA?
„U školi ga ne vide,
Nema ni maturu,
U muzeje ne ide,
Prezire kulturu…“
Osnovna ideja Noći muzeja je da se, posetiocima, a najviše, mladima, omogući da muzeje i galerije, posete u svom ritmu, kada se uobičajeno zabavljaju i provode. Umesto da ih nastavnici i profesori vode da se „kulturno uzdižu“ kako se to nekad govorilo, sada imaju mogućnost da sami odluče, izaberu i posete ono što ih zaista interesuje. A da bi mladi umeli da izaberu i imali interesovanja, kulturne navike i potrebe treba negovati, razvijati i zadovoljavati od malih nogu, kao i sve druge, što omogućava i Dečja tura Noći muzeja. Neke zemlje postavljaju tematske izložbe tokom ove manifestacije, a neke otvaraju vrata stalnih postavki, u nekim gradovima se organizuju edukativni i zabavni animatorski programi, a u nekim se omogućuje besplatan ulaz. Brisel je grad koji ovakve kulturne događaje priređuje nekoliko puta godišnje, dok zemlje poput Nemačke ili Bugarske, vode računa da se program ne odvija istovremeno u svim gradovima, kako bi posetioci mogli da pogledaju sve što ih zanima.
INTERAKTIVNI PRISTUP ZA NAJMLAĐE
Ima roditelja koji se pitaju kako će njihovi mališani reagovati na ovu kulturnu avanturu. Naravno, da pre kupovine karata treba proceniti pokazuje li dete interesovanje i ima li pozitivna prethodna iskustva. S druge strane, pri donošenju odluke, treba uzeti u obzir i da je ovo dobar prvi susret sa muzejima i galerijama, jer je program osmišljen baš za najmlađi uzrast, a biće prisutni i vršnjaci. Interaktivni pristup kroz igre, radionice i oglede je pravo rešenje za decu i omogućava im da pipnu i probaju razne stvari, koje u redovnoj poseti izložbi ili stalnoj postavci ne bi bio dozvoljen. Širina tema i raznolikost aktivnosti je takva da nudi po nešto za svakog mladog posetioca, a na roditeljima je da naprave adekvatnu kulturnu putanju za najmlađe, koja ne treba da bude pretrpana, a dete neka uživa u nečemu što voli, ali neka upozna i nešto novo, što će tek zavoleti.