GDE NIČE ŠUMSKI VRTIĆ

„Ako je jedan način bolji od drugog, onda budi siguran da je to prirodni način.“Aristotel

U poslednje vreme puno se govori i piše o šumskim vrtićima. To je zapravo ideja koja je nastala u okviru hipi pokreta, a prvi put je testirana u praksi sredinom prošlog veka u Danskoj. Danas se ovakvi vrtići otvaraju širom sveta, ima ih preko 1500 u Nemačkoj, ali i u drugim razvijenim evropskim zemljama kao što su Švajcarska ili Velika Britanija. Pokret nije rasprostranjen samo u Evropi, već šumskih vrtića ima i u zemljama poput  SAD-a , Japana ili Novog Zelanda. Da li je odrastanje“ pod vedrim nebom“ zaista nova ideja? Svakome ko ozbiljno razmisli jasno je da nije. Deca su vekovima odrastala napolju. U kuću su ulazila da jedu ili spavaju. Dečje igre nekada nisu bile ograničene na sunčane dane bez vetra, već su se nastavljale i po kiši i po snegu. Za veći deo podmlatka ljudskog roda ovakav pristup se drastično izmenio tek tokom XX veka.

KAKO IZGLEDA ŠUMSKI VRTIĆ

„Za mene je tepih od borovih iglica ili mekane trave daleko bolji od najluksuznijeg persijskog tepiha.“  Helen Keller

Svaki šumski vrtić ima svoje „arhitektonsko rešenje“, neki raspolažu prenosivim šatorima koje otvaraju i koriste isključivo u slučaju jakog minusa tokom zime, neke su vaspitači i deca zajedno izgradili u vidu obora od pruća, a neki imaju parkiran stari autobus u kome se mogu zakloniti od ozbiljnih vremenskih nepogoda. Podovi svih šumskih vrtića prekriveni su travom, lišćem, debelim blatom ili snegom u zavisnosti od sezone. Vodovod i kanalizacija pojavljuju se u formi potoka koji protiče u blizini i poljskog klozeta, ako ga korisnici sami izgrade. Ni jedan šumski vrtić nema centralno grejanje, ali u svima odrasli sa decom i sama deca lože vatru. Dok se greju oko nje često pričaju priče ili vode razgovore o svakodnevnim dogodovštinama. Igračke i didaktičke materijale mališani pronalaze svuda oko sebe u obliku kamenčića, šišarki ili grančica koje često dorađuju nožićima, a svako drvo je nova i različita penjalica za polaznike šumskih vrtića.

BRIGE MAJKE BULDOŽERKE

Verujem da roditelji koji u Srbiji, za sada, mogu samo da čitaju o šumskim vrtićima, već imaju primedbe ili su zgroženi. Već čujem kao eho u daljini zabrinutu majku koja pita da li je dete sito, da se nije slučajno oznojilo, pilo hladne vode ili je bilo na promaji, kako sada glasno kuka na pomisao da svoje čedo pusti u šumu, jer će se sigurno povrediti ili razboleti. Da je ovakav pristup postao je svetski trend, potvrđuje međunarodno priznat termin „buldožer roditeljstvo.“  To ukratko znači da roditelji prezaštićuju svoje potomke, uklanjajući svaku prepreku ili problem na koji mališani mogu naići. Zahvaljujući takvom pristupu onesposobljavaju potpuno zdravu novorođenčad da se normalno razvijaju. Već sada su kod dece primetni problemi vezani za krupnu i sitnu motoriku i progovaranje, radi ilustracije navešću da kod nas, po najnovijim istraživanjima svako drugo dete ima neki govorni poremećaj.

Ipak,  da se držimo razboljevanja.  Prva godina, detetu koristi da napravi spektar antitela koja prepoznaju opasne proteine i reaguju na njih. U svom obraćanju roditeljima voditelj, nama geografski najbližeg vikend šumskog vrtića u Istri, Korado Korlević kaže: “ Šta ako dete toliko štitimo da uopšte ne može doći do spoljne “biblioteke” pa imunološki sistem postaje toliko jak da napada sve što je nepoznato, pa onda napadne i proteine iz jaja i mleka. Ili se desi da nema nikakvih napada po nekoliko dana, jer smo sve okolo sterilisali, a dete toliko pazimo i nadgledamo da se ne može ni slučajno ogrebati, pa imunološki sistem zaključi da je sistem pokvaren i uključi finiji način merenja pa počne napadati vlastite proteine, obično su to zglobovi. Autoimune bolesti se ne mogu dogoditi onome ko se kao dete valjao u blatu. U prošlosti nije bilo dana da se niste ogrebali.“  Višegodišnje radno iskustvo šumskih vrtića u evropskim zemljama potvrđuje da su njihovi polaznici manje skloni razboljevanju, prehladama i virusima u odnosu na svoje vršnjake koji idu u klasične vrtiće, vaške su takođe retka pojava, ali imaju veće šanse da ih ujede krpelj zaražen lajmskom bolešću.

REZULTATI IZ ŠUMSKIH VRTIĆA

„Jedan dodir prirode ceo svet pretvori u rođake.“ Vilijam Šekspir

Deca koja idu u šumski vrtić, imaju više kondicije, spretnija su, skoncentrisanija i spremnija na saradnju u odnosu na svoje vršnjake iz klasičnih vrtića. Školarci iz ovih ustanova pokazuju dublje razumevanje sveta koji ih okružuje i više samopouzdanja od svojih drugara. Sara Najt iz Asocijacije šumskih vrtića u Velikoj Britaniji izjavila je:” Bogatstvo koje je dostupno u prirodi je mnogo veće od onoga što nam je već dostupno u zatvorenom prostoru. Deca mogu praviti veliku buku i razne pokrete koji su im potrebni u cilju fizičkog razvoja….ali i da bi razvili svoje društvene veštine, kao i komunikaciju među sobom.”

ZAŠTO PISATI O ŠUMSKIM VRTIĆIMA?

Potpuno ste u pravu, kod nas nema šumskih vrtića, a i da ih ima, retki su roditelji koji bi se odlučili za upis u takav vrtić. Pa zašto onda uopšte pišemo o njima? Zato što su deca naše najveće bogatstvo.  Sigurni smo da primena filozofije šumskih vrtića, može samo da pomogne roditeljima, vaspitačima i deci u postizanju zajedničkog cilja. Neću otkriti rupu na saksiji, ako kažem da je osnovni cilj dečjeg odrastanja, vaspitanja i obrazovanja – nezavisno ljudsko biće. Ukoliko se slažemo, sada treba trezveno razmisliti šta će omogućiti detetu da bude samostalno, da li je to raščišćavanje puta i postavljanje persijskog tepiha ili prevrtanje, padanje i šetnje u prirodi, da li je to sterilna okolina ili ruke treba i isprljati. Još su stari Grci rekli da je najvažnija dobra mera, pa dragi moji, uzmite najbolje što možete iz priče o šumskim vrtićima i pomozite deci da postanu nezavisna ljudska bića. Zato vas podsećamo nije uspeh ako vi ulovite ribu i nahranite dete, već ako ga naučite da samo peca i jede. I za kraj upozorenje koje je roditeljima uputio Korado Korlević: „Najviše što možete učiniti za dete je naučiti ga da se samo čuva. Ne možete ih čuvati do osamnaeste godine i onda im kupiti auto sa 150 konjskih snaga ili motor. To je poput ruskog ruleta.”