Vekovima su deca u Srbiji usavršavala hitrinu nogu, ruku, ali i jezika, kroz različite igre. Svaki naš vrtić ima bogatu narodnu riznicu iz koje može da zahvati i ponudi novom naraštaju tradicionalne jezičke veštine. U igri, kroz primenu ovog jezičkog blaga deca uče pravilan izgovor i bogate svoj rečnik.

MOTORIČKA I JEZIČKA SPRETNOST SE PODSTIČU

U ranom dečjem uzrastu, po mišljenju stručnjaka spretnost ruku i nogu, dakle razvoj i usavršavanje krupne i fine motorike pozitivno utiče na razvoj govora. Ranko Rajović, jedan od tvoraca sve popularnijih NTC radionica za decu, ističe: ”Najveće regije mozga koje pripadaju prvom delu razvoja su rotacija, ravnoteža, razvoj stopala, dinamička akomodacija oka, fina motorika i govor jer imaju najveći broj sinapsi.”

NAJMLAĐI UZRAST

“Taši, taši, tanana

I svilena marama

U marami šećera

Da mi dete večera.”

Pevali smo i tapšali u ritmu, a sada evo još pesmica za najmlađi uzrast:

• Uspavanke

Ovu u različitim obradama skoro svi znamo:

“Ljulja, ljulja, ljuška,

Na Moravi kruška,

Tu mi sedi tetka,

Te mi ljulja Petka…”, ali postoje druge jednako uspavljujuće:

“Ninaj, ninaj, Simana

Moga sina Milana:

Nek mi Milan spava,

O anđelu sanja.

Anđeli ga čuvaju

Pesmice mu pevaju.” Ili:

“Nuna, nuna nunača,

Slatka s medom pogača,

Mesila je tetača,

Pa svom čedu davala,

Da bi ga uspavala.”

Nekada su se koristile uz kolevku, a danas su pogodne za dnevni odmor u grupi. Deca ih lako uče, zbog slogova i rima.

• Cupaljke

Ove pesmice odgovaraju periodu kada dete još ne hoda, ali počinje da “cupka” u mestu.

“Hop, cup, na kalup.

Čet’ri babe, jedan zub-

I taj jedan šupalj!” ili

“Opa, cupa, tanana,

Što mi nisi kazala,

Da moj dragi boluje,

Da mu nosim ponude:

Od komarca rebarca,

Od mušice dušice,

Jednu kocku šećera,

Da moj dragi večera,

U rešetu rakije,

Da se dragi napije.”

• Tašunjaljke

Vrsta kojoj pripadaju pesmice tipa “Taši, taši…”, sa tapšanjem, ali i one u kojima su aktivni prstići, od palca, ka najmanjem, a svaki nešto “kaže”:

“Ovaj veli: Hajde, hajde!

Ovaj veli: Kuda, kuda?

Ovaj veli: Kradi, kradi!

Ovaj veli: I ja ću, I ja ću!

Ovaj veli: Kazaću, kazaću!“

ili šake, kao:

“Motala, motala, svilicu,

Na tu desnu ručicu!”, dok dete pravi pokret motanja rukom.

• Prohodalice  

Potrebno je malo podrške da dete prohoda. Odglumite ovo:

“Šta sečeš?

Sečem strah,

Da Mile hodi,

Da prohodi,

Da se oslobodi!” ili

“Lazi, lazi Lazare!

Te dolazi do mene,

Pri’vataj se za mene:

Za svilene rukave,

Za vezene marame,

Za klečane kecelje.”

Treba priznati danas kao nekada, da nije lako prohodati:

“Šetalo, petalo,

Jedva dete kretalo.

Šetalo, petalo,

Jedno s’ dete kretalo

I tako je zaspalo.”

TRADICIONALNE JEZIČKE VEŠTINE U VRTIĆU ZA STARIJI UZRAST

• Rugalice

Ne podržavamo ruganje, ali ove šaljive pesmice su zabavne:

“A, be ce,

Poj’o vuk telce

I popove štence,

Ne žali pop telce,

Ma on žali štence:

Seoski su telci,

A popovi štenci.”

“Silan lovac, kraj mu jadu nema:

Na lisicu pušku naslonio,

Za pećinu, glavu zaklonio:

Kad udari, za mnoge ne mari;

Kada puca, njemu srce kuca;

Kad promaši, malo se uplaši,

Kad ubije, od krvi se krije!”

• Razbrajalice

Svi znamo “Eci, peci, pec…” ili “En, den, dinu…”, a da li su vam ove poznate:

“Štuka, štuku

pojela,

Al’ se nije

Najela;

Jad,

Glad,

Na koga će

Sad,

Reče,

Pa uteče.”

Ili za početak žmurke:

“Tri se petla

Pobiše,

Na popovom

Bunjištu.

Jedan veli: Iš!

Drugi veli: Miš!

Treći veli: Ti žmuriš!”

I jedna neobična:

“Bumbar,

Delipar,

Seo car

Na kantar,

Žaripan,

Pelivan,

Merili ga

Po vas dan,

Pade, pa se skljusi

I reče mu- tu si.”

• Brzalice

“Na vrh brda…”, “Ture bure valja…”, “Ko pokopa popu bob…” su opšte poznate. Učimo ih polako, pravilno, pa sve brže i nema problema sa izgovorom glasova:

“Jadan sam ti kukavac,

Ujede me skakavac,

Na zlo mesto za palac…”

“Krivo ralo Lazarevo,

Krive loze razoralo…”

“Na kantaru katran,

Kantar meri katran…”

“Raskiseliše li ti se opanci?”

• Ređalice

“Pošla koka na pazar” je najpoznatija, a evo jedne ređalice kao stvorene za vrtić, čiji se refren ponavlja posle svakog broja:

“Kad kažem jedan-

Jedan kljun je u sokola.

Refren (svi zajedno):

Guska vodu pljuska.

Travo zelena,

Ružo rumena,

Aj, ne povenula!

Kad kažemo dva-

Dva su oka u ribice!

Refren

Kad kažemo tri-

Tri su noge u tronošca.

Refren

Kad kažemo četiri-

Četir’ točka pod kolima.

Refren

Kad kažemo pet-

Pet su prsta na rukama…”

• Poslovice

Ove su pogodne za decu, jer se odnose na njihova iskustva:

“Ako ne počneš, nećeš ni završiti.”

“Izaćiće delo na videlo.”

“Navika je jedna muka, a odvika devet muka.”

“Nema zime dok ne padne inje;

Ni proleća dok sunce ne sine;

Ni radosti dok ne deliš s’ kime.”

“U laži su kratke noge.”

“Složna braća grade nove dvore,

A nesložna i stare razore.”

“U sreću se uzda lud,

A pametan u svoj trud.”

“Hranitelj je kao i roditelj.”

“U hvališe svega više.”

• Pitalice

“Pitali zlureku babu:

• Gde su ti zubi?
• U jeziku, čedo moje.”

“Pitao siromašak majku:

• Koji je dan najduži u godini?
• Onaj kad se čeka večera bez ručka.”

“Pitali Kraljevića Marka:

• Koji je junak najbolji na svetu?
• Onaj koji prezire smrt, a voli život.”

“Pitali dete:

• Kako u vašem selu zovu vuka?
• Bogme on i nezvan dođe.”

PORUKA IZ SREDNJEG VEKA

“Uzmeš li tuđu reč, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe potuđio. Bolje ti je izgubiti najveći i najtvrđi grad, nego najmanju i najneznatniju reč svoga jezika” poručio je tvorac srednjovekovne srpske države Stefan Nemanja, svojim potomcima. Toliko je ovu poruku smatrao značajnom da je zapisana i stigla do nas…Kako smo je razumeli i kako govorimo svoj jezik procenite sami. Ako ste pomislili da je ovo neka “bajata” priča koja ne odgovara XXI veku i savremenom svetu ili da je rodonačelnik Nemanjića bio protiv učenja stranih jezika ili “mešanja” sa strancima, istorijski izvori kažu da se varate. On je uvideo značaj jezika, a roditelji, vaspitači, učitelji, nastavnici i profesori treba da se prisete njgovih reči pre rada sa novim naraštajima.