Prolećne alergije kod dece

Prolećne alergije kod dece

Proleće osim lepog vremena i buđenja prirode, donosi „okidače“ za različite alergijske reakcije, od kojih u poslednje vreme pati sve više mališana. Samu reč alergija prvi put je upotrebio 1906. godine bečki lekar Klemens fon Pirke, da opiše reakcije svojih pacijenata na određene supstance. Ipak, najstariju potvrdu da alergija nije izmišljotina savremenog doba, možemo naći zabeleženu egipatskim hijeroglifima oko tri milenijuma pre naše ere. To je zapis o vladaru Mensesu, za koga je bio smrtonosan ubod ose, na koji je, kao što pogađate, bio alergičan.

ŠTA JE ALERGIJA?

Buđenje prirode donosi “okidače” za prolećne alergije kod dece.

Buđenje prirode donosi “okidače” za prolećne alergije kod dece.

Alergija je proizvod izmenjene regulacije imunog odgovora organizma na neku supstancu. To je posebna vrsta zapaljenske reakcije, posredovane uglavnom IgE- antitelima, koja za posledicu ima pojavu promena na različitim tkivima i organima. U zavisnosti od puta kojim se izazivač- alergen unosi u organizam, alergijske promene se najčešće javljaju po koži, u disajnim putevima ili u probavnim organima.

KADA POSTOJE VEĆE ŠANSE ZA ALERGIJE KOD DECE

Postoji nekoliko grupa faktora rizika oko kojih se stručnjaci slažu. Dete koje ima veće šanse da alergijski reaguje je dete koje:

  • Ima alergičare u prethodnim generacijama svoje porodice.
  • Nije dojeno.
  • Pre prvog rođendana dobije ekcem po koži.
  • Često ima kijavicu, kašlje i boluje od upale uha ili bronhitisa.
  • Nakon unošenja određene hrane ima probavne tegobe.

ŠTA IZAZIVA PROLEĆNE ALERGIJE KOD DECE?

Prolećne alergije kod dece često izaziva cvetanje biljaka

Prolećne alergije kod dece često izaziva cvetanje biljaka

Različiti ubodi insekata aktivnih u proleće i neke vrste sezonske hrane mogu izazvati alergijske manifestacije po koži. Ako je nakon uboda insekta, promena lokalizovana na tom mestu, u vidu otoka, crvenila i svraba, najčešće prolazi za par dana i nema razloga za brigu. Neke vrste hrane, poput jagodičastog voća, mogu nakon pokrenute reakcije izazvati manifestacije u vidu koprivnjače, osipa ili crvenila, suvoće, zategnutosti i svraba, najčešće po obrazima, u blizini usta, ali i na drugim delovima kože.

Određene vrste hrane izazivaju alergijske reakcije probavnog trakta, u vidu grčeva, mučnina, povraćanja, proliva ili zatvora. Česti izazivači gastro- alergija su: koštunjavo, jagodičasto i južno  voće, kravlje mleko, jaja, riba, žitarice, ali i jabuke, krompir, celer, grašak, pasulj, soja i čokolada. Na žalost spisak nikada nije potpun, a na sreću, priroda je majkama dala i rešenje za ove probleme. Najbolja prevencija je što duže dojenje deteta.

Ipak, prolećne alergije kod dece, spontano povezujemo sa cvetanjem određenih vrsta biljaka i njihovim polenom. Manifestacije su učestalo kijanje, „vodica“ iz nosa, crvenilo i oticanje očiju, alergijski bronhitis i astma. Inhalatorni alergeni osim polena trave, posebno korova kao što je ambrozija, cveća i drveća, poput lipe ili topole, mogu biti i dlaka mačke ili psa, grinje, buđ, duvanski dim, prašina i tako dalje.

UPOZORENJE:  Kod svih opisanih slučajeva, od uboda insekta, preko hrane, do polena ili grinja, ukoliko dođe do burne, anafilaktičke reakcije, sa otocima i otežanim gutanjem i disanjem treba hitno odvesti dete lekaru jer je životno ugroženo!

DA LI JE OVO ZAISTA ALERGIJA?

Ako srećom, niste morali da reagujete munjevito zbog anafilaktičkog šoka, uobičajeni postupak za postavljanje dijagnoze i otkrivanje izazivača alergijskog reagovanja su kožni testovi na unutrašnjoj strani podlaktice ili ređe na leđima. Najčešće se primenjuju zbog svoje brzine, praktičnosti, pouzdanosti i umerene cene. Izvode se različitim metodama: pric- ubodom, scatch- grebanjem, patch- kontaktnim načinom i  intradermalni test- unosom alergena u kožu. Drugi način je uzimanje krvi na laboratorijsku analizu kako bi se utvrdio nivo specifičnih IgE-  antitela i eozinofila. Ponekad se primenjuju i provokacijski testovi u specijalizovanim bolničkim uslovima, kada se alergen primenjuje direktno na sluznicu odgovarajućeg organa. Iako se ranije smatralo da decu do treće godine nema smisla testirati, danas je zbog mogućnosti utvrđivanja sve učestalih alergijskih reakcija na kravlje mleko, pristup promenjen.

KAKO SE BORITI PROTIV PROLEĆNIH ALERGIJA KOD DECE?

Osnova borbe protiv prolećnih alergija kod dece je izbegavanje kontakta sa alergenom. Deca treba da izbegnu boravak napolju kada cvetaju biljke čiji poleni uzrokuju alergijsku reakciju. Naravno, ovo je nemoguće ostvariti u potpunosti, jer je detetu neophodan svež vazduh,  zato se preporučuje da nakon boravka u prirodi umije lice i promeni garderobu. U periodu cvetanja alergena ćete češće prati dečji veš, koji je bolje sušiti u kući. Najveća koncentracija polena u vazduhu na dnevnom nivou beleži se u ranim jutarnjim časovima, a raspršivanje je jače po vetrovitom i kišovitom vremenu, stoga se šetnje ne preporučuju u tom periodu. U vreme cvetanja alergena ne treba držati otvorene prozore u prostoriji gde mališan spava, a i klime sa HEPA filterom mogu sprečiti ulazak polena u stan. Što se tiče hrane, najvažnija je da dete ne unosi namirnicu na koju je alergično.

TERAPIJA LEKOVIMA ZA PROLEĆNE ALERGIJE KOD DECE

Konsultacija specijaliste je neophodna radi primene odgovarajućih lekova. Najčešće se primenjuju lekovi iz grupe antihistaminika, a ponekad i kortikosteroida, isključivo u periodu koji je naznačio doktor. Fiziološki rastvor je uspešan u « pročišćavanju » nosa, ali nije lek protiv alergije. Kod polenske kijavice ne treba prekinuti terapiju čim je dete vidno bolje, jer je alergen i dalje prisutan. Takođe, kada se utvrdi uzročnik, svake sezone bar dve nedelje pre polenskog udara treba započeti terapiju, kako bi se alergija « sasekla » u korenu. Ukoliko se prolećne alergije kod dece ne leče, mogu da izazovu različite tegobe i oboljenja.

UPOZORENJE : Lekove treba upotrebljavati po preporuci lekara i nikako ne započinjati ili prekidati terapiju na svoju ruku !

ALTERNATIVNA REŠENJA

Neki stručnjaci smatraju da na osnovu individualnog testa intolerancije na hranu, mogu odrediti listu namirnica koje treba izbegavati u ishrani, što može ublažiti simptome prolećnih alergija, dok drugi smatraju da homeopatija i kvantna medicina, daju dobre rezultate, naročito kod dece. Poznajem i lekare su zadovoljni primenom akupunkture kod svojih potomaka alergičara, dok drugi smatraju da pojačano unošenje beta- karotena i vitamina C smanjuje tegobe.  Početkom ovog veka razvila se i takozvana «higijenska hipoteza», po kojoj je «čistoća pola zdravlja», a druga polovina je prljavština. U siromašnim državama Afrike i Azije deca ne pate od alergija, dok u visokorazvijenim zemljama Evrope i Amerike svake godine ima sve više obolelih zato što im nedostaju virusi, bakterije, gliste i drugi paraziti tokom formiranja imunološkog sistema. Stoga savetuju roditeljima je da upišu decu u jaslice, kako bi tokom druge godine, u kontaktu sa različitim supstancama razvila i ojačala imunitet.