Dobrodošli u vrtić Magnolija

Vrtić Magnolija je privatna predškolska ustanova vertifikovana od strane Ministarstva prosvete, usmerena ka pružanju nege i podršci pri obrazovanju i vaspitanju dece od jaslica do predškolskog uzrasta.

Upis Subvencije

O nama

Vrtić Magnolija je privatna predškolska ustanova vertifikovana od strane Ministarstva prosvete, usmerena ka pružanju nege i podršci pri obrazovanju i vaspitanju dece ...vise

Galerija

Ovde možete pregledati našu galeriju. Pogledajte slike naših prostorija, osoblja, gde...vise

Video tura

Video tura našeg prostora. Pogledajte kako su naše prostorije nameštene, njihov raspored...vise

Sigurnost dece

Vrtić Magnolija strogo vodi računa o sigurnosti Vaše dece. U tu svrhu obezbedili smo objekat sa više sistema tehničke zaštite kao i fizičkom zaštitom (čuvar, kontola posetilaca kao i  striktna kontrola preuzimanja dece).

Unutar objekta sva oprema i nameštaj ručno su napravljeni od eko materijala sa zaobljenim ivicama kako bi se sprečile povrede dece, a podovi su od materijala koji ublažava udarac pri padu.

Kako bi smo dalje osigurali bezbednost, sproveden je sistem kamera unutar objekta koji je povezan sa svakom prostorijom. Ceo objekat je ograđen sa ulazom koji je zaključan kako bi obezbedio potpunu privatnost i sugrnost mališana.

Program

Cilj našeg programa je da obezbedi mogućnost deci predškolskog uzrasta da kroz podsticajnu sredinu i raznovrsne edukativne aktivnosti sebe izraze na kreativan način u različitim situacijama i tako postanu aktivni učesnici u sopstvenom razvoju i prema individualnim mogućnostima. Opširnije

Ishrana

U Vrtiću Magnolija zalažemo se za zdrav život i pravlnu ishranu. U saradnji sa eminentnim stručnjakom
...vise

Rođendani

U Vrtiću Mangolija možete organizovati rođendansku žurku za Vašeg mališana. Kod nas možete...vise

Kreativnost

U Vrtiću Magnolija čvrsto verujemo da je kreativnost sastavni deo programa za edukaciju dece. Podsticanje kreativnosti od najranijeg uzrasta ...vise

Sport

Poznato je da je fizička aktivnost važna za zdravlje deteta i njegov dalji razvoj. Svesni značaja sporta od najranijeg detinjstva...vise

Upoznajte naš tim

Tanja Pejovski

Irena Dragićević

Tanja Blagojević

Jovana Milovanović

Uroš Veličković

Blog

RECIKLAŽA U VRTIĆU

Objavljeno 7. April 2017

Sećam se pre desetak godina kada sam prvi put provela duže vreme u inostranstvu, deleći svakodnevicu sa jednom tamošnjom porodicom, da mi je najviše vremena bilo potrebno da naučim pravilno da bacam đubre. Sad svi mislite kako foliram, ali najozbiljnije vam kažem, nije to bilo kao kod nas, nabacamo sve u neku kesu, pa hajd` u kontejner...

Opširnije
STVARI KOJE NE TREBA GOVORITI DETETU

Objavljeno 4. April 2017

Roditelj je jedna od najzahtevnijih uloga koje vam život može dodeliti. Neki je dobiju slučajno I ostanu bez teksta, neki se za nju bore godinama I već unapred znaju šlagvorte ili monologe. Za najvažnije životne uloge spremamo se od rođenja. Nema tog adolescenta koji, prateći već dobro poznato „izlaganje“ svojih roditelja, nije pomislio: „E, ovo nikada neću reći...

Opširnije
PRVI DAN U VRTIĆU

Objavljeno 27. Mart 2017

Polazak u predškolsku ustanovu, bez obzira na uzrast deteta, nabijen je osećanjima. Svi su uzbuđeni od mališana preko roditelja, baka I deka do vaspitača koji primaju novu grupu. Mnoga deca se po prvi put odvajaju od roditelja I drže ih za ruku ili nogu kao da spašavju goli život, dok mami I tati zuji u glavi od različitih saveta kako ispravno...

Opširnije

Kontakt

UPIS

UPIS U ŠKOLU

„Šta radi lekar?“, „Koji dan dolazi posle petka?“ „Da li je olovka na stolu ili ispod stola?“ „Šta je veće slon ili pas?“ „Nacrtaj sebe i…“ „Izbroj prste na mojim i tvojim rukama!“, „Kojim slovom počinje reč MAMA, a kojim se završava?“ „Da li si siguran?“ i slično su pitanja na koja predškolci odgovaraju bez problema, zar ne?

POČINJE UPIS U ŠKOLU

Deca rođena od prvog marta 2010. do kraja februara naredne godine upisuju se u prvi razred osnovne škole tokom aprila i maja. Prema procenama Ministarstva prosvete prvog septembra 2017. godine oko sedamdeset hiljada prvaka poćiće u školu. Za sve ima dovoljno mesta. Škola je, po zakonu, dužna da na zahtev roditelja, a u skladu sa svojim mogućnostima, upiše svako dete sa područja koje joj pripada, kao i sa područja druge škole. Osnovno obrazovanje je obavezno i zakon za roditelja ili staratelja koji ne upiše dete u osnovnu školu, predviđa kaznu od pet do pedeset hiljada dinara.

U KOJU ŠKOLU UPISATI DETE?

Najčešći izbor je najbliža državna osnovna škola za upis prvaka.

Najčešći izbor je najbliža državna osnovna škola za upis prvaka.

Većinu dece u Srbiji roditelji upisuju u državne škole, sa odgovarajućeg područja, rukovodeći se mišljenjem da je, u ovom uzrastu, najbolja škola – najbliža škola. Ako je dete pohađalo i najbliže obdanište, onda se već poznaje sa mališanima „iz kraja“ i velike su šanse da će „upasti“ u razred sa nekima od njih. Ponekad se roditelji rukovode adresom svog zaposlenja ili se raspituju unapred o školi ili učiteljicama koje primaju prvi razred,  pa ako su na „zlu glasu“, odlučuju da svog prvaka upišu u neku drugu školu. Potrebno je da popune molbu i ukoliko ima mesta, dete će biti upisano. Nešto manji broj razmatra i mogućnost upisa u privatnu osnovnu školu, internacionalnu školu ili školu na odabranom stranom jeziku. Ukoliko dete ima potencijala, iskazuje želju i nije sklono predomišljanju, a roditelji mogu finansijski da isprate „projekat“ do kraja školovanja, nema prepreka za ovakav izbor.

NEOPHODNA DOKUMENTA ZA UPIS U ŠKOLU

Roditelji predškolaca treba da spreme sledeća dokumenta za upis u školu:

  • Izvod iz matične knjige rođenih iz opštine
  • Uverenje o prebivalištu deteta iz policijske uprave
  • Lekarsko uverenje o obavljenom pregledu iz doma zdravlja
  • Dokaz o izvršenim vakcinacijama iz doma zdravlja
  • Potvrda o pohađanju pripremnog predškolskog programa iz vrtića
Vakcinacija počinje još u porodilištu, a pre upisa u školu su obavezne revakcine I potvrda.

Vakcinacija počinje još u porodilištu, a pre upisa u školu su obavezne revakcine I potvrda.

Za lekarsko uverenje treba uzeti upute kod izabranog pedijatra i obaviti laboratorijske analize, što podrazumeva krv iz prsta i urin, kao i specijalističke preglede kod sledećih stručnjaka: otorinolaringolog (uho, grlo, nos), oftalmolog (oči), fizijatar (telesni sklop), stomatolog (zubi) i logoped (govorno-jezički status). Dokaz o izvršenim vakcinacijama podrazumeva da se dete pre upisa u školu revakciniše protiv difterije, tetanusa, dečje paralize, malih boginja, zauški i rubeola.

Potvrdu iz vrtića roditelji mogu doneti naknadno, dok su ostala dokumenta neophodna za odlazak kod sekretara izabrane škole, radi prijave za upis u prvi razred i zakazivanje termina testiranja kod školskog pedagoga ili psihologa. U nekim školama postoji mogućnost elektronske prijave.

ŠTA ĆE BITI NA TESTIRANJU?

Ovo je najčešće pitanje zabrinutih roditelja, koji preporuku stručnog saradnika škole,

Nema posebne pripreme pred test za upis u školu.

Nema posebne pripreme pred test za upis u školu.

doživljavaju kao konačnu presudu detetu, a svoju nervozu i stres povodom testiranja bespotrebno prenose na mališane. Za razliku od roditelja, deci koja bez „pripreme“ dođu na ovaj „test“ uglavnom bude lepo i zanimljivo. Testiranje počinje uvodnim razgovorom sa roditeljem i detetom, potom roditelj izađe i sačeka oko pola sata, a nakon toga se ponovo pridruži. Mališanima psiholog ili pedagog procenjuje emocionalnu, socijalnu i intelektualnu komponentu zrelosti i potom daje preporuku da li je dete spremno za polazak u školu. Tokom razgovora, dete se sreće sa poznatim temama i zahtevima, koje već ima u iskustvu bilo iz vrtića ili iz porodice. Psiholog ili pedagog posmatra koliko je dete samostalno, kako se odvaja od roditelja, da li u potpunosti razume postavljeno pitanje, kakva mu je pažnja, da li može duže da sedi mirno „kao na času“, kako prima instrukcije, da li je spremno za sticanje novih znanja, kako pamti, koliko je sigurno u sebe i slično.

 

KAKO PRIPREMITI DETE ZA OVAJ TEST?

Nikako. Možda deluje kao lakonski odgovor, ali svakodnevni život deteta do testa je zapravo priprema i ne postoji neko gradivo koje sad, na brzinu, treba „doučiti“ ili „ponoviti“. Pohađanje  predškolskog programa je takođe deo pripreme. Dete treba mirno i bez pritiska obavestiti da  će zajedno sa roditeljem otići do škole, gde će sa jednom tetom ili čikom malo popričati, da treba da odgovori na pitanja i uradi ono što se traži od njega i da je to potrebno za upis u školu. Temu je bolje ne produbljivati, ako se mališani ne raspituju. Opuštena atmosfera i odsustvo straha i treme su cela priprema za test. Dobra ideja je otići do školskog dvorišta i poigrati se tamo, radi pozitivnih osećanja. Veoma je važno da roditelji ne preuveličavaju značaj ovog testa u detetovim očima, ne postavljaju mu zahteve, niti ga plaše testiranjem. Takođe, rečenice tipa: „Videćeš ti kad pođeš u školu!“ ili „Doteraće tebe škola u red!“ koje odrasli umeju da upute budućem prvaku, mogu ispoljiti svoj negativni uticaj već na testiranju.

DOBRE STRANE TESTIRANJA PRED UPIS U ŠKOLU

Ovi testovi nisu sveto pismo, zavise od različitih faktora: pristupa i iskustva psihologa ili pedagoga, ispavanosti ili treme deteta, ali kod najvećeg broja dece, komunikacija se uspostavi i sve je u redu. Procene mogu ukazati na teškoće, propuste ili nadarenosti deteta u nekim oblastima. Ovo je dobro znati i na vreme reagovati, jer je većina zaostataka u ranom uzrastu nadoknadiva, a talenat nikad nije prerano stimulisati. Testiranje pomaže ujednačavanju strukture prvih razreda. Deca su različita, a to je bogatstvo svakog razreda. Takođe, osim prilagođavanja budućeg prvaka na zahteve i pravila škole, postoji i potreba za obrnutim procesom, tako da nadareni, učenici sa teškoćama ili učenici iz različtih kultura imaju prilagođen pristup i odgovarajući program rada.

MOJ MALI NIJE GLUP, ŠTO DA GA SAD NE UPIŠU U ŠKOLU?

Preporuka za odlaganje upisa u školu, govori o zrelosti, a ne o koeficijentu inteligencije deteta.

Preporuka za odlaganje upisa u školu, govori o zrelosti, a ne o koeficijentu inteligencije deteta.

Roditelj koji je (ne)zadovoljan rezultatima testa, treba da ostane miran. Reakcija odraslih utiče na dete. Sa stručnim saradnikom  može se porazgovarati, pitati na čemu treba poraditi, a ako postoji sumnja u rezultate testa, potražiti drugo mišljenje. Suludo je preporuku da se sačeka još godinu dana, shvatiti kao dokaz nedovoljne inteligencije potomka, dok je najčešće u pitanju koncentracija, pažnja ili živahnost mališana. Procena zrelosti deteta za upis u školu je samo smernica za orijentacionu sliku o sposobnostima deteta, a nikako test inteligencije.

 

STVARI KOJE NE TREBA GOVORITI DECI

-Drugi deo-

Većina roditelja brine o opasnostima koje vrebaju njihovo dete I često ga upozoravaju ili mu zabranjuju neku aktivnost povišenim tonom.  Ipak, uloga roditelja ne iscrpljuje se u ovoj važnoj funkciji, već je potrebno da mališan, kao I svako mladunče, puno vežba, greši i zahvaljujući sopstvenom iskustvu nauči da bude sposoban I ravnopravan član zajednice u kojoj živi. Taj cilj zahteva podršku i razumevanje roditelja I kada dete greši I “tera po svome”.

VAŽNA STVAR  KOJU NE  TREBA GOVORITI DECI JE “ISTI SI KAO…” ILI “ ZAŠTO NISI KAO…”

« Sine, tvoj tata/ tvoja mama je budala! »

U braku, vanbračnoj zajednici ili razvedeni, roditelji ponekad prave budalaste izbore ili postupke.

Rečenica: “Ista si majka!” može vam se “olupati o glavu”.

Rečenica: “Ista si majka!” može vam se “olupati o glavu”.

 Važno je da gornju « izjavu », u besu, ne dajete pred decom. Ipak je nosilac ovog « laskavog priznanja» otac ili majka vašeg deteta , pa ako ga ovako « častite » pred potomstvom, nemojte se čuditi kad sutra vaše dete, po istom modelu, priča o vama. Stvari koje ne treba govoriti mališanima, bez obzira na okolnosti, su da je drugi roditelj loš, neodgovoran ili bezobrazan-  ne zaboravite da ste ga vi izabrali! Dete na osnovu slike o svojim roditeljima gradi sliku o sebi. Ako sledi: « Isti si otac/ majka ! « poslušnom detetu ste « zapržili čorbu », potrudiće se da «ostvari » rečeno .

“Zašto nisi kao tvoj brat/ sestra?”

Prirodno je da odrasli porede decu u porodici, problem je kada to ovako kažu. Poređenja ovog tipa izazivaju razdor I sukobe među decom, umesto da se ugledaju na pohvaljenog člana porodice. Umesto da pokuša I “dostigne brata ili sestru” dete oseća da je to “nemoguća misija” I ne pokušava. Ništa bolja nije ni varijanta da ga poredite sa nekim od drugara iz predškolske ustanove ili škole. Mališan čak može pomisliti da vi niste zadovoljni njegovom kakvoćom i da želite bolji « model » umesto njega.  Prihvatite da je svako dete drugačije i podstaknite ga da uživa razvijajući svoje  talente i veštine, ali kada zapne nemojte reći :

“Ti možeš puno bolje“

Ovo je neverovatna situacija u kojoj roditelj zna da dete može bolje, iako mu ono pokazuje  da u ovom trenutku, to nije moguće. Greške su normalne tokom učenja. Ono što vama izgleda jednostavno, ne treba da vas zavara, za dete je potpuno nepoznata lekcija. A kad vam se učini da je mališan savladao neku veštinu, on “okrene još jedan krug”  da bude skroz siguran kako ne treba. Ako često upotrebljavate ovu rečenicu, dete će početi da se oseća kao skakač kome stalno dižu lestvicu I odustaće… Proceniće da za vas ništa nije dovoljno dobro. Komentari tipa:” Ne mogu da verujem…” , “ Krajnje je vreme da naučiš…” ili “To je tako lako, zašto ne možeš?”  ne podstiču motivaciju.  Bolja formulacija je  „volela bih da si to uradio malko drugačije, ali sledeći put će biti bolje“. Ako ponovo pogreši, dajte mu još koju šansu. Nemojte povećavati nervozu, već učenje učinite zanimljivim, uz smeh sve ide lakše.

NE LEPITE ETIKETE NA DETE

« Ti si bezobrazno dete! Sram te bilo ! »

Iako je ovo plemenita životinja, dete je sigurno da ga ne hvalite rečima: “Konju jedan!”

Iako je ovo plemenita životinja, dete je sigurno da ga ne hvalite rečima: “Konju jedan!”

Cilj lepljenja reči bezobrazno uz dete je da ono prestane sa trenutnim ponašanjem i uradi ono što odrasli traži. Ove stvari ne treba govoriti deci jer se osećaju postiđeno I odbačeno. Ima ih koja se povlače u sebe, ali I onih koja reaguju agresivno, a svima opada samopouzdanje.  Možda je bolje reći: „Sad se ne ponašaš kao ono dobro dete koje čuči u tebi. Hajde da ga potražimo !“  pa podignite duks i da vidite gde se krije, zagolicajte i stomačić i maštu i stvar će krenuti u drugom smeru.

Deca često bezrezervno veruju u ono što čuju iz vaših usta i kada im «prilepite» da su «nespretna» i «lenja» ili «prljava» i «glupa»,  to neće dobro uticati na razvoj samopouzdanja. Pozitivne etikete poput „pametna“ ili „skromna“  mogu ih, takođe, dodatno opteretiti.

«Stoko jedna»…  ili detaljnije : »Svinjo/ Magarče/ Kokoško/ Some !«

Od univerzalnih uvreda tipa prve, koju može dobiti dete bez obzira na pol, a u vezi sa ponašanjem, postoje i specifičnije vezane za životinjsko carstvo. Ma koliko slikovite i edukativne bile, jer dete «uči» osobine životinja, tj. da je svinja prljava, magarac tvrdoglav, a kokoška i som glupi i dalje su to etikete.  A nekako, iako, o kravi i konju govorite da su to lepe,  korisne I plemenite životinje, kada mu se tako obratite, dete oseća da poruka nije pozitivna.

Provereni način da izbegnete etiketiranje : prokomentarišite detetov «zločin», a ne «počinioca». Takođe ne zaboravite da pohvalite poželjno ponašanje mališana.

OSVETA NIJE PRESVETA

« Eto, to ti je zato što me nisi slušao! »

Slast osvete nateruje na usta ovakve reči. Odrasli dokazuje da je bio u pravu kada je upozorio dete, koje nije poslušalo upozorenje i promenilo ponašanje. Naglašavanje ove činjenice i ruganje detetu ne utiče pozitivno na situaciju, čak, gubite priliku da ga poučite. Bolje je ukazati na to da mora pažljivo da gleda kuda trči, umesto što mu «trljate so na ranu» što nije stao kad ste mu rekli. I nešto gora varijacija na istu temu : « Evo šta se desi, kada nisi dobra ! » I u ovom slučaju dete je već osetilo posledice svog ponašanja, potpuno je besmisleno ponižavati ga kad je već uznemireno ili povređeno. Jedino smisleno je utešiti dete i verbalno, jednostavnim rečima, povezati uzrok i posledicu po principu : «Ako opet gnjaviš  macu, ona će te ogrebati.»

OVO PITANJE JE JOŠ JEDNA OD STVARI KOJU NE TREBA GOVORITI DETETU

« Da li je to u redu? »

Roditelji ponekad žele da dobiju saglasnost deteta za neke svoje odluke. Veoma je važno da prvo razluče šta žele. Ako ste u poseti, dete se divno zabavlja, ali se neumitno približava čas polaska, vi želite da opraštanje prođe što bezbolnije i bešumnije. Prvo procenite imate li manevarskog prostora da zaista zajedno odlučite kada ćete poći i učite dete važnoj  lekciji o dogovaranju i poštovanju dogovora ili ako nema uslova za to, preformulišete pitanje iz: « Krećemo kući za deset minuta, je l’ u redu ? » u:« Znam da želiš da ostaneš, ali vreme je da krenemo, pa ćemo ponovo doći. » Na taj način, ne dajete detetu povod za početak rasprave, jer nema mogućnost da kaže da se ne slaže, već ga motivišeta da pođe, kako bi ponovo došlo.      

STVAR KOJU APSOLUTNO NIKADA NE TREBA REĆI DETETU

“Bolje da se nisi ni rodio/ la!”

Ovakve reči ne prevaljujte preko usta, ma koliko bili “van sebe”. Čim se primaknete “tački ključanja” udaljite se od deteta, bez reči, dok se ne smirite. Nikakva nepodopština koju dete izvodi ne može ga povrediti kao “prejaka reč”.

RECIKLAŽA U VRTIĆU

Sećam se pre desetak godina kada sam prvi put provela duže vreme u inostranstvu, deleći svakodnevicu sa jednom tamošnjom porodicom, da mi je najviše vremena bilo potrebno da naučim pravilno da bacam đubre. Sad svi mislite kako foliram, ali najozbiljnije vam kažem, nije to bilo kao kod nas, nabacamo sve u neku kesu, pa hajd` u kontejner. Kada su videli kako trpam sve otpatke zajedno, odmah je počela edukacija ili što bi se reklo podučavanje, pa sam onda vežbala u prisustvu domaćina da pažljivo razvrstam otpatke. Kada sam savladala prvu fazu, počeli su izleti van stana, uz raspored kojim danima se iznosi I baca koja vrsta đubreta I u koju vrstu kontejnera. Ako napravite grešku, dobronamerni komšija će pozvati nadležne I obavestiti ih o vašem uticaju na ekološku situaciju, pa će stići opomena, a ako nastavite bahato ponašanje, bogami I kazna koja će vam poprilično istanjiti džep. Znam da ima puno ljudi kojima sve ovo deluje kao neka SF priča o reciklaži, ali to je živa istina. I sve nešto razmišljam, ako nekim naseljima u tom belom svetu gradski prevoz radi na đubre I besplatan je, možda bi I mi mogli da pokušamo da “prepišemo gradivo” od njih.

TEŠKO JE STAROG PSA NAUČITI NOVIM TRIKOVIMA

Nije lepo koristiti ovu izreku, ali većinu odraslih, a pogotovo starijih sunarodnika, na ideju razvrstavanja otpada I brige o njemu obuzima srpski inat, po principu: “ E sad više neću ni kako ja `oću!”  Zato smatram, da ako zaista želimo nešto da uradimo po pitanju reciklaže, neophodno je da se okrenemo najmlađima I privatnim firmama koje od tog procesa mogu imati direktne koristi. Deca nepogrešivo osećaju da li odrasli zaista veruje u ono što im priča ili to radi samo zato što mora. Pozitivan stav o reciklaži u vrtiću je prvo što će mališani usvojiti, zato je važno da ga osobe koje ih podučavaju imaju u izobilju. Nije loše uspostaviti saradnju sa mamama I tatama koji su voljni da pomognu, ali I sa privatnicima na lokalnom nivou. A  ovde se odmah možete povezati sa Pepom, jer I ona reciklira!

RECIKLAŽA U VRTIĆU – DELUJEMO LOKALNO, A MISLIMO GLOBALNO

Pre desetak godina Beogradski ekološki centar je uz podršku Telenor Fondacije, na opštini Vračar, gde se nalazi I privatni vrtić Magnolija, u Beogradu, organizovao program obrazovanja dece iz oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja u predškolskim ustanovama na praktičnim primerima. Takve primere, na lokalnom nivou treba slediti I usavršavati. Nove generacije mogu steći svest I naviku da posredno, malim, svakodnevnim, aktivnostima u oblasti reciklaže, utiču na smanjenje deponija i otpada u prirodi, štede energiju, smanjuju zagađenje i trošenje prirodnih resursa na nacionalnom I globalnom nivou.

DECA RADO SORTIRAJU

Sigurno ste primetili da mališani rado skupljaju sitnice I stavljaju ih u određene kutije. Oni tačno znaju gde I kako slažu koje kamenčiće, a gde I kako školjkice ili šišarkice. Iskoristite I usmerite ovu prirodnu sklonost I formirajte negde u holu kadice za plastične čepove ili papirne otpatke, kako biste otpočeli proces reciklaže u vrtiću ili kod kuće. Kadice su različite po boji (zelena za papir, a crvena za plastiku) I na njihovu čeonu stranu možete zalepiti po jedan primerak materijala koji deca treba da ubacuju. Sticanje navike ne ide munjevitom brzinom, ali kada je usvoje, nastavite dalje da produbljujete aktivnosti u ekološki pozitivnom smeru. Možete im pokazati magične poteze, kako smanjiti konzervu kada stanete na nju I formirati MET kadicu za odlaganje, koja je plave boje. Takođe, plastična flaša menja oblik kada iz nje izbacite vazduh I ide u PET, crvenu, kadicu. I sve tako da reciklaža ne bude gnjavaža!

RECIKLAŽA U VRTIĆU KROZ OGLEDE

Deca obožavaju oglede. Možete već sada započeti jedan dugotrajan. Proleće je vreme kada se sade biljke. Zajedno stavite pelcere koji se mogu ožiliti u vodu ili seme biljaka koje se tako razmnožavaju u navlaženu vatu. Na taj način deca će iz “prve ruke” naučiti nešto o živom svetu svoje planete. Napredak mogu da prate u providnim teglama, u prozoru I da vode dnevnik na većem papiru zalepljenom za zid u blizini “bašte”. Istovremeno od organske otpatke iz kuhinje iskorisitite za recklažu u vrtiću i pravljenje komposta zajedničkim snagama. Kada se biljke ožile ili proklijaju, posadite ih u zemlju I redovno zalivajte uz pomoć mališana. Za kvalitetan kompost biće vam potrebno bar pola godine, ali će biljke tada dobiti prirodno đubrivo. Ovde možete naći detaljnije informacije kako, od čega I gde je najbolje da ga napravite. Mališani će uživati u prevrtanju komposta u različitim fazama sazrevanja. Odaberite biljke kojima ćete ga dodati, pa proverite I pribeležite u dnevnik, uz pomoć malih istraživača koje od njih bolje napreduju.

RECIKLAŽA U VRTIĆU KROZ UMETNOST

Plastične flaše mogu se iskoristiti za umetničke radionice u vrtićkoj grupi, ali I u saradnji sa roditeljima. U pripremi radionice bilo bi dobro obnoviti deo ekološke priče vezane za biljke, a posebno orijentisati pažnju mališana na boju, oblik I veličinu listova, koji se kreću od borove iglice, do ogromnih bodljikavih kaktusa I prašumske vegetacije. U ovoj fazi, ako se ukaže prilika, pojednostavljeno uvedite u razgovor disanje, malo ga provežbajte I recite nešto o tome kako biljke proizvode kvalitetan vazduh za disanje.  Ne treba zaboraviti ni cvetove čije boje I varijacije iznenađuju čula. Donesite par pravih cvetova, pustite ih u krug, da ih deca pogledaju I pomirišu, obnovite boje, pa pređite na lepotu cveća. Mališani će sami, dok odgovaraju na pitanje:” Koga sve privlači cveće?” pomenuti I pčelice, a onda je put ka plodovima biljaka otvoren za razgovor. Na radionici reciklirajte zelene boce, uz pomoć makaza Ili toplote i oblikujte ih u listove u širokom spektru od kopija prirode do potpuno kreativnih “vanzemaljskih” biljaka. Po istom principu od raznobojnih flaša procvetaće dečja mašta, a ako vam nedostaje još koja ideja možete je naći ovde.

RECIKLAŽA NIJE GNJAVAŽA

Vaspitači, roditelji I lokalna zajednica dečju reciklažu treba da dočekaju dobrodošlicom I strpljenjem, a ne nervozom.

Potražite u svom naselju:

  • Reciklažna ostrva: grupe od tri kontejnera: za PET- crveni, MET- plavi I za papir – zeleni poklopac
  • Eko kese za sortiranje otpada.

Ne odlažite u njih:

  • indigo papir, fotografije, foto papir, zauljeni i prljavi papir
  • ubrusi, papirne maramice i toalet papir
  • konzerve od mesnih proizvoda, voća i povrća, metalne tube, alat, žica, čelične trake, metalni zatvarači, dozeri ili spej doze boja i lakova.
  • Predmeti od stiropora iostale vrste plastike ili mešane plastike
  • Neprovidne boce od sredstava za ličnu i kućnu higijenu
  • Boce pod pritiskom.

I za kraj možete porodično napraviti Pepinu porodicu:

STVARI KOJE NE TREBA GOVORITI DETETU

Prvi deo

Roditelj je jedna od najzahtevnijih uloga koje vam život može dodeliti. Neki je dobiju slučajno I ostanu bez teksta, neki se za nju bore godinama I već unapred znaju šlagvorte ili monologe. Za najvažnije životne uloge spremamo se od rođenja. Nema tog adolescenta koji, prateći već dobro poznato „izlaganje“ svojih roditelja, nije pomislio: „E, ovo nikada neću reći mom detetu!“  A sada razmislite, nećete verovati koliko puta su vam na usta navrle iste rečenice koje ste u detinjstvu slušali i koliko puta ste ih uputili svojoj deci, uprkos zaricanju iz mladosti. I ne, niste vi specifičan slučaj, te „trake“ koje snimljene nosimo u glavi zahtevaju puno rada, kako se ne bi stalno „reprizirale“ i nastavljale da se prenose kroz generacije.

PRVA STVAR KOJU TREBA IZBEĆI JE SAMA REČ NE

„Ne trči! Ne viči!…“

Odzvanja u detetovim ušima od malih nogu. Dakle, čestom upotrebom, ova reč devalvira i kada

Stvari koje ne treba govoriti detetu: „Ne viči!“

Stvari koje ne treba govoriti detetu: „Ne viči!“

je stvarno ugroženo dete na nju ne reaguje. Predlažemo, da preoblikujete rečenice u „Hodaj sporije, molim te!“ ili da šapnete „Govori tiše, ne čujem te dobro kad vičeš!“ jer doza humora je uvek dobro došla. Deca uče po modelu. Ako dok mališan viče i vi povisite ton, decibeli će se samo dodavati tokom dijaloga, ako počnete da šapućete, velike su šanse da će čulo sluha ostati neoštećeno.

„Ne možeš to da radiš.“ i njena rečenica bliznakinja „Nemoj to da radiš.“

Nema odraslog koji nije uputio ove naloge detetu. Kada to učinite, otvorili ste prvi krug pakla. Prvom rečenicom dajete povod detetu da vam dokaže kako baš to može, drugom u njemu budite malog buntovnika koji želi da se svađa. Bolje pokušajte sa objašnjenjem da to nije dobro po njegovo zdravlje, da je opasno ili mu, kada ne ide dugačije, recite da se vi plašite kada to radi…

„Ne svađaj se sa mnom“

Deca neumorno postavljaju pitanja i na svoj način analiziraju i razmišljaju o različitim stvarima, a prezauzetim roditeljima to ponekad može izgledati kao svađa. To je međutim sasvim normalna osobina odrastanja. Ne prekidajte razgovor, već recite „znam da bi hteo/ la da je moj odgovor drugačiji, ali on se neće promeniti“. Važno je da se uverite da je vaše dete zaista razumelo šta ste hteli da mu kažete i dozvolite mu da vas pita ako mu nešto i dalje nije jasno. Ne zaboravite pravo na iznošenje sopstvenog mišljenja nije dozvola za svađu.

„Ne plači“ i hard core verzija: „Prestani ili ću ti dati pravi razlog za plakanje“

Prvi nalog je integralni deo podizanja uglavnom muške dece na Balkanu, a varijacije za nežniji pol su „ne budi tužna“ ili „ ne budi beba“  i ceo koncept je potpuno pogrešan. Deca plaču onda kad su tužna i kad ne mogu svoja osćanja da pretoče u  reči. Svi roditelji žele srećne mališane, ali ovako im poruučujete da nije u redu to što se osećaju tako kako se osećaju. Oraspoložite ih na druge načine, počnite neku omiljenu igru, a potom podstaknite decu da nauče reči za takva osećanja.

Drugom rečenicom pretite detetu, čime pokazujete vlastitu nemoć. I šta je to pravi razlog? Dobro pazite da budete dosledni jer ako posle ovakve rečenice ne sledi ništa, dete će shvatiti da „plašite mečku rešetom“ i da je lopta u njegovom terenu. Ako planirate da ga udarite, ne svetujemo, prvo kažnjivo je, a drugo ne daje efekte. Predlažemo konstruktivne taktike kao što su micanje deteta od predmeta koji ne sme da dira, slanja u ćošak ili zbunjivanja rečenicom: „Prestani ili ću ti dati pravi razlog za smejanje,“ i prebacivanja pažnje na nešto zabavno.

DRUGA STVAR KOJU NE TREBA GOVORITI DETETU JE BRAVO

„Bravo!“

„Bravo! Dobar pas!“

„Bravo! Dobar pas!“

Ovo je verovatno najčešće upućivana pohvala mališanima i prosto ne možete da verujete kako je to stvar koju ne treba govoriti detetu. Predlažemo da odvojite malo vremena, iako je to teško i odete u park za pse. Nema veze što vi niste ljubitelj ove vrste, samo pažljivo slušajte koju reč vlasnici neprestano ponavljaju…Zato je mnogo bolje da konkretizujete svoju pohvalu i imenujete šta je dete shvatilo ili mu kažete da je nešto uradilo uspešno. Na ovaj način mališani stiču znanje da su zaista nešto dobro uradili, a ne samo da vi mislite da je to tako.

TREĆA STVAR KOJU NE TREBA REĆI DETETU

“Videćeš kad tata/ mama dođe kući” ili „ Rećiću mami/ tati za ovo.“

Kliše u prvoj rečenici je obično tata, valjda jer on nosi kaiš na pantalonama i retko je tu, pored deteta. Iako meni lično deluje kao relikt prohujalih vekova, moram vam priznati da je prilično u upotrebi. Osoba koja brine o detetu i provodi najviše vremena sa njim treba da ima „odrešene ruke“ da nastali problem reši odmah. Efektne vaspitne metode baziraju se na uzročno- posledičnoj vezi, a dete će zaboraviti šta je uradilo dok tata stigne. Ako ga stalno podsećate, ono iščekuje neku vrstu kazne, što je veće opterećenje od samog čina

Ako dete plašite partnerom ili nekom drugom osobom koja nije tu kao što su vaspitačica ili lekar, kod deteta stvarate strah od osobe sa kojom joj „pretite“. S druge strane, na neki način izbegavate odgovornost da se suočite sa problemom i jednostavno je prebacujete na neku „baba Rogu“. Kada dete uradi nešto loše, ono se oseća posramljeno i krivo i ako ga dodatno plašite nekim, pogoršavate stanje. Ukoliko treba obavestiti druge osobe o tome šta se desilo, recite detetu da samo odluči ko će ispričati o čemu se radi. I za kraj prebacivanjem odgovornosti na drugog, sami potkopavate svoj autoritet, a to nikako ne želite.

SVAKODNEVNA STVAR KOJU NE TREBA REĆI DETETU

„Požuri!“

Svaki roditelj nekoliko puta dnevno uputi ovaj nalog detetu. Pretrpani rasporedi i roditelja i dece ponekad dovode i do povišenog tona, kada se kasni na posao, u vrtić ili ne mogu da se pronađu opančići za folklor. Obratite pažnju na ton kojim požurujete dete i učestalost naloga, da se ne „izliže“. Bolje počnite pripremu na vreme i organizujte prostor tako da su potrebne stvari uvek na istom mestu, kao i da ih mališan tamo odlaže i pronalazi sam. Vežba i podrška čine majstora. Ako svakodnevno podbočeni galamite, velike su šanse da će se dete osećati krivo zato što zbog njega kasnite na posao i odlagaće da uopšte počne da se sprema.

PETA STVAR KOJU NE TREBA GOVORITI DETETU

„Ostavi me na miru!“

 Stvar koju ne treba reći detetu: „Videćes ti kad tata dođe kuci!“

Stvar koju ne treba reći detetu: „Videćes ti kad tata dođe kuci!“

Roditelji koji nikad nisu umorni i koji povremeno ne požele da se odmore od svega ne postoje. Iako je ovo normalno,

problem nastaje kad prečesto detetu govorimo rečenicu iz podnaslova ili njene zamene u vidu: „Imam posla“ ili „Ne smetaj mi“. Deca tačno znaju kada ih „otkačinjete“ i misle da nema svrhe razgovarati s vama. Velika su šanse vam neće pričati svoje probleme ili doživljaje kad porastu. U redu je da odvojite neko vreme za sebe, tako što ostavite dete supružniku ili mu pustite crtać. Važno je da vi u tom trenutku radite nešto što vam pričinjava zadovoljstvo. Ukoliko se rasteretite i posvetite sebi, kvalitetnije ćete se kasnije posvetiti detetu. Nemojte ga lagati, a ako ste zaista preokupirani poslom, recite mu otvoreno da treba nešto da završite, da bude strpljivo i posle ćete zajedno ići u park. Obavezno održite obećanje!

PRVI DAN U VRTIĆU

Polazak u predškolsku ustanovu, bez obzira na uzrast deteta, nabijen je osećanjima. Svi su uzbuđeni od mališana preko roditelja, baka I deka do vaspitača koji primaju novu grupu. Mnoga deca se po prvi put odvajaju od roditelja I drže ih za ruku ili nogu kao da spašavju goli život, dok mami I tati zuji u glavi od različitih saveta kako ispravno da se pozdrave I odu. Nije nam namera da dodamo još pčelica u taj roj, ali nudimo neke ideje koje vam mogu pomoći dok se pipremate za prvi dan u vrtiću.

SAVETI ZA RODITELJE DO PRVOG DANA U VRTIĆU

  • Pozitivan stav

Veoma je važno da zaista verujete da će sve biti u redu. Vaš pozitivan stav, koji prožima neverbalnu komunikaciju, uticaće snažno na dete. Deca prate izraz lica, ton glasa I govor tela, više nego sadržaj reči koje im upućujete. Takođe, poželjno je da se odrasli u porodici slažu o polasku u vrtić, a ako imaju neke nesuglasice u vezi sa tim, da to reše bez deteta.

  • Ne opterećujte dete

O polasku u vrtić, razgovarajte kao o odlasku u parkić, opušteno, bez pridavanja prevelikog značaja tom danu. Ukoliko dete ne pokazuje interesovanje, ne insistirajte na razgovoru, već posle nekoliko dana pokušajte da kroz knjige kao što su “Poli ide u vrtić” ili “U vrtiću – šta sve Ana zna”, obradite polazak u obdanište. Pustite dete da “čita”, šta vidi na slikama u knjizi, možda će vam indirektno poveriti ako ga nešto muči ili plaši.

  • Konkretizujte strah

Ako se mališan unapred plaši, nastojte da konkretizuje strah. Neka nacrta ili pokaže, a onda vi pokažite razumevanje, strpljenje I ljubav. Ne ismevajte I ne napadajte dete zato što se plaši, već ga osokolite I zajedno obradite I prevaziđite problem.

  • Nikada ne pretite detetu vrtićem

Ovo je savet za trenutke kada vas dete zaista istera iz pameti. Ugrizite se za jezik, pre one klasične :” Videćeš ti kad pođeš u vrtić, sve ćeš morati sam(a)! More, kad vaspitačica podvikne, jer ona tamo ima još desetoro! Pa kad te se dočepaju klinci iz grupe! Ja ovde sve oko tebe, a ti nećeš!” Posle ovakvih izjava, teško ide poverenje u dobru I ljubaznu vaspitačicu I prijatnu atmosferu u vrtiću.

  • Ne ostajte predugo

Pri opraštanju, pre ulaska u grupu, nemojte se predugo zadržavati. Poljubite dete I zagrlite ga čvrsto, razuverite ga da dolazite po njega I izađite bez okretanja. Uvek dođite u dogovoreno vreme, pre ručka ili posle spavanja, jer se poverenje teško stiče, a veoma lako gubi.

KAKO PRIPREMITI DETE ZA PRVI DAN U VRTIĆU

  • Približite vrtić detetu

U opuštenoj atmosferi prošetajte sa detetom do vrtića koji će pohađati, pokažite mu zgradu I dvorište. Informišite se na vreme o dnevnoj rutini u koju vašeg podmlatka da kod kuće polako uspostavljate sličan ritam obroka, šetnje i spavanja. Privatna predškolska ustanova Magnolija u Beogradu organizuje turu upoznavanja prostora I tima, što je veoma korisno I za dete I za roditelje, jer smanjuje stres od prvog dana. Budite kreativni napravite na velikom hameru kolaž puta od kuće do obdaništa. Obavezno svratite na mesta koja stavljate na mapu, napravite fotografije parkića ili raskrsnice I zalepite ih, iskoristite crteže vašeg umetnika I presovane listove ili cvetove koje ste doneli.

  • Igrajte se predstavljanja

Predstavljanje će sigurno biti glavna tema prvog dana u vrtiću, ne pominjite detetu da je to ciljano vežbanje, već se sa njim igrajte “ko bajagi upoznavanja”. Glumite I naglasite sve od razgovetnog pozdrava između mame I tate “Dobro jutro/ dan/ veče” pružanja ruke, poljupca, preko “Kako se ti zoveš?” sve do “Do viđenja”, koristite bake, deke, prijatelje I rodbinu, dete će pre ili kasnije hteti da se priključi igri.  Možete se takođe igrati sa imenima, rimovati ih, crtati šta se u njima krije, naučiti pesmicu u kojoj se pominje lično ime. Rime za primer su Ana – Banana, Maja – Jaja, Marta – Karta, Mile – Pile, Petar- Vetar I samo nastavite, kao da navijate na utakmici. Ili za crtanje su u imenu Sunčica- Sunce, kod Borivoja – bor, Jovana – ovan, a Dunju i Vuka možete odmah “staviti na papir”.    

  • O meni

Pomozite detetu da samo sebe prikaže, neka legne na veliki hamer, a vi izvucite konture, potom crtajte, I bojte, razgovarajte o osobinama, kvalitetima, interesovanjima koje vaše pile ima, pa neka ih nacrta, a vi to napišite. Pored zalepite fotografisane drage momente kao što su prvi rođendan, more, bata ili seka, kućni ljubimac I slično. Na taj način, dete stiče svest o sebi I lakše može da se predstavi u predškolskoj ustanovi. Ukoliko mu se sviđa ova igra, na vrhu velikim slovima napišite njegovo ime I “okačite” umetničko delo na zid.  Potom, možete u manjoj formi, poput knjižice, napraviti zajedničkim snagama nešto slično, o detetu, za vaspitačicu radi lakše komunikacije na početku.

  • Dozvolite detetu da bira

Kada kupujete mali ranac za obdanište, svesku, bojice, olovke ili termos dozvolite detetu da bira. Takođe uvažite ideje koje ima o tome šta treba da obuče za vrtić. Ako predloži kupaći kostim ili balsku haljinu, slikajte ga u tome, pa neka ponese fotografije sa modne revije. Ukoliko I dalje “bira” ponudite mu dve ili tri odevne kombinacije koje ste spremili. Mnoga deca imaju nešto od čega se teže odvajaju I žele to da ponesu sa sobom  u vrtić, jer im pruža sigurnost, kao da nose deo kuće sa sobom. Dozvolite detetu da ponese jednu “prelaznu” igračku sa sobom, ali nemojte dopustiti da ga okolina ismeva zbog toga.  

  • Rampa za lansiranje

Jedna od ideja koja svaki odlazak u vrtić čini još zabavnijim je rampa za lansiranje. Organizujte kutak u kome će biti mesto za rančić koji dete nosi u vrtić, njegovu obuću I jaknu, ogledalo, I na pod zalepite lansirnu rampu- omiljeni crtež ili poster koji ste plastificirali u fotokopirnici. Kada se dete obuče I obuje, stane na rampu, pogleda se još jednom u ogledalo, stavi ranac I na sopstveni ili roditeljski pogon odskoči – lansirano je u vrtić.

STIGAO JE I PRVI DAN U VRTIĆU

Neki privatni vrtići u Beogradu imaju velike šarene ramove na kojima gore stoji naslov ovog teksta, a dole godina. Deca uđu u ram, slikaju se I kasnije imaju lepu uspomenu. Dragi roditelji, ne brinite, biće to sve lepe uspomene!

SIGURNOST DECE U VRTIĆIMA

Pri polasku deteta u predškolsku ustanovu prva briga roditelja je koliko će centar njihovog sveta biti bezbedan I siguran u novom okruženju. Tu mislimo bukvalno na sve od fizičke bezbednosti, mogućnosti povrede I zaraze, krađe dece, pa do vršnjačkog nasilja Ili alergijske reakcije na hranu. Važno je poštovati neka osnovna pravila I veći deo spiska pod naslovom “Ne d’o ti Bog šta ti roditelj pomisli”, može se izbeći.

UTICAJ RODITELJA NA SIGURNOST DECE U VRTIĆU

Iako  većina roditelja smatra da od trenutka kada ostave dete u vrtiću do preuzimanja, svu odgovornost snose vaspitači I predškolska ustanova, stvari ne stoje baš tako. Od rođenja bebe, kada počnete da podižete I vaspitavate svoje pile, imate direktan uticaj na to kako će se dete ponašati I samim tim koliko će biti bezbedno, između ostalog I u vrtićkoj grupi, na izletu ili na ekskurziiji sa obdaništem.

KAKO PODIŽETE DETE

Roditelji svojim izborom načina podizanja deteta najviše utiču na njegovu spretnost, snalažljivost I samopouzdanje. Ako radite kao “produžena ruka, noga ili glava” vašeg mališana, ne očekujte da će biti puno spretnih reakcija, snalažljivih ideja I realizacija, pa samim tim ni samopouzdanja u njegovom životu. Naravno da se strašno bojite da ne padne I ne povredi se, da ste spremni da mu pružite sve što želi, ali ako se nekontrolisano prepustite ovim porivima postajete “buldožer” roditelj. Dete će kasnije burno reagovati na svaku frustraciju I postati “lomljivo” biće. Mališani koji ne iskuse u odgovarajućem uzrastu pokušaje I promašaje, odnosno uspehe, u različitim aktivnostima imaju problem da razviju svoje potencijale. Nikada nemojte zaboraviti da kada neku stvar uradite umesto deteta, jer ćete vi to brže, bolje I sa manje muke, uskratili ste mu divan osećaj zadovoljstva pri uspehu koji je ključan za samopouzdanje.   

VAKCINACIJA

Roditeljske dileme oko vakcine utiču na sigurnost dece u vrtiću

Roditeljske dileme oko vakcine utiču na sigurnost dece u vrtiću

Tema koja je ovih dana u žiži interesovanja je vakcinacija dece. Roditelji sve češće odbijaju da vakcinišu svoju decu,

za šta je u Srbiji propisana kazna od 30 000 do 150 000 dinara. Podeljena su mišljenja zabrinutih majki i očeva, nadrilekara i stručnjaka oko kvaliteta vakcina, procenta kontraindikacija i dobrih efekata vakcinacije. Ova tema zahteva poseban tekst, a ovde samo napominjemo da je u Rumuniji obolelo više od 3500, a umrlo 17 osoba od malih boginja i da je epidemija ove zarazne dečje bolesti objavljena na tromeđi sa Mađarskom i Srbijom.  Dakle, da li će dete biti vakcinisano, hoće li doneti bolest u grupu, kako će se ona širiti i ko će sve biti životno ugrožen, odlučuju roditelji.

ALERGIJE I HRONIČNE BOLESTI

U najboljem interesu deteta je da roditelji obaveste vaspitače o postojanju alergijske reakcije, hronične bolesti ili neke druge zdravstvene tegobe. Iako je kvalitet ishrane u predškolskim ustanovama standardizovan I izbegavaju se alergeni, uvek je bolje sprečiti nego lečiti. Takođe,  kada dete želi da počasti drugare za rođendan ili slično, pitajte da li u grupi ima alergičara i na šta reaguju, kako biste izbegli tu vrstu namirnica.

NASILJE

 

“Ja ne smem nikoga tući, niti dozvoliti da neko mene tuče!”

“Ja ne smem nikoga tući, niti dozvoliti da neko mene tuče!”

I ova tema zahteva poseban tekst, ali u najkraćem, tokom odrastanja svako dete će se sresti sa nekim oblikom

 

nasilja, neki će kinjiti druge, neki će biti žrtve, a neki će biti svedoci. Važno je da dete,  od najranijeg doba, u porodici oseća sigurnost i nauči jednostavno pravilo: “ Ja ne smem nikoga tući, ismevati I zlostavljati, niti dozvoliti da mene neko tuče, ismeva i zlostavlja.”

KAKO PREPOZNATI ZLOSTAVLJANO DETE

Na žalost, postoje deca koja u porodici ne mogu da osete sigurnost, jer su izložena nasilju. Na svakom odraslom je odgovornost da primeti i reaguje.  Vaspitači provode dosta vremena sa decom, obučeni su da im ne promaknu teškoće mališana, a ako posumnjaju na bilo koju vrstu zlostavljanja, dužni su da to i prijave.

Ako zlostavljanje duže traje, dete slabije raste i razvija se. Kasniji razvoj govora, kao i regresivno ponašanje poput nekontrolisanog piškenja i kakenja, slaba koncentracija i pamćenje, bezvoljnost, nezainteresovanost za okolinu, preterana povučenosti ili agresivnost samo su neki od znakova koji ukazuju na različite vrste nasilja nad detetom.

Klasični znaci fizičkog zlostavljanja su modrice različite starosti i težine, neuobičajena oštećenja kože, poput ogrebotina, otisci kaiša, štipanja ili vezivanja, opekotine, kao što su otisci pegle ili cigareta, oštećenja kostiju u vidu iščašenja ili preloma i oštećenja unutrašnjih organa.

ZDRAVLJE DECE I TIMA VRTIĆA

 Svako dete mora doneti potvrdu pedijatra da je zdravo.

Svako dete mora doneti potvrdu pedijatra da je zdravo.

Svako dete pre dolaska u vrtić mora imati potvrdu pedijatra da je zdravo. Ukoliko dete tokom boravka u grupi dobije temperaturu veću od 37°C , vaspitač telefonom kontaktira roditelje da dođu I preuzmu ga. Ako se vaspitač razboli, predškolska ustanova nalazi zamenu među kolegama, kako bi se rad u njegovoj grupi nesmetano nastavio. Kada se u grupama pojave slučajevi boginja, vaški, virusnih upala ili neke druge zaraze, vaspitači obaveštavaju roditelje da obrate dodatnu pažnju i reaguju na vreme.

KAKO SPREČITI POVREDE

Lakše povrede su neizbežne u grupi. U beogradskom privatnom vrtiću Magnolija obraćaju posebnu pažnju na opremu i nameštaj, koji su ručno pravljeni od eko materijala, sa zaobljenim ivicama. Zahvaljujući tome manje su šanse da se deca povrede tokom aktivnosti. Podovi su od materijala koji ublažava udarac pri padu. U privatnim vrtićima grupe su manje, pa vaspitač može da obrati pažnju na sigurnost svakog deteta. Međutim, u većim grupama, deca se naročito u periodu adaptacije povređuju međusobno, a jedan od klasičnih primera je ugriz. Sedamdesetih godina jedna mama nezadovoljna reakcijom vaspitačice, koja joj je objasnila da je to prolazna faza, insistirala je da razgovara sa roditeljima deteta koje je ugrizlo njenog sina. Otac devojčice koja je počinila zlodelo, mirno je saslušao erupciju i rekao : »Gospođo, slažem se sa vama, ali ja moju ćerku tome nisam učio. » Mama je ostala bez teksta.

OBEZBEĐENJE

U svim predškolskim ustanovama u Beogradu zaključava se ulaz  i strogo se vodi računa ko ulazi u vrtić i kontroliše  ko može da preuzme dete. Neki  privatni vrtići poput  Magnolije u Beogradu obezbeđuju objekat različitim sistemima fizičko- tehničke zaštite. Tu je ograda,  čuvar, a sproveden je I sistem kamera koji je povezan sa svakom prostorijom. Bezbednost I sigurnost dece je na prvom mestu.

ISHRANA U VRTIĆU

APETIT SE MENJA U VRTIĆU

Jaslice i vrtići, u kojima deca provode puno vremena svakog dana, pružaju standardizovanu negu, vaspitanje I obrazovanje mališanima. Jedan od najvažnijih činilaca pravilne nege I preduslova dobrog zdravlja, rasta I razvoja je kvalitet ishrane I sticanje navika vezanih za ovu svakodnevnu aktivnost.  Mnoga deca po prvi put u vrtiću jedu van kuće I normalno je da su roditelji zabrinuti. Mališani koji provode u obdaništu četiri sata, za to veme  zadovolje trećinu nutritivnih dnevnih potreba, a ako boravak traje osam sati – dve trećine. Stoga su dva česta pitanja roditelja tokom adaptacije, a I kasnije: “Šta je bilo za ručak?”, a potom:” Kako je dete jelo?” Odovori su različiti, neka deca koja kod kuće izvoljevaju, u vrtiću jedu sve, a neka obrnu ćurak naopako pa slabije jedu u grupi. Tokom adaptacije, kod većine mališana apetit varira, bilo da na početku odbijaju hranu u obdaništu ili da nakon perioda prihvatanja, dođe period otpora. To zabrinjava roditelje, ali je pojava prolaznog karaktera.  Kolebanje  apetita je normalno.  Pojačava se tokom  perioda intenzivnog rasta, a smanjuju ga umor ili uzbuđenje. Dete, osim toga, želi da zna šta će dogoditi ako odbija hranu, odnosno gde je granica njegove lične kontrole i uticaja.

NAVIKE U ISHRANI SE STIČU U DETINJSTVU

Deca obožavaju šarene voćne užine

Deca obožavaju šarene voćne užine

Nesumnjiv je značaj ranog životnog perioda za razvoj ukusa I navika u ishrani, koje je kasnije vrlo teško menjati.

Pravilna, izbalansirana ishrana utiče na zdravlje uopšte, a posebno na  gojaznost, kvalitet kostiju, diabetes i kardiovaskularne bolesti tokom života. Hrana u svim predškolskim ustanovama ima odgovarajuću količinu i raznovrsnost, sandardizovan kvalitet , adekvatan procenat soli i šećera, a pripremljena je u sigurnim sanitarnim uslovima. Neki privatni vrtići sarađuju sa stručnjakom iz oblasti ishrane, kako bi napravili jedinstveni jelovnik koji zadovoljava potrebe njihovih polaznika. Uz ovakav pristup u beogradskom privatnom vrtiću Magnolija poštuju internacionalni standard HACCP I uče decu principima bezbedne pripreme hrane. Sve namirnice nabavljaju na nedeljnom nivou, zbog svežine i kvaliteta, a roditelji, pojedinačno ili grupno, mogu dobiti smernice za pravilnu ishranu dece u različitim uzrastima I korisne savete za celu porodicu.

PRE I POSLE JELA TREBA RUKE PRATI

Dvogodišnjak stavlja kašiku ravno u usta.

Dvogodišnjak stavlja kašiku ravno u usta.

Osim higijenskih navika koje je precizirao još čika Jova- Zmaj, dobro bi bilo da deca već kod kuće počnu samostalno da se hrane, pa da tehniku samo usavrše u vrtiću. Očekuje se da dvogodišnjaci bolje žvaću nego ranije, drže čašu ili šolju jednom rukom, a kašiku stavljaju ravno u usta. Oko trećeg rođendana spemni su da se samostalno služe viljuškom i kašikom, a sa navršene četiri godine koriste viljušku i nož, jedu tvrdu hranu bez problema I rado pričaju tokom obroka. S obzirom na veličinu želuca deca uzimaju manje količine namirnica I razmak između obroka i užine ne treba da bude duži od tri sata. Porodične navike u ishrani mnogo utiču na malo dete, stoga treba jesti zajedno za stolom i izbegavati korišćenje bočice za decu, veće količine slatkiša, guste sokove, zaslađene žitarice, čips, smoki I slične grickalice. U starijem uzrastu presudan je uticaj vršnjaka.

RAZNOVRSNE NAMIRNICE U VRTIĆU I KOD KUĆE

Piramida ishrane za dete koje ima više od dve godine ima pet glavnih grupa namirnica:

  • hleb, žitarice, pirinač, pasta
  • povrće
  • voće
  • mleko, jogurt, sir
  • meso, riba, jaja, mahunarke

Važno je spremati raznovrsnu hranu iz svake od grupa u vrtiću I kod kuće. Nekada je novu namirnicu potrebno ponuditi desetak puta da bi je dete prihvatilo. Ponekad mu novina ne prija tokom glavnog obroka, a pojede je za užinu.

ZDRAV ODNOS PREMA HRANI DOLAZI IZ PORODICE

 

Teško je promeniti navike iz detinjstva.

Teško je promeniti navike iz detinjstva.

Roditelji ne smeju biti ni suviše zabrinuti, ni ravnodušni u vezi sa količinom hrane koju dete unese.  Nije lako izbeći nagovaranje, moljakanje, nagrađivnje, a ponekad i viku.  Roditelji se moraju sami kontrolisati, kako ih deca ne bi kontrolisala ostacima jela na tanjiru. Ako dete “mrljavi” duže od pola sata, najbolje je skloniti jelo I od sledećeg dana smanjiti ili ukinuti užinu. To nije kazna, već odgovarajuća reakcija. Kada su odmorna, zdrava I skoncentrisana, deca najbolje znaju koliko im hrane treba.  Ona uglavnom vole da jedu iz svojih tanjirića ili činijica, što je dobro za serviranje manjih količina. Dopada im se hrana različitih boja, tekstura i oblika. Ne prija im suviše toplo, hladno ili začinjeno jelo. Uglavnom više vole sočne, sirove, obarene ili dinstane namirnice, a ne prekuvane ili suve obroke.

 

ISHRANA U VRTIĆU

Deca više vole sveže i sočno od prekuvanog i suvog.

Deca više vole sveže i sočno od prekuvanog i suvog.

Privikavanje na hranu u vrtiću traje oko mesec dana. Kada se završi, roditelji ne brinu o planiranju, nabavci i pripremi hrane, dete u zajedničkim obrocima sa vršnjacima proba nove namirnice I polako shvata da ne može očekivati zamenu za hranu koja je ispred njega. Kada dete danima odbija da jede, treba isključiti mogućnost infekcije. Ako lekar utvrdi da je dete zdravo, u pitanju je često propratna, prolazna faza adaptacije. Ukoliko mališan uporno odbija da jede u obdaništu, roditelji mu mogu ponuditi da izabere užinu u prodavnici i ponese je sa sobom. Mnoga deca, da bi se navikla na novu sredinu, vole da donesu nešto što ih podseća na porodicu, često je to prelazna igračka, ali može se ponuditi I užina, zato što se tako osećaju sigurnije kada su bez roditelja. Kada mališan dobro ruča u vrtiću, umoran je ili je već kasno, obrok kod kuće treba da bude lagan. Za razliku od toga, kada odbije hranu u obdaništu, treba mu pri povratku ponuditi laku užinu i na kraju dana obilniju večeru. Dobro je da dete bude uključeno u spremanje sa roditeljima i da razgovara o sastojcima obroka. Često se dešava da deca u veseloj i opuštenoj atmosferi vrtićke grupe, pod uticajem vršnjaka, jedu i ono što kod kuće odbijaju.

KRATAK PODSETNIK ZA ŠARENI TANJIR

Za rast su potrebni proteini iz mleka, mesa, ribe, jaja ili sira.

Kalcijuma za formiranje kostiju i zuba ima dosta u mleku i mlečnim proizvodima, a manje u lisnatom povrću.

Gvožđe dobijamo iz mesa, ribe, jaja, tamnog lisnatog povrća i obogaćenih žitarica.

Citrusno voće i tamno zeleno i narandžasto- žuto povrće su izvor vitamina C i A.

Masti obezbeđuju dodatne kalorije za rast i aktivnost. Njihov udeo ne sme prelaziti 30% dnevnih potreba.

Voda je neophodna za regulaciju funkcija dečjeg organizma, pa decu treba ponuditi vodom nekoliko puta dnevno.

ODVIKAVANJE OD PELENA

Dolazi lepo vreme koje roditelji mališana u Srbiji često povezuju sa odvikavanjem od pelena, zbog straha od prehlade u zimskim uslovima. Pre pola veka opšti stav je bio da dete čim počne samostalno da sedi, oko osmog meseca,  treba stavljati na nošu, danas se, međutim, stručnjaci slažu da nema tog vunderkinda  koji je pre kraja prve godine zreo za navikavanje na nošu.

KADA JE PRAVO VREME ZA ODVIKAVANJE OD PELENA

Većina dece odvikne se od pelena u drugoj polovini druge godine.

Većina dece odvikne se od pelena u drugoj polovini druge godine.

Pitanje koje muči većinu roditelja posle prvog rođendana je kako dokučiti kada je dete zrelo za uspostavljanje ove navike I kako to što lakše I brže učiniti. Takođe, u predškolskim ustanovama se očekuje od trogodišnjaka koji prelaze iz jasličke ili se prvi put upisuju u mlađu grupu vrtića da su završili  odvikavnje od pelena. Mišljenja stručnjaka se slažu da prerani pokušaji mogu uzrokovati nesigurnost i noćno mokrenje, a prekasni otpor i strah, što samo povećava brigu roditelja. Ako ne može pre kraja prve, a treba do treće, logično sledi da je pravo vreme negde  tokom druge godine. Za većinu dece to je period između osamnaestog i dvadest četvrtog meseca, ali kako svako dete sazreva svojom brzinom, evo kratkog kviza koji može pomoći. Dete je zrelo za nošu ako pokazuje šest ili više navedenih načina ponašanja:

  1. Samo hoda i sedi.
  2. Obavlja nuždu u prilično pravilnim razmacima.
  3. Ume samo da svuče i navuče pantalonice.
  4. Zainteresovano je za odlazak odraslih u toalet ili nošenje gaćica.
  5. Pravi prepoznatljiv izraz lica I čuči kada vrši nuždu.
  6. Razume šta znače reči “kakiti” i “piškiti”.
  7. Ume da izvrši jednostavne naloge.
  8. Buni se na prljavie pelene.
  9. Pelene su čiste i suve bar tri-četiri sata.
  10. Ne protivi se odlasku u toalet.

U suprotnom treba još malo sačekati. Voljno kontrolisanje telesnih funkcija zahteva od mališana da primete signale sopstvenog organizma I odlože izlučivanje na kratko, a sticanje kontrole je vezano za anatomsko sazrevanje i sposobnost učenja svakog deteta. Od stava roditelja mnogo zavisi kada i kako će se navika na čistoću uspostaviti.

KADA I KAKVU NOŠU KUPITI

Bez adaptera i stepenika može nas progutati velika rupa.

Bez adaptera i stepenika može nas progutati velika rupa.

Stručnjaci se slažu da oko prvog rođendana dete treba da dobije nošu, a roditelji mogu nenametljivo da je uvode u priču. Oni takođe smatraju da ne treba kupovati više od jedne noše, koju je najbolje držati u kupatilu. Tu se prirodno nameće razgovor o tome kako I odrasli idu da piške I kake, što dete prihvata kao normalan proces. U prodavnicama postoji mnogo različitih modela od najobičnijih, preko muzičkih koje signaliziraju da je posao obavljen, do pravih prestola ili prenosivih modela za putovanja. Ipak suštinska razlika je u tome da li roditelji kupuju nošu ili adapter za WC šolju. Neka deca se plaše velikog toaleta, jer im izgleda kao rupa u kojoj stvari nestaju, a ispušta i zastrašujuće zvuke kada se povuče voda. Zbog toga je češći slučaj da se prvo naviknu na upotrebu noše, pa kasnije na toalet. Za razliku od većine, postoje mališani koji odmah žele da budu veliki I neće na nošu. U tom slučaju uz adapter, treba obavezno nabaviti I plastičan stepenik, za penjanje I oslanjanje nogu, a koristan je I kada posle obavljene nužde dete treba da pristupi lavabou I opere ruke.

KAKO SE LAKO NAVIĆI NA NOŠU

Dete je spremno, ima šest  i više zaokruženih odgovora na našem kvizu i noša je u igri. Nekoliko nedelja pred početak odvikavanja od pelena, treba mirnim glasom, obaveštavati dete pri presvlačenju da se piški i kaki u nošu. Nije loše pokazati mu čemu služi ova sprava, tako što sadržaj pelene «uđe »  u nošu, a kasnije se isprazni u WC šolju. Ako se ne plaši zvuka vodokotlića, dete može da pomaže pri puštanju vode. To treba ponoviti i kada dete uspešno iskoristi nošu, važno je da samo vidi minuli rad!

Najbolje je početi od ranog jutra, jer ujtru obično prvo obavljamo nuždu. Dete treba staviti na nošu čim ustane, da posedi nekoliko minuta. Čitanje neke prigodne knjige, poput « Miška piška » u izdanju Kreativnog centra, ili poznata igra poput “tašenja” obezbediće da se ne ustaje pre vremena. Ne treba odmah očekivati velika dela, ali vremenom dete stiče naviku da posedi desetak minuta I uspeh neće izostati. Potom, roditelji treba da ponude nošu pre izlaska iz kuće i pre spavanja. Važno je oblačiti dete jednostavno, da može brzo samo da se skine pri upotrebi noše. Roditelj želi svaki put da ga pohvali, ali mora da nađe pravu meru jer I preterane pohvale mogu izazvati opterećenje. Nezgode će se dešavati, a za uspešno navikavanje na nošu važno je strpljenje odraslih, koji ne smeju vikati, ismevati niti kažnjavati dete.

ČISTOĆA JE POLA ZDRAVLJA

Od samog početka je neophodno učiti dete osnovama higijene. Od prvog dana, posle noše treba ruke prati sapunom I toplom vodom. Raznobojni dečji sapuni mogu dodatno motivisati mališane da ne izbegavaju ovu obavezu. Važno je I dečacima, a naročito devojčicama objasniti da se posle nužde brišu od napred ka pozadi, a ne obrnuto, zbog prenošenja bakterija koje mogu izazvati urinarne infekcije. Bolje je odabrati beli toalet papir, bez mirisa, zbog smanjene mogućnosti iritacije. Sve ove navike koje steknu u ranom periodu deca će kasnije u životu po automatizmu ponavljati pri upotrebi toaleta.

RAZUMEVANJE I PODRŠKA ZA MIŠKA PIŠKA

Roditelji koji procene da je dete spremno za nošu dok se u porodici se dešavaju značajne promene, treba da odlože navikavanje na nošu. Nije dobro započinjati odvikavanje od pelena kada dete dobije batu ili seku, porodica ide na odmor ili se roditelji razvode. Neki roditelji žele instant, vikend, navikavanje na nošu. Retkima to uspe, a ostali bez potrebe preopterete dete. Ne sme se vikati na dete dok sedi na noši.

Treba češće uključivati mašinu za veš i pokazati razumevanje, jer dete tek uči. Roditelji će prvo skinuti pelenu detetu dok je budno. Kada se navika uspostavi, a pelena posle dremke je suva, staviće upijajući podmetač na krevetac i spavanjem bez pelene u toku dana testirati kada da skinu i noćnu pelenu. Najčešće se noćna pelena skida malo kasnije, jer je potrebno prebaciti dete iz kreveca u normalan krevet zbog lakšeg pristupa noši. Mnoga deca imaju povremne nezgode do pete ili šeste godine.

Stručnjaci smatraju da je kazna apsolutno pogrešna tokom navikavanja na nošu i da samo može uplašiti dete i produžiti vreme učenja. Što se tiče nagrade, mišljenja su podeljena. Ipak, higijenske navike su nešto prirodno i normalno, tako da nagrade i preterane pohvale takođe mogu biti kontraproduktivne.

PAKETIĆI ZA POČETAK

 

 Više od pola veka u Srbiji se ne ostvaruje prosta reprodukcija stanovništva

Više od pola veka u Srbiji se ne ostvaruje prosta reprodukcija stanovništva

Različite države imaju strategije rešavanja problema nataliteta. Neke poput Kine pokušavaju da ga smanje, a neke poput Srbije pokušavaju da utiču na povećanje. Ako se pitate kakve veze ima ova tema sa državnim ili privatnim vrtićima, odgovor je i više nego jednostavan, za rad vrtića, neophodno je postojanje dece. Mada izgleda da u beogradskim vrtićima nema dovoljno mesta za sve zainteresovane, treba uzeti u obzir statistiku na nivou države. Poražavajući podaci do kojih smo došli govore da je u Srbiji i Vojvodini uočen nivo „ispod praga“ proste reprodukcije još od 1961. godine. Ovde uopšte ne želim da se osvrćem na to kada je Srbija priznala realnost, kakve je strategije donosila, šta je sve ostalo „mrtvo slovo na papiru“, kako ćemo sa PDV-om na bebi opremu, kome će se, koliko i kako isplaćivati porodiljsko, dečji dodatak ili jednokratna pomoć, samo ćemo pogledati paketiće. To zvuči nekako bezazleno i praznično, a rođenje deteta u Srbiji, svakako je praznik.

TRADICIJA ILI MODERNA VREMENA

Očerupan paketić za novorođenče u Srbiji

Očerupan paketić za novorođenče u Srbiji

U Srbiji postoji tradicionalni pristup da pre rođenja deteta ne treba ništa kupovati, kažu babe „ne valja se“. Ovakav način razmišljanja je možda nekada bio ispravan ekonomski zbog teških materijalnih uslova ili psihološki zbog velike smrtnosti novorođenčadi. Danas je buduća majka rasterećeniija kada na vreme I po svom izboru nabavi opremu za bebu pre odlaska u porodilište, nego kada ostavlja spiskove budućem ocu sa raznim usmenim preporukama. Pa zmislite samo mamurnog tatu koji skida iscepanu košulju I kreće u kupovinu opremljen spiskom I kreditnom karticom, sa tendencijom da se stalno javlja svežoj porodilji radi dodatnih usmenih uputstava I navigacije. On tako neispavan treba da odoli raznim mamcima I prodavcima koji ga ubeđuju u bolji kvalitet I apsolutnu neophodnost baš ovih proizvoda iz izloga.

PAKETIĆI ZA NOVOROĐENČAD U SRBIJI

Od 2010. godine svaka beba rođena u Beogradu I u još četrdeset nerazvijenih opština u Srbiji dobija paket pri izlasku iz porodilišta. Najavljeni sadržaj paketa bio je komplet za negu majke i bebe, pelene za jednokratnu upotrebu, kao i švedske i tetra pelene, benkice i zeke, prekrivač, peškir i torbu sa podlogom za povijanje. Trenutno porodilje dobijaju paketić u kome se nalaze uzorci kozmetike za bebe, par čarapa, kesica čaja za dojenje, neseser, pelene, pakovanje vlažnih maramica, metar za merenje bebe u obliku žirafe, pamučni prekrivač, cucla varalica i knjiga o roditeljstvu. Povremeno neka banka ili farmaceutska kuća uruče poklone u kojima se nalaze isključivo uzorci. Smatramo da za predviđeni novac, u vrednosti od oko sto evra, može da se napravi zaista korisna kombinacija stvari poput: posteljine, zeke,  pet benkica, tetra i švedskih pelena, pavlovićeva mast i bebi sapun ili nešto slično. Time je obezbeđeno sve što novorođenčetu treba u prvim danima života, a roditelji imaju vremena da se snađu ako nisu kupili sve unapred.

Zanimljivo je da u Srbiji, paketići za početak podizanja nataliteta, nisu uniformna mera. Porodilje je  dobijaju u nekim gradovima I opštinama, u nekim drugim nema, u nekima su paketići celi, a u nekima je njihov sadržaj okrnjen I prodaje se u bolničkoj prodavnici. Negde paket daju majci u porodilištu, a negde treba obići više vrsta šaltera da ostvarite svoje pravo. Čak I tamo gde se paketići dele, ako isporuka kasni, jedna grupa porodilja dobije, a druga ostane praznih ruku. Upravo zato odlučili smo da u nastavku teksta opišemo kako se to može da funkcioniše.

POČETNIČKI PORODILJSKI PAKET U FINSKOJ

Visoka stopa smrtnosti dece uočena je kao problem u Finskoj početkom dvadesetog veka.  Država je donela

Ovako izgleda početnički porodiljski paket u Finskoj

Ovako izgleda početnički porodiljski paket u Finskoj

odgvarajuću pravnu regulativu 1938. godine. Na početku program je bio namenjen samo ekonomski ugroženim porodicama, da bi nakon desetak godina primene postao nacionalna strategija. I do danas sve finske trudnice koje su bile kod ginekologa u prvom tromesečju trudnoće, kada se porode mogu da biraju između početničkog porodiljskog paketa ili sto pedeset evra. Činjenica da preko devedeset pet posto majki odbija novac, govori o tome koliko je dobar sadžaj paketa.  U kartonskoj kutiji, koja bebi služi kao krevetac nalazi se dušek, posteljina, jorgan, ćebe,pelene,  pletena zekica, benkice, kapa, rukavice, zimsko odelo, čizmice,čarape, odelce sa kapuljačom, šeširić, četka za kosu, četkica za zube, makazice za nokte, termometar, krema, glodalica i slikovnica. Drugi svetski rat nije prekinuo ovu tradiciju, samo su u teškim vremenima ili zbog naučnih saznanja neki predmeti I materijali ubačeni ili izbačeni iz paketa. Tokom rata, pamučne tkanine su zamenjene lanenim, a u posleratnom periodu dodata su I odelca. Pre skoro pola veka preteča Pampersa pojavila se u kutiji, a poslednjih desetak godina zamenjena je platnenim pelenama. U istom periodu flašice I cucle se izbacuju iz paketa kako bi se majke podstakle da doje svoje bebe.

ŠTA SVE TREBA PRIPREMITI ZA NOVOROĐENČE

Finska kutija zamenjuje krevetac nakon izlaska iz porodilišta

Finska kutija zamenjuje krevetac nakon izlaska iz porodilištav

Kozmetika za novorođenče podrazumeva vlažne maramice, štapiće za uši, pavlovićevu mast, puder, termometar, fiziološki rastvor, jod povidon i sterilnu gazu, četku za kosu i makazice za nokte. Neophodne su pelene oko tridesetak tetra i šest do sedam švedskih pelena, nepromočiva podloga za prepovijanje, peškir, pet do deset benkica, dve ili tri zeke, kapice, čarapice i skafander u zavisnosti od sezone. Od kabastijih i skupljih stvari potrebna su kolica sa više položaja i krevetac sa dušekom, dve posteljine, jorganom, ćebencetom, pamučni prekrivačima i jastučićem za kasnije. Korisno je uzeti i podlogu za prepovijanje koja ide uz krevetac. Nije zgoreg imati i najobičniju plastičnu kadicu i bokal za kupanje, mada nova naučna saznanja ne odobravaju svakodnevnu upotrebu ovih rekvizita. Kako za bebu nema zdravije i bolje hrane od majčinog mleka, koje je besplatno, spremno i danju i noću, na odgovarajućoj temperaturi i u idealnoj ambalaži, treba se maksmalno potruditi oko dojenja, što znači da su flašice i formula kao i oprema koja uz to ide poslednje na listi i nabavaljaju se samo u slučaju nužde.

ŠTA ZNAČE PAKETIĆI ZA POČETAK

Sigurno je da isključivo paketići za izlazak iz porodilišta neće povećati natalitet, ali su, ako se dele bez izuzetka i ne očerupaju ranije, svakako dobar početak. Srbija nije ništa siromašniija nego što je bila Finska kada je pokrenula svoj program i bez izuzetka primenila jednostavnu strategiju koja je po njihovom mišljenju doprinela smanjenju stope smrtnosti dece u ovoj zemlji.

KADA NE TREBA VODITI DETE U VRTIĆ

Uglavnom u tekstovima veznim za decu I vrtić možete pronaći korisne informacije kada je najbolje upisati dete, kako ga pripremiti za polazak, šta učiniti, a šta izbeći tokom adaptacijei tako dalje. Međutim roditelji se često osećaju baš kao rimski car Marko Aurelije, jedan od poslednjih stoika, kada je rekao: ”Bože, daj mi snage da prihvatim ono što ne mogu da promenim, daj mi hrabrosti da promenim ono što mogu da promenim, a najviše mi daj mudrosti da razlikujem prvo od drugog.” Upravo zato smo odlučili da pišemo o situacijama kada je mudrije “sprečiti nego lečiti”.

KADA NE POČINJATI ADAPTACIJU NA VRTIĆ

Stručnjaci se slažu da kada roditelji upišu dete u predškolsku ustanovu I krene se u proces adaptacije to nikako ne treba prekidati bez dobrog razloga. Ukoliko roditelji često pekidaju privikavanje na vrtić, detetu je svaki sledeći polazak teži, a trajanje cele akcije značajno se produžava.  Zato ćemo  ovde opisati neke od situacija kada nije mudro započinjati adaptaciju deteta I kada ne treba voditi dete u vrtić.

  • ZRELOST DETETA KLJUČNA ZA ODLUKU

Po mišljenju profesionalaca pravo vreme za upis u vrtić je oko treće godine deteta. Ipak svako dete se razvija svojim tempom. Roditelji u tom periodu mogu da obrate pažnju na ponašanje svog mezimčeta po pitanju odvajanja I nežno ga usmere na samostalnije obrasce. Značajna informacija je stepen zainteresovanosti deteta za spoljni svet I nivo komunikacije koji uspostavlja sa okolinom. Ako je mališan zatvoren u sebe, ne pita ništa, ne iskazuje svoje želje ili potrebe, ne preduzima inicijativu da nešto samostalno uradi ili često piški I kaki u gaće, verovatno nije pravo vreme za adaptaciju na vrtić. Kada trogodišnjaci burno protestuju zbog odvajanja od roditelja da bi ostali sa bakom, dekom ili dadiljom na sat –dva ili uopše ne ostaju sa drugim odraslim osobama, treba uvežbati da ove akcije prolaze bezbolno, pa onda razmišljati o obdaništu. Takođe potpuno ignorisanje druge dece ili traženje stalnog prisustva roditelja u prostoru gde se igraju sa vršnjacima,  nije pozitivan znak za polazak u vrtić.

  • NESLAGANJE ODRASLIH OKO POLASKA U VRTIĆ

neslaganje

Neslaganje roditelja oko polaska u vrtić plaši i uznemirava dete

Na dete ne utiče povoljno kada se odrasli članovi porodice ne slažu oko polaska u vrtić. Burni sukobi Ili glasne rasprave ga uznemiravaju I plaše. Idealno je da roditelji, bake I deke usklade mišljenja po ovom pitanju, tako da mališan ne bude svedok neprijatnih situacija. Ako se desi da do kompromisa ne dođe dete dobija, direktno ili indirektno, različite i suprotne poruke, pa ga to ga zbunjuje i dodatno opterećuje.  Ovo najčešće pojačava detetovu uznemirenost, usporava odvajanje od primarne porodice i otežava adaptaciju na vrtić. U tom slučaju bolje je odgoditi polazak u obdanište dok se ne napravi dogovor u kući.

  • VELIKE PROMENE U PORODICI

promene

Dete ne treba adaptirati na vrtić kada dobija batu ili seku

Ukoliko je porodica doživela neku veliku promenu, koja utiče na sve njene članove I organizaciju, nije dobro polaziti u vrtić, osim ako nema druge mogućnosti. Dakle, ako je dete dobilo malog brata ili sestru, u tom periodu ne treba da počinje adaptaciju na vrtić, jer se može osećati odbačeno I doživeti polazak u obdanište kao neku vrstu kazne. “Mama I tata su dobili drugu bebu, pa im ja više ne trebam “, ili “oni ostaju kod kuće da se zabavljaju, a mene teraju I više me ne vole…” samo su neke od ideja koje se javljaju u pametnoj glavici trogodišnjaka. Porodica se preselila I dete treba da se navikne na novi stan, novi parkić, nove drugare u komšiluku, pa zar ne mislite da je I novi vrtić tu malo previše? Dogodio se smrtni slučaj u porodici, dete je izgubilo dragu osobu, sa kojom je provodilo vreme, tužno je, a polazak u vrtić doživljava kao dalji gubitak,plaši se da ne nestanu mama Ili tata, igra u dvorištu sa bakom ili dekom I samim tim adaptacija na novu sredinu je otežana. Takođe ako je samo dete duže imalo neki zdravstveni problem ili čak bilo hospitalizovano, nije dobro da neposedno posle takvog iskustva krene u vrtić, treba mu dati vremena da se oporavi I ojača. U ovakvim ili sličnim situacijama važno je dozvoliti mališanima da prihvate, obrade I savladaju novonastale promene, tek potom ih treba povesti u vrtić, kada su spremni za adaptaciju.

KADA NE VODITI DETE U VRTIĆ

kad ne

Dete ne treba voditi u vrtić kada je zaista bolesno

Bez obzira na započetu adaptaciju ili bilo koju drugu važnu akciju, dete koje ima temperaturu ne treba voditi u vrtić. To znači da je izmereno preko 37,5 ◦C i da ga treba povesti lekaru, koji će odrediti dalje korake. Crveno grlo I kašalj bez temperature nisu signali za ostajanje kod kuće. Ako se pojave uz otečene žlezde, glavobolju, bolove u stomaku ili već opisanu temperaturu  dete ne voditi u vrtić, već kod pedijatra. Ali ako, posle prvih par dana adaptacije, dete počne ujtro da se žali samo na bol u stomaku ili samo na glavobolju, sa tendencijom da tog dana ne ide u vrtić, roditelji bi trebalo da ostanu čvrsti I povedu ga. Jasno je da ovaj savet ne važi za slučaj da mališan ima stomačne tegobe duže od 24 sata ili ako je tog jutra pao sa kreveta na glavu. Bol u stomaku je svakako signal roditelju da obrati pažnju na stanje deteta. Ponekad  je to sasvim bezazleno, kao kad se prejede jer obožava kajganu sa slaninom ili oseća nelagodnost zbog doručka koji mu ne prija, pa nema razloga da izostaje sa adaptcije. U tom slučaju jabuka može da pomogne, jer poboljšava varenje. Ali kada se je ubrzo praćen prolivom i povraćanjem ne vodite dete u vrtić. Ako dete povraća ili ima jako vodene stolice,  više od tri – četiri puta, treba ga češće pojiti čajem u malim količinama i u toku istog dana odvesti  lekaru. Ako je stolica krvava ili sluzava odmah se treba obratiti najbližoj zdravstvenoj ustanovi za pomoć. U slučaju promena na koži, jakog osipa, crvenila, svraba dete ne treba voditi u vrtić, jer  može da se češe i pogorša svoje stanje ili prenese drugima boginje ili nešto slično. Promene mora da pogleda pedijatar, a često i dermatolog.

I ZA KRAJ

Za adaptaciju je povoljno kada grupa nije prevelika. U privatnim beogradskim vrtićima grupe su manje nego u državnim. Stidljivo, nesigurno ili zatvoreno dete imaće bolje mogućnosti za adaptaciju I rad u maloj grupi. Kada se prilagodi I usavrši veštinu komunikacije, postaće samostalnije.