Dobrodošli u vrtić Magnolija

Vrtić Magnolija je privatna predškolska ustanova vertifikovana od strane Ministarstva prosvete, usmerena ka pružanju nege i podršci pri obrazovanju i vaspitanju dece od jaslica do predškolskog uzrasta.

Upis Subvencije

O nama

Vrtić Magnolija je privatna predškolska ustanova vertifikovana od strane Ministarstva prosvete, usmerena ka pružanju nege i podršci pri obrazovanju i vaspitanju dece ...vise

Galerija

Ovde možete pregledati našu galeriju. Pogledajte slike naših prostorija, osoblja, gde...vise

Video tura

Video tura našeg prostora. Pogledajte kako su naše prostorije nameštene, njihov raspored...vise

Sigurnost dece

Vrtić Magnolija strogo vodi računa o sigurnosti Vaše dece. U tu svrhu obezbedili smo objekat sa više sistema tehničke zaštite kao i fizičkom zaštitom (čuvar, kontola posetilaca kao i  striktna kontrola preuzimanja dece).

Unutar objekta sva oprema i nameštaj ručno su napravljeni od eko materijala sa zaobljenim ivicama kako bi se sprečile povrede dece, a podovi su od materijala koji ublažava udarac pri padu.

Kako bi smo dalje osigurali bezbednost, sproveden je sistem kamera unutar objekta koji je povezan sa svakom prostorijom. Ceo objekat je ograđen sa ulazom koji je zaključan kako bi obezbedio potpunu privatnost i sugrnost mališana.

Program

Cilj našeg programa je da obezbedi mogućnost deci predškolskog uzrasta da kroz podsticajnu sredinu i raznovrsne edukativne aktivnosti sebe izraze na kreativan način u različitim situacijama i tako postanu aktivni učesnici u sopstvenom razvoju i prema individualnim mogućnostima. Opširnije

Ishrana

U Vrtiću Magnolija zalažemo se za zdrav život i pravlnu ishranu. U saradnji sa eminentnim stručnjakom
...vise

Rođendani

U Vrtiću Mangolija možete organizovati rođendansku žurku za Vašeg mališana. Kod nas možete...vise

Kreativnost

U Vrtiću Magnolija čvrsto verujemo da je kreativnost sastavni deo programa za edukaciju dece. Podsticanje kreativnosti od najranijeg uzrasta ...vise

Sport

Poznato je da je fizička aktivnost važna za zdravlje deteta i njegov dalji razvoj. Svesni značaja sporta od najranijeg detinjstva...vise

Upoznajte naš tim

Tanja Pejovski

Irena Dragićević

Tanja Blagojević

Jovana Milovanović

Uroš Veličković

Blog

SIGURNOST DECE U VRTIĆIMA

Objavljeno 23. Mart 2017

Pri polasku deteta u predškolsku ustanovu prva briga roditelja je koliko će centar njihovog sveta biti bezbedan I siguran u novom okruženju. Tu mislimo bukvalno na sve od fizičke bezbednosti, mogućnosti povrede I zaraze, krađe dece, pa do vršnjačkog nasilja Ili alergijske reakcije na hranu....

Opširnije
ISHRANA U VRTIĆU

Objavljeno 20. Mart 2017

Jaslice i vrtići, u kojima deca provode puno vremena svakog dana, pružaju standardizovanu negu, vaspitanje I obrazovanje mališanima. Jedan od najvažnijih činilaca pravilne nege I preduslova dobrog zdravlja, rasta I razvoja je kvalitet ishrane I sticanje navika vezanih za ovu svakodnevnu aktivnost. Mnoga deca po prvi put u vrtiću jedu van kuće I normalno je da su roditelji zabrinuti. Mališani koji provode u obdaništu četiri sata, za to veme zadovolje trećinu nutritivnih dnevnih potreba, a ako boravak traje osam sati...

Opširnije
ODVIKAVANJE OD PELENA

Objavljeno 15. Mart 2017

Dolazi lepo vreme koje roditelji mališana u Srbiji često povezuju sa odvikavanjem od pelena, zbog straha od prehlade u zimskim uslovima. Pre pola veka opšti stav je bio da dete čim počne samostalno da sedi, oko osmog meseca, treba stavljati na nošu, danas se, međutim, stručnjaci slažu da nema tog vunderkinda koji je pre kraja prve godine zreo za navikavanje na nošu....

Opširnije

Kontakt

UPIS

SIGURNOST DECE U VRTIĆIMA

Pri polasku deteta u predškolsku ustanovu prva briga roditelja je koliko će centar njihovog sveta biti bezbedan I siguran u novom okruženju. Tu mislimo bukvalno na sve od fizičke bezbednosti, mogućnosti povrede I zaraze, krađe dece, pa do vršnjačkog nasilja Ili alergijske reakcije na hranu. Važno je poštovati neka osnovna pravila I veći deo spiska pod naslovom “Ne d’o ti Bog šta ti roditelj pomisli”, može se izbeći.

UTICAJ RODITELJA NA SIGURNOST DECE U VRTIĆU

Iako  većina roditelja smatra da od trenutka kada ostave dete u vrtiću do preuzimanja, svu odgovornost snose vaspitači I predškolska ustanova, stvari ne stoje baš tako. Od rođenja bebe, kada počnete da podižete I vaspitavate svoje pile, imate direktan uticaj na to kako će se dete ponašati I samim tim koliko će biti bezbedno, između ostalog I u vrtićkoj grupi, na izletu ili na ekskurziiji sa obdaništem.

KAKO PODIŽETE DETE

Roditelji svojim izborom načina podizanja deteta najviše utiču na njegovu spretnost, snalažljivost I samopouzdanje. Ako radite kao “produžena ruka, noga ili glava” vašeg mališana, ne očekujte da će biti puno spretnih reakcija, snalažljivih ideja I realizacija, pa samim tim ni samopouzdanja u njegovom životu. Naravno da se strašno bojite da ne padne I ne povredi se, da ste spremni da mu pružite sve što želi, ali ako se nekontrolisano prepustite ovim porivima postajete “buldožer” roditelj. Dete će kasnije burno reagovati na svaku frustraciju I postati “lomljivo” biće. Mališani koji ne iskuse u odgovarajućem uzrastu pokušaje I promašaje, odnosno uspehe, u različitim aktivnostima imaju problem da razviju svoje potencijale. Nikada nemojte zaboraviti da kada neku stvar uradite umesto deteta, jer ćete vi to brže, bolje I sa manje muke, uskratili ste mu divan osećaj zadovoljstva pri uspehu koji je ključan za samopouzdanje.   

VAKCINACIJA

Roditeljske dileme oko vakcine utiču na sigurnost dece u vrtiću

Roditeljske dileme oko vakcine utiču na sigurnost dece u vrtiću

Tema koja je ovih dana u žiži interesovanja je vakcinacija dece. Roditelji sve češće odbijaju da vakcinišu svoju decu,

za šta je u Srbiji propisana kazna od 30 000 do 150 000 dinara. Podeljena su mišljenja zabrinutih majki i očeva, nadrilekara i stručnjaka oko kvaliteta vakcina, procenta kontraindikacija i dobrih efekata vakcinacije. Ova tema zahteva poseban tekst, a ovde samo napominjemo da je u Rumuniji obolelo više od 3500, a umrlo 17 osoba od malih boginja i da je epidemija ove zarazne dečje bolesti objavljena na tromeđi sa Mađarskom i Srbijom.  Dakle, da li će dete biti vakcinisano, hoće li doneti bolest u grupu, kako će se ona širiti i ko će sve biti životno ugrožen, odlučuju roditelji.

ALERGIJE I HRONIČNE BOLESTI

U najboljem interesu deteta je da roditelji obaveste vaspitače o postojanju alergijske reakcije, hronične bolesti ili neke druge zdravstvene tegobe. Iako je kvalitet ishrane u predškolskim ustanovama standardizovan I izbegavaju se alergeni, uvek je bolje sprečiti nego lečiti. Takođe,  kada dete želi da počasti drugare za rođendan ili slično, pitajte da li u grupi ima alergičara i na šta reaguju, kako biste izbegli tu vrstu namirnica.

NASILJE

 

“Ja ne smem nikoga tući, niti dozvoliti da neko mene tuče!”

“Ja ne smem nikoga tući, niti dozvoliti da neko mene tuče!”

I ova tema zahteva poseban tekst, ali u najkraćem, tokom odrastanja svako dete će se sresti sa nekim oblikom

 

nasilja, neki će kinjiti druge, neki će biti žrtve, a neki će biti svedoci. Važno je da dete,  od najranijeg doba, u porodici oseća sigurnost i nauči jednostavno pravilo: “ Ja ne smem nikoga tući, ismevati I zlostavljati, niti dozvoliti da mene neko tuče, ismeva i zlostavlja.”

KAKO PREPOZNATI ZLOSTAVLJANO DETE

Na žalost, postoje deca koja u porodici ne mogu da osete sigurnost, jer su izložena nasilju. Na svakom odraslom je odgovornost da primeti i reaguje.  Vaspitači provode dosta vremena sa decom, obučeni su da im ne promaknu teškoće mališana, a ako posumnjaju na bilo koju vrstu zlostavljanja, dužni su da to i prijave.

Ako zlostavljanje duže traje, dete slabije raste i razvija se. Kasniji razvoj govora, kao i regresivno ponašanje poput nekontrolisanog piškenja i kakenja, slaba koncentracija i pamćenje, bezvoljnost, nezainteresovanost za okolinu, preterana povučenosti ili agresivnost samo su neki od znakova koji ukazuju na različite vrste nasilja nad detetom.

Klasični znaci fizičkog zlostavljanja su modrice različite starosti i težine, neuobičajena oštećenja kože, poput ogrebotina, otisci kaiša, štipanja ili vezivanja, opekotine, kao što su otisci pegle ili cigareta, oštećenja kostiju u vidu iščašenja ili preloma i oštećenja unutrašnjih organa.

ZDRAVLJE DECE I TIMA VRTIĆA

 Svako dete mora doneti potvrdu pedijatra da je zdravo.

Svako dete mora doneti potvrdu pedijatra da je zdravo.

Svako dete pre dolaska u vrtić mora imati potvrdu pedijatra da je zdravo. Ukoliko dete tokom boravka u grupi dobije temperaturu veću od 37°C , vaspitač telefonom kontaktira roditelje da dođu I preuzmu ga. Ako se vaspitač razboli, predškolska ustanova nalazi zamenu među kolegama, kako bi se rad u njegovoj grupi nesmetano nastavio. Kada se u grupama pojave slučajevi boginja, vaški, virusnih upala ili neke druge zaraze, vaspitači obaveštavaju roditelje da obrate dodatnu pažnju i reaguju na vreme.

KAKO SPREČITI POVREDE

Lakše povrede su neizbežne u grupi. U beogradskom privatnom vrtiću Magnolija obraćaju posebnu pažnju na opremu i nameštaj, koji su ručno pravljeni od eko materijala, sa zaobljenim ivicama. Zahvaljujući tome manje su šanse da se deca povrede tokom aktivnosti. Podovi su od materijala koji ublažava udarac pri padu. U privatnim vrtićima grupe su manje, pa vaspitač može da obrati pažnju na sigurnost svakog deteta. Međutim, u većim grupama, deca se naročito u periodu adaptacije povređuju međusobno, a jedan od klasičnih primera je ugriz. Sedamdesetih godina jedna mama nezadovoljna reakcijom vaspitačice, koja joj je objasnila da je to prolazna faza, insistirala je da razgovara sa roditeljima deteta koje je ugrizlo njenog sina. Otac devojčice koja je počinila zlodelo, mirno je saslušao erupciju i rekao : »Gospođo, slažem se sa vama, ali ja moju ćerku tome nisam učio. » Mama je ostala bez teksta.

OBEZBEĐENJE

U svim predškolskim ustanovama u Beogradu zaključava se ulaz  i strogo se vodi računa ko ulazi u vrtić i kontroliše  ko može da preuzme dete. Neki  privatni vrtići poput  Magnolije u Beogradu obezbeđuju objekat različitim sistemima fizičko- tehničke zaštite. Tu je ograda,  čuvar, a sproveden je I sistem kamera koji je povezan sa svakom prostorijom. Bezbednost I sigurnost dece je na prvom mestu.

ISHRANA U VRTIĆU

APETIT SE MENJA U VRTIĆU

Jaslice i vrtići, u kojima deca provode puno vremena svakog dana, pružaju standardizovanu negu, vaspitanje I obrazovanje mališanima. Jedan od najvažnijih činilaca pravilne nege I preduslova dobrog zdravlja, rasta I razvoja je kvalitet ishrane I sticanje navika vezanih za ovu svakodnevnu aktivnost.  Mnoga deca po prvi put u vrtiću jedu van kuće I normalno je da su roditelji zabrinuti. Mališani koji provode u obdaništu četiri sata, za to veme  zadovolje trećinu nutritivnih dnevnih potreba, a ako boravak traje osam sati – dve trećine. Stoga su dva česta pitanja roditelja tokom adaptacije, a I kasnije: “Šta je bilo za ručak?”, a potom:” Kako je dete jelo?” Odovori su različiti, neka deca koja kod kuće izvoljevaju, u vrtiću jedu sve, a neka obrnu ćurak naopako pa slabije jedu u grupi. Tokom adaptacije, kod većine mališana apetit varira, bilo da na početku odbijaju hranu u obdaništu ili da nakon perioda prihvatanja, dođe period otpora. To zabrinjava roditelje, ali je pojava prolaznog karaktera.  Kolebanje  apetita je normalno.  Pojačava se tokom  perioda intenzivnog rasta, a smanjuju ga umor ili uzbuđenje. Dete, osim toga, želi da zna šta će dogoditi ako odbija hranu, odnosno gde je granica njegove lične kontrole i uticaja.

NAVIKE U ISHRANI SE STIČU U DETINJSTVU

Deca obožavaju šarene voćne užine

Deca obožavaju šarene voćne užine

Nesumnjiv je značaj ranog životnog perioda za razvoj ukusa I navika u ishrani, koje je kasnije vrlo teško menjati.

Pravilna, izbalansirana ishrana utiče na zdravlje uopšte, a posebno na  gojaznost, kvalitet kostiju, diabetes i kardiovaskularne bolesti tokom života. Hrana u svim predškolskim ustanovama ima odgovarajuću količinu i raznovrsnost, sandardizovan kvalitet , adekvatan procenat soli i šećera, a pripremljena je u sigurnim sanitarnim uslovima. Neki privatni vrtići sarađuju sa stručnjakom iz oblasti ishrane, kako bi napravili jedinstveni jelovnik koji zadovoljava potrebe njihovih polaznika. Uz ovakav pristup u beogradskom privatnom vrtiću Magnolija poštuju internacionalni standard HACCP I uče decu principima bezbedne pripreme hrane. Sve namirnice nabavljaju na nedeljnom nivou, zbog svežine i kvaliteta, a roditelji, pojedinačno ili grupno, mogu dobiti smernice za pravilnu ishranu dece u različitim uzrastima I korisne savete za celu porodicu.

PRE I POSLE JELA TREBA RUKE PRATI

Dvogodišnjak stavlja kašiku ravno u usta.

Dvogodišnjak stavlja kašiku ravno u usta.

Osim higijenskih navika koje je precizirao još čika Jova- Zmaj, dobro bi bilo da deca već kod kuće počnu samostalno da se hrane, pa da tehniku samo usavrše u vrtiću. Očekuje se da dvogodišnjaci bolje žvaću nego ranije, drže čašu ili šolju jednom rukom, a kašiku stavljaju ravno u usta. Oko trećeg rođendana spemni su da se samostalno služe viljuškom i kašikom, a sa navršene četiri godine koriste viljušku i nož, jedu tvrdu hranu bez problema I rado pričaju tokom obroka. S obzirom na veličinu želuca deca uzimaju manje količine namirnica I razmak između obroka i užine ne treba da bude duži od tri sata. Porodične navike u ishrani mnogo utiču na malo dete, stoga treba jesti zajedno za stolom i izbegavati korišćenje bočice za decu, veće količine slatkiša, guste sokove, zaslađene žitarice, čips, smoki I slične grickalice. U starijem uzrastu presudan je uticaj vršnjaka.

RAZNOVRSNE NAMIRNICE U VRTIĆU I KOD KUĆE

Piramida ishrane za dete koje ima više od dve godine ima pet glavnih grupa namirnica:

  • hleb, žitarice, pirinač, pasta
  • povrće
  • voće
  • mleko, jogurt, sir
  • meso, riba, jaja, mahunarke

Važno je spremati raznovrsnu hranu iz svake od grupa u vrtiću I kod kuće. Nekada je novu namirnicu potrebno ponuditi desetak puta da bi je dete prihvatilo. Ponekad mu novina ne prija tokom glavnog obroka, a pojede je za užinu.

ZDRAV ODNOS PREMA HRANI DOLAZI IZ PORODICE

 

Teško je promeniti navike iz detinjstva.

Teško je promeniti navike iz detinjstva.

Roditelji ne smeju biti ni suviše zabrinuti, ni ravnodušni u vezi sa količinom hrane koju dete unese.  Nije lako izbeći nagovaranje, moljakanje, nagrađivnje, a ponekad i viku.  Roditelji se moraju sami kontrolisati, kako ih deca ne bi kontrolisala ostacima jela na tanjiru. Ako dete “mrljavi” duže od pola sata, najbolje je skloniti jelo I od sledećeg dana smanjiti ili ukinuti užinu. To nije kazna, već odgovarajuća reakcija. Kada su odmorna, zdrava I skoncentrisana, deca najbolje znaju koliko im hrane treba.  Ona uglavnom vole da jedu iz svojih tanjirića ili činijica, što je dobro za serviranje manjih količina. Dopada im se hrana različitih boja, tekstura i oblika. Ne prija im suviše toplo, hladno ili začinjeno jelo. Uglavnom više vole sočne, sirove, obarene ili dinstane namirnice, a ne prekuvane ili suve obroke.

 

ISHRANA U VRTIĆU

Deca više vole sveže i sočno od prekuvanog i suvog.

Deca više vole sveže i sočno od prekuvanog i suvog.

Privikavanje na hranu u vrtiću traje oko mesec dana. Kada se završi, roditelji ne brinu o planiranju, nabavci i pripremi hrane, dete u zajedničkim obrocima sa vršnjacima proba nove namirnice I polako shvata da ne može očekivati zamenu za hranu koja je ispred njega. Kada dete danima odbija da jede, treba isključiti mogućnost infekcije. Ako lekar utvrdi da je dete zdravo, u pitanju je često propratna, prolazna faza adaptacije. Ukoliko mališan uporno odbija da jede u obdaništu, roditelji mu mogu ponuditi da izabere užinu u prodavnici i ponese je sa sobom. Mnoga deca, da bi se navikla na novu sredinu, vole da donesu nešto što ih podseća na porodicu, često je to prelazna igračka, ali može se ponuditi I užina, zato što se tako osećaju sigurnije kada su bez roditelja. Kada mališan dobro ruča u vrtiću, umoran je ili je već kasno, obrok kod kuće treba da bude lagan. Za razliku od toga, kada odbije hranu u obdaništu, treba mu pri povratku ponuditi laku užinu i na kraju dana obilniju večeru. Dobro je da dete bude uključeno u spremanje sa roditeljima i da razgovara o sastojcima obroka. Često se dešava da deca u veseloj i opuštenoj atmosferi vrtićke grupe, pod uticajem vršnjaka, jedu i ono što kod kuće odbijaju.

KRATAK PODSETNIK ZA ŠARENI TANJIR

Za rast su potrebni proteini iz mleka, mesa, ribe, jaja ili sira.

Kalcijuma za formiranje kostiju i zuba ima dosta u mleku i mlečnim proizvodima, a manje u lisnatom povrću.

Gvožđe dobijamo iz mesa, ribe, jaja, tamnog lisnatog povrća i obogaćenih žitarica.

Citrusno voće i tamno zeleno i narandžasto- žuto povrće su izvor vitamina C i A.

Masti obezbeđuju dodatne kalorije za rast i aktivnost. Njihov udeo ne sme prelaziti 30% dnevnih potreba.

Voda je neophodna za regulaciju funkcija dečjeg organizma, pa decu treba ponuditi vodom nekoliko puta dnevno.

ODVIKAVANJE OD PELENA

Dolazi lepo vreme koje roditelji mališana u Srbiji često povezuju sa odvikavanjem od pelena, zbog straha od prehlade u zimskim uslovima. Pre pola veka opšti stav je bio da dete čim počne samostalno da sedi, oko osmog meseca,  treba stavljati na nošu, danas se, međutim, stručnjaci slažu da nema tog vunderkinda  koji je pre kraja prve godine zreo za navikavanje na nošu.

KADA JE PRAVO VREME ZA ODVIKAVANJE OD PELENA

Većina dece odvikne se od pelena u drugoj polovini druge godine.

Većina dece odvikne se od pelena u drugoj polovini druge godine.

Pitanje koje muči većinu roditelja posle prvog rođendana je kako dokučiti kada je dete zrelo za uspostavljanje ove navike I kako to što lakše I brže učiniti. Takođe, u predškolskim ustanovama se očekuje od trogodišnjaka koji prelaze iz jasličke ili se prvi put upisuju u mlađu vrtićku grupu da su završili  odvikavnje od pelena. Mišljenja stručnjaka se slažu da prerani pokušaji mogu uzrokovati nesigurnost i noćno mokrenje, a prekasni otpor i strah, što samo povećava brigu roditelja. Ako ne može pre kraja prve, a treba do treće, logično sledi da je pravo vreme negde  tokom druge godine. Za većinu dece to je period između osamnaestog i dvadest četvrtog meseca, ali kako svako dete sazreva svojom brzinom, evo kratkog kviza koji može pomoći. Dete je zrelo za nošu ako pokazuje šest ili više navedenih načina ponašanja:

  1. Samo hoda i sedi.
  2. Obavlja nuždu u prilično pravilnim razmacima.
  3. Ume samo da svuče i navuče pantalonice.
  4. Zainteresovano je za odlazak odraslih u toalet ili nošenje gaćica.
  5. Pravi prepoznatljiv izraz lica I čuči kada vrši nuždu.
  6. Razume šta znače reči “kakiti” i “piškiti”.
  7. Ume da izvrši jednostavne naloge.
  8. Buni se na prljavie pelene.
  9. Pelene su čiste i suve bar tri-četiri sata.
  10. Ne protivi se odlasku u toalet.

U suprotnom treba još malo sačekati. Voljno kontrolisanje telesnih funkcija zahteva od mališana da primete signale sopstvenog organizma I odlože izlučivanje na kratko, a sticanje kontrole je vezano za anatomsko sazrevanje i sposobnost učenja svakog deteta. Od stava roditelja mnogo zavisi kada i kako će se navika na čistoću uspostaviti.

KADA I KAKVU NOŠU KUPITI

Bez adaptera i stepenika može nas progutati velika rupa.

Bez adaptera i stepenika može nas progutati velika rupa.

Stručnjaci se slažu da oko prvog rođendana dete treba da dobije nošu, a roditelji mogu nenametljivo da je uvode u priču. Oni takođe smatraju da ne treba kupovati više od jedne noše, koju je najbolje držati u kupatilu. Tu se prirodno nameće razgovor o tome kako I odrasli idu da piške I kake, što dete prihvata kao normalan proces. U prodavnicama postoji mnogo različitih modela od najobičnijih, preko muzičkih koje signaliziraju da je posao obavljen, do pravih prestola ili prenosivih modela za putovanja. Ipak suštinska razlika je u tome da li roditelji kupuju nošu ili adapter za WC šolju. Neka deca se plaše velikog toaleta, jer im izgleda kao rupa u kojoj stvari nestaju, a ispušta i zastrašujuće zvuke kada se povuče voda. Zbog toga je češći slučaj da se prvo naviknu na upotrebu noše, pa kasnije na toalet. Za razliku od većine, postoje mališani koji odmah žele da budu veliki I neće na nošu. U tom slučaju uz adapter, treba obavezno nabaviti I plastičan stepenik, za penjanje I oslanjanje nogu, a koristan je I kada posle obavljene nužde dete treba da pristupi lavabou I opere ruke.

KAKO SE LAKO NAVIĆI NA NOŠU

Dete je spremno, ima šest  i više zaokruženih odgovora na našem kvizu i noša je u igri. Nekoliko nedelja pred početak odvikavanja od pelena, treba mirnim glasom, obaveštavati dete pri presvlačenju da se piški i kaki u nošu. Nije loše pokazati mu čemu služi ova sprava, tako što sadržaj pelene «uđe »  u nošu, a kasnije se isprazni u WC šolju. Ako se ne plaši zvuka vodokotlića, dete može da pomaže pri puštanju vode. To treba ponoviti i kada dete uspešno iskoristi nošu, važno je da samo vidi minuli rad!

Najbolje je početi od ranog jutra, jer ujtru obično prvo obavljamo nuždu. Dete treba staviti na nošu čim ustane, da posedi nekoliko minuta. Čitanje neke prigodne knjige, poput « Miška piška » u izdanju Kreativnog centra, ili poznata igra poput “tašenja” obezbediće da se ne ustaje pre vremena. Ne treba odmah očekivati velika dela, ali vremenom dete stiče naviku da posedi desetak minuta I uspeh neće izostati. Potom, roditelji treba da ponude nošu pre izlaska iz kuće i pre spavanja. Važno je oblačiti dete jednostavno, da može brzo samo da se skine pri upotrebi noše. Roditelj želi svaki put da ga pohvali, ali mora da nađe pravu meru jer I preterane pohvale mogu izazvati opterećenje. Nezgode će se dešavati, a za uspešno navikavanje na nošu važno je strpljenje odraslih, koji ne smeju vikati, ismevati niti kažnjavati dete.

ČISTOĆA JE POLA ZDRAVLJA

Od samog početka je neophodno učiti dete osnovama higijene. Od prvog dana, posle noše treba ruke prati sapunom I toplom vodom. Raznobojni dečji sapuni mogu dodatno motivisati mališane da ne izbegavaju ovu obavezu. Važno je I dečacima, a naročito devojčicama objasniti da se posle nužde brišu od napred ka pozadi, a ne obrnuto, zbog prenošenja bakterija koje mogu izazvati urinarne infekcije. Bolje je odabrati beli toalet papir, bez mirisa, zbog smanjene mogućnosti iritacije. Sve ove navike koje steknu u ranom periodu deca će kasnije u životu po automatizmu ponavljati pri upotrebi toaleta.

RAZUMEVANJE I PODRŠKA ZA MIŠKA PIŠKA

Roditelji koji procene da je dete spremno za nošu dok se u porodici se dešavaju značajne promene, treba da odlože navikavanje na nošu. Nije dobro započinjati odvikavanje od pelena kada dete dobije batu ili seku, porodica ide na odmor ili se roditelji razvode. Neki roditelji žele instant, vikend, navikavanje na nošu. Retkima to uspe, a ostali bez potrebe preopterete dete. Ne sme se vikati na dete dok sedi na noši.

Treba češće uključivati mašinu za veš i pokazati razumevanje, jer dete tek uči. Roditelji će prvo skinuti pelenu detetu dok je budno. Kada se navika uspostavi, a pelena posle dremke je suva, staviće upijajući podmetač na krevetac i spavanjem bez pelene u toku dana testirati kada da skinu i noćnu pelenu. Najčešće se noćna pelena skida malo kasnije, jer je potrebno prebaciti dete iz kreveca u normalan krevet zbog lakšeg pristupa noši. Mnoga deca imaju povremne nezgode do pete ili šeste godine.

Stručnjaci smatraju da je kazna apsolutno pogrešna tokom navikavanja na nošu i da samo može uplašiti dete i produžiti vreme učenja. Što se tiče nagrade, mišljenja su podeljena. Ipak, higijenske navike su nešto prirodno i normalno, tako da nagrade i preterane pohvale takođe mogu biti kontraproduktivne.

PAKETIĆI ZA POČETAK

 

 Više od pola veka u Srbiji se ne ostvaruje prosta reprodukcija stanovništva

Više od pola veka u Srbiji se ne ostvaruje prosta reprodukcija stanovništva

Različite države imaju strategije rešavanja problema nataliteta. Neke poput Kine pokušavaju da ga smanje, a neke poput Srbije pokušavaju da utiču na povećanje. Ako se pitate kakve veze ima ova tema sa državnim ili privatnim vrtićima, odgovor je i više nego jednostavan, za rad vrtića, neophodno je postojanje dece. Mada izgleda da u beogradskim vrtićima nema dovoljno mesta za sve zainteresovane, treba uzeti u obzir statistiku na nivou države. Poražavajući podaci do kojih smo došli govore da je u Srbiji i Vojvodini uočen nivo „ispod praga“ proste reprodukcije još od 1961. godine. Ovde uopšte ne želim da se osvrćem na to kada je Srbija priznala realnost, kakve je strategije donosila, šta je sve ostalo „mrtvo slovo na papiru“, kako ćemo sa PDV-om na bebi opremu, kome će se, koliko i kako isplaćivati porodiljsko, dečji dodatak ili jednokratna pomoć, samo ćemo pogledati paketiće. To zvuči nekako bezazleno i praznično, a rođenje deteta u Srbiji, svakako je praznik.

TRADICIJA ILI MODERNA VREMENA

Očerupan paketić za novorođenče u Srbiji

Očerupan paketić za novorođenče u Srbiji

U Srbiji postoji tradicionalni pristup da pre rođenja deteta ne treba ništa kupovati, kažu babe „ne valja se“. Ovakav način razmišljanja je možda nekada bio ispravan ekonomski zbog teških materijalnih uslova ili psihološki zbog velike smrtnosti novorođenčadi. Danas je buduća majka rasterećeniija kada na vreme I po svom izboru nabavi opremu za bebu pre odlaska u porodilište, nego kada ostavlja spiskove budućem ocu sa raznim usmenim preporukama. Pa zmislite samo mamurnog tatu koji skida iscepanu košulju I kreće u kupovinu opremljen spiskom I kreditnom karticom, sa tendencijom da se stalno javlja svežoj porodilji radi dodatnih usmenih uputstava I navigacije. On tako neispavan treba da odoli raznim mamcima I prodavcima koji ga ubeđuju u bolji kvalitet I apsolutnu neophodnost baš ovih proizvoda iz izloga.

PAKETIĆI ZA NOVOROĐENČAD U SRBIJI

Od 2010. godine svaka beba rođena u Beogradu I u još četrdeset nerazvijenih opština u Srbiji dobija paket pri izlasku iz porodilišta. Najavljeni sadržaj paketa bio je komplet za negu majke i bebe, pelene za jednokratnu upotrebu, kao i švedske i tetra pelene, benkice i zeke, prekrivač, peškir i torbu sa podlogom za povijanje. Trenutno porodilje dobijaju paketić u kome se nalaze uzorci kozmetike za bebe, par čarapa, kesica čaja za dojenje, neseser, pelene, pakovanje vlažnih maramica, metar za merenje bebe u obliku žirafe, pamučni prekrivač, cucla varalica i knjiga o roditeljstvu. Povremeno neka banka ili farmaceutska kuća uruče poklone u kojima se nalaze isključivo uzorci. Smatramo da za predviđeni novac, u vrednosti od oko sto evra, može da se napravi zaista korisna kombinacija stvari poput: posteljine, zeke,  pet benkica, tetra i švedskih pelena, pavlovićeva mast i bebi sapun ili nešto slično. Time je obezbeđeno sve što novorođenčetu treba u prvim danima života, a roditelji imaju vremena da se snađu ako nisu kupili sve unapred.

Zanimljivo je da u Srbiji, paketići za početak podizanja nataliteta, nisu uniformna mera. Porodilje je  dobijaju u nekim gradovima I opštinama, u nekim drugim nema, u nekima su paketići celi, a u nekima je njihov sadržaj okrnjen I prodaje se u bolničkoj prodavnici. Negde paket daju majci u porodilištu, a negde treba obići više vrsta šaltera da ostvarite svoje pravo. Čak I tamo gde se paketići dele, ako isporuka kasni, jedna grupa porodilja dobije, a druga ostane praznih ruku. Upravo zato odlučili smo da u nastavku teksta opišemo kako se to može da funkcioniše.

POČETNIČKI PORODILJSKI PAKET U FINSKOJ

Visoka stopa smrtnosti dece uočena je kao problem u Finskoj početkom dvadesetog veka.  Država je donela

Ovako izgleda početnički porodiljski paket u Finskoj

Ovako izgleda početnički porodiljski paket u Finskoj

odgvarajuću pravnu regulativu 1938. godine. Na početku program je bio namenjen samo ekonomski ugroženim porodicama, da bi nakon desetak godina primene postao nacionalna strategija. I do danas sve finske trudnice koje su bile kod ginekologa u prvom tromesečju trudnoće, kada se porode mogu da biraju između početničkog porodiljskog paketa ili sto pedeset evra. Činjenica da preko devedeset pet posto majki odbija novac, govori o tome koliko je dobar sadžaj paketa.  U kartonskoj kutiji, koja bebi služi kao krevetac nalazi se dušek, posteljina, jorgan, ćebe,pelene,  pletena zekica, benkice, kapa, rukavice, zimsko odelo, čizmice,čarape, odelce sa kapuljačom, šeširić, četka za kosu, četkica za zube, makazice za nokte, termometar, krema, glodalica i slikovnica. Drugi svetski rat nije prekinuo ovu tradiciju, samo su u teškim vremenima ili zbog naučnih saznanja neki predmeti I materijali ubačeni ili izbačeni iz paketa. Tokom rata, pamučne tkanine su zamenjene lanenim, a u posleratnom periodu dodata su I odelca. Pre skoro pola veka preteča Pampersa pojavila se u kutiji, a poslednjih desetak godina zamenjena je platnenim pelenama. U istom periodu flašice I cucle se izbacuju iz paketa kako bi se majke podstakle da doje svoje bebe.

ŠTA SVE TREBA PRIPREMITI ZA NOVOROĐENČE

Finska kutija zamenjuje krevetac nakon izlaska iz porodilišta

Finska kutija zamenjuje krevetac nakon izlaska iz porodilištav

Kozmetika za novorođenče podrazumeva vlažne maramice, štapiće za uši, pavlovićevu mast, puder, termometar, fiziološki rastvor, jod povidon i sterilnu gazu, četku za kosu i makazice za nokte. Neophodne su pelene oko tridesetak tetra i šest do sedam švedskih pelena, nepromočiva podloga za prepovijanje, peškir, pet do deset benkica, dve ili tri zeke, kapice, čarapice i skafander u zavisnosti od sezone. Od kabastijih i skupljih stvari potrebna su kolica sa više položaja i krevetac sa dušekom, dve posteljine, jorganom, ćebencetom, pamučni prekrivačima i jastučićem za kasnije. Korisno je uzeti i podlogu za prepovijanje koja ide uz krevetac. Nije zgoreg imati i najobičniju plastičnu kadicu i bokal za kupanje, mada nova naučna saznanja ne odobravaju svakodnevnu upotrebu ovih rekvizita. Kako za bebu nema zdravije i bolje hrane od majčinog mleka, koje je besplatno, spremno i danju i noću, na odgovarajućoj temperaturi i u idealnoj ambalaži, treba se maksmalno potruditi oko dojenja, što znači da su flašice i formula kao i oprema koja uz to ide poslednje na listi i nabavaljaju se samo u slučaju nužde.

ŠTA ZNAČE PAKETIĆI ZA POČETAK

Sigurno je da isključivo paketići za izlazak iz porodilišta neće povećati natalitet, ali su, ako se dele bez izuzetka i ne očerupaju ranije, svakako dobar početak. Srbija nije ništa siromašniija nego što je bila Finska kada je pokrenula svoj program i bez izuzetka primenila jednostavnu strategiju koja je po njihovom mišljenju doprinela smanjenju stope smrtnosti dece u ovoj zemlji.

KADA NE TREBA VODITI DETE U VRTIĆ

Uglavnom u tekstovima veznim za decu I vrtić možete pronaći korisne informacije kada je najbolje upisati dete, kako ga pripremiti za polazak, šta učiniti, a šta izbeći tokom adaptacijei tako dalje. Međutim roditelji se često osećaju baš kao rimski car Marko Aurelije, jedan od poslednjih stoika, kada je rekao: ”Bože, daj mi snage da prihvatim ono što ne mogu da promenim, daj mi hrabrosti da promenim ono što mogu da promenim, a najviše mi daj mudrosti da razlikujem prvo od drugog.” Upravo zato smo odlučili da pišemo o situacijama kada je mudrije “sprečiti nego lečiti”.

KADA NE POČINJATI ADAPTACIJU NA VRTIĆ

Stručnjaci se slažu da kada roditelji upišu dete u predškolsku ustanovu I krene se u proces adaptacije to nikako ne treba prekidati bez dobrog razloga. Ukoliko roditelji često pekidaju privikavanje na vrtić, detetu je svaki sledeći polazak teži, a trajanje cele akcije značajno se produžava.  Zato ćemo  ovde opisati neke od situacija kada nije mudro započinjati adaptaciju deteta I kada ne treba voditi dete u vrtić.

  • ZRELOST DETETA KLJUČNA ZA ODLUKU

Po mišljenju profesionalaca pravo vreme za upis u vrtić je oko treće godine deteta. Ipak svako dete se razvija svojim tempom. Roditelji u tom periodu mogu da obrate pažnju na ponašanje svog mezimčeta po pitanju odvajanja I nežno ga usmere na samostalnije obrasce. Značajna informacija je stepen zainteresovanosti deteta za spoljni svet I nivo komunikacije koji uspostavlja sa okolinom. Ako je mališan zatvoren u sebe, ne pita ništa, ne iskazuje svoje želje ili potrebe, ne preduzima inicijativu da nešto samostalno uradi ili često piški I kaki u gaće, verovatno nije pravo vreme za adaptaciju na vrtić. Kada trogodišnjaci burno protestuju zbog odvajanja od roditelja da bi ostali sa bakom, dekom ili dadiljom na sat –dva ili uopše ne ostaju sa drugim odraslim osobama, treba uvežbati da ove akcije prolaze bezbolno, pa onda razmišljati o obdaništu. Takođe potpuno ignorisanje druge dece ili traženje stalnog prisustva roditelja u prostoru gde se igraju sa vršnjacima,  nije pozitivan znak za polazak u vrtić.

  • NESLAGANJE ODRASLIH OKO POLASKA U VRTIĆ

neslaganje

Neslaganje roditelja oko polaska u vrtić plaši i uznemirava dete

Na dete ne utiče povoljno kada se odrasli članovi porodice ne slažu oko polaska u vrtić. Burni sukobi Ili glasne rasprave ga uznemiravaju I plaše. Idealno je da roditelji, bake I deke usklade mišljenja po ovom pitanju, tako da mališan ne bude svedok neprijatnih situacija. Ako se desi da do kompromisa ne dođe dete dobija, direktno ili indirektno, različite i suprotne poruke, pa ga to ga zbunjuje i dodatno opterećuje.  Ovo najčešće pojačava detetovu uznemirenost, usporava odvajanje od primarne porodice i otežava adaptaciju na vrtić. U tom slučaju bolje je odgoditi polazak u obdanište dok se ne napravi dogovor u kući.

  • VELIKE PROMENE U PORODICI

promene

Dete ne treba adaptirati na vrtić kada dobija batu ili seku

Ukoliko je porodica doživela neku veliku promenu, koja utiče na sve njene članove I organizaciju, nije dobro polaziti u vrtić, osim ako nema druge mogućnosti. Dakle, ako je dete dobilo malog brata ili sestru, u tom periodu ne treba da počinje adaptaciju na vrtić, jer se može osećati odbačeno I doživeti polazak u obdanište kao neku vrstu kazne. “Mama I tata su dobili drugu bebu, pa im ja više ne trebam “, ili “oni ostaju kod kuće da se zabavljaju, a mene teraju I više me ne vole…” samo su neke od ideja koje se javljaju u pametnoj glavici trogodišnjaka. Porodica se preselila I dete treba da se navikne na novi stan, novi parkić, nove drugare u komšiluku, pa zar ne mislite da je I novi vrtić tu malo previše? Dogodio se smrtni slučaj u porodici, dete je izgubilo dragu osobu, sa kojom je provodilo vreme, tužno je, a polazak u vrtić doživljava kao dalji gubitak,plaši se da ne nestanu mama Ili tata, igra u dvorištu sa bakom ili dekom I samim tim adaptacija na novu sredinu je otežana. Takođe ako je samo dete duže imalo neki zdravstveni problem ili čak bilo hospitalizovano, nije dobro da neposedno posle takvog iskustva krene u vrtić, treba mu dati vremena da se oporavi I ojača. U ovakvim ili sličnim situacijama važno je dozvoliti mališanima da prihvate, obrade I savladaju novonastale promene, tek potom ih treba povesti u vrtić, kada su spremni za adaptaciju.

KADA NE VODITI DETE U VRTIĆ

kad ne

Dete ne treba voditi u vrtić kada je zaista bolesno

Bez obzira na započetu adaptaciju ili bilo koju drugu važnu akciju, dete koje ima temperaturu ne treba voditi u vrtić. To znači da je izmereno preko 37,5 ◦C i da ga treba povesti lekaru, koji će odrediti dalje korake. Crveno grlo I kašalj bez temperature nisu signali za ostajanje kod kuće. Ako se pojave uz otečene žlezde, glavobolju, bolove u stomaku ili već opisanu temperaturu  dete ne voditi u vrtić, već kod pedijatra. Ali ako, posle prvih par dana adaptacije, dete počne ujtro da se žali samo na bol u stomaku ili samo na glavobolju, sa tendencijom da tog dana ne ide u vrtić, roditelji bi trebalo da ostanu čvrsti I povedu ga. Jasno je da ovaj savet ne važi za slučaj da mališan ima stomačne tegobe duže od 24 sata ili ako je tog jutra pao sa kreveta na glavu. Bol u stomaku je svakako signal roditelju da obrati pažnju na stanje deteta. Ponekad  je to sasvim bezazleno, kao kad se prejede jer obožava kajganu sa slaninom ili oseća nelagodnost zbog doručka koji mu ne prija, pa nema razloga da izostaje sa adaptcije. U tom slučaju jabuka može da pomogne, jer poboljšava varenje. Ali kada se je ubrzo praćen prolivom i povraćanjem ne vodite dete u vrtić. Ako dete povraća ili ima jako vodene stolice,  više od tri – četiri puta, treba ga češće pojiti čajem u malim količinama i u toku istog dana odvesti  lekaru. Ako je stolica krvava ili sluzava odmah se treba obratiti najbližoj zdravstvenoj ustanovi za pomoć. U slučaju promena na koži, jakog osipa, crvenila, svraba dete ne treba voditi u vrtić, jer  može da se češe i pogorša svoje stanje ili prenese drugima boginje ili nešto slično. Promene mora da pogleda pedijatar, a često i dermatolog.

I ZA KRAJ

Za adaptaciju je povoljno kada grupa nije prevelika. U privatnim beogradskim vrtićima grupe su manje nego u državnim. Stidljivo, nesigurno ili zatvoreno dete imaće bolje mogućnosti za adaptaciju I rad u maloj grupi. Kada se prilagodi I usavrši veštinu komunikacije, postaće samostalnije.

PROLEĆE U VRTIĆU

Zima koja je ove godine bila nešto hladnija nego prethodnih, saterala je mnoge mališane na duže u zatvorene prostore. To deci ne prija. Proleće u vrtiću nije samo godišnje doba kada priroda raste I cveta, već I mališani rastu kao iz vode, očekujući nove izazove i otkrića. Evo ideja koje mogu pomoći odraslima da se pokažu kao njihovi saigrači u najboljem svetlu.

DOBAR DAN- DOBAR DAN –IMATE LI KIŠOBRAN?

Istraživanje za vreme kišnog dana

Istraživanje za vreme kišnog dana

Znamo kako se završava ova dečja pesmica: “KIŠOBRAN JE RASPRODAN, NAVRATITE DRUGI DAN,” ali ne morate preskočiti kišni dan, ima divnih aktivnosti napolju, ako ne grmi, ne seva I ne duva vetar suviše jako. Većem delu odrasle domaće populacije ideja o igranju na kiši sa decom ne zvuči primamljivo, ali deca zaista uživaju.  Nisu vam potrebne igračke, a od opreme, dobro je imati gumene čizme I kabanice. Naravno da je po povratku kući ili u vrtić neophodna suva presvlaka. Sada dozvolite deci da se opuste, pa počnite od puštanja brodića u formi zelenih listića ili šarenih cvetića da plutaju po baricama, a završite skakanjem po njima I prskanjem pred ulazak u zatvoreni prostor gde ćete se odmah po ulasku presvući I popiti topao čaj. Nekada se može napraviti prava istraživačka ekspedicija za vreme ili neposredno posle kiše tokom koje će mališani pronalaziti bića koja vole vlagu, poput puževa, kišnih glista, mokrica I slično. Nije poželjno donositi žive suvenire u prostor, iako su istraživači neumoljivi u pregovorima. Ovakve zahteve možete izbeći ako pri povratku dozvolite svakom detetu da fotografiše svoj pronalazak aparatom ili mobilnim koji ste zato poneli. I sad ono što je najlepše, igre u blatu, od vajanja, preko topova, kojih se sećaju I deke, pa čak do grudvanja na kraju. Važno je da ne uđete blatnjavi dalje od hodnika sa pločicama, a sve zaprljano osavite da se osuši I kada odeću protrljate, blato otpada kao da imate čarobni štapić. Gumene čizmice možete odmah istuširati spolja toplom vodom I ostaviti na novinama, da budu spremne za nove avanture. Svako dete će vas posle ovakvih iskustava videti kao saigrača doraslog zadatku po svakom vremenu.  Ukoliko je suviše  hladno ili olujno, evo  ideja šta se može raditi sa decom u vrtiću ili u stanu. Upotrebite one fotogafije iz istraživačke misije I napravite veliki kolaž cele grupe. Igrajte se pokretnih igara sa “vodenim životinjama”, imitirajte patkice, kornjače, žabice ili vodene zmije. Ako nađete odgovarajuću muziku Ili osmislite neku priču u kojoj učestvuju ovi likovi koje deca glume, usvajajući pri tom znanja o njima i opštoj sreći neće biti kraja. A na kraju može iz svega nastati I neki performans za roditelje ili bake I deke. Ako ste više raspoloženi za mirnije aktivnosti, crtajte vodenim bojama,  ribice, puževe, kišu, oblake I dugu, koristite šake ili druge modele za ostavljanje otisaka, a potom ih uokvirite, docrtajte im oči ili peraja,ili se prepustite potpuno mašti da vas vodi, tehnikom “mokro na mokro”, neka svako izloži svoj papir uticaju kiše kroz prozor, pa potom crta četkicom I prstom ili crtajte, pa pružite kiši da pokvasi, dobićete apstraktne akvarele. U svakom slučaju, uživajte sa mališanima u ovakvom danu iz koga možete izaći sa lepom izložbom. I naravno ponovite pesmicu “Dobar dan- dobar dan – Imate li kišobran?-  kišobran je rasprodan, navratite drugi dan…”

PROLEĆE U VRTIĆU: DANAS NAM JE SUNČAN DAN

Svako od nas je glumio vetar

Svako od nas je glumio vetar

Plavo nebo bez oblačka, prijatan povetarac, cveće koje pupi, mlado zeleno lišće, prosto osećamo miris proleća u priči o sunčanom danu. Iako izgleda da smo sve najbolje ideje ispucali u predlozima za kišni dan, ipak ima načina da odrasli utiče na izbor aktivnosti kojima će deca sa uživanjem maksimalno iskoristiti lepo vreme. Sa buđenjem prirode, mnoge bube, gusenice, mravi, stonoge i drugi stanovnici zelenih površina postaju aktivniji i vidljiviji. Ponesite veliku lupu, deca veoma vole da istražuju ovaj svet. Kod odraslih, pevanje buba-mari da poleti sa male šake mami odobravajuće osmehe, ali  kada se mališani dočepaju gusenice ili gliste, nailaze na neodobravanje. Zato nije loše da gadljivi odrasli ne učestvuju u otkrićima ove vrste, kako ne bi na decu preneli svoja negativna osećanja. Oni mogu voditi glavnu reč pri merenju i obeležavanju rasta biljaka ili istražiti vrste cveća koje cveta ili ptica selica koje se vraćaju u okolinu vrtića. Mnogi životinjski mladunci rađaju se u proleće, tako da bi izlet tokom koga se mogu  videti pilići, pačići ili zečići u dogovoru sa vlasnicima bio lepo iskustvo za mališane. Može se napraviti tematski sportski dan u dvorištu vrtića ili pik-nik dan, kada se celokupan uobičajeni dnevni režim odvija napolju. Foto-aparat, mobilni ili tablet mogu iskoristiti deca da zabeleže svoje utiske sa ovih aktivnosti, a mogu ubrati i cveće ili listove biljaka, pa kasnije praviti kolaže, bukete i venčiće.

VETAR DUVA, VETAR SVIRA, OSTA DETE BEZ ŠEŠIRA

Da, da znamo da nije dete nego deda u pesmici, ali ovde nam je baš odgovaralo da malo izmenimo. Pitanje je šta sa decom kada je vetrovito u proleće. Ako vetar nije suviše jak predlažemo vam neke od aktivnosti za koje vam je neophodna njegova pomoć. Svaki mališan može uspešno odrediti pravac i brzinu vetra dok su mu ruke čiste i to pomoću jednostavne tehnike «mokrog kažiprsta » koju smo svi upražnjavali u detinjstvu. Ponesite razlličite tkanine, trake ili maštovite hvatače raznih oblika koje se ranije napravili, pa se igrajte sa vetrom. Prvo mu dajte da zaviori to što držite u rukama, a pre ulaska u zatvoreni prostor, možete «okititi» neko drvo u dvorištu i posmatrati ga kroz

 Proleće u vrtiću

Proleće u vrtiću

prozor kada se vetar pojača. Uživajte u puštanju zmajeva po vetrovitom danu. Ako ste ih grupno pravili I još im vezali zvonce za rep biće zabavno kako god da polete.

SADIMO U PROLEĆE U VRTIĆU

U svakoj bašti mališani mogu započeti svoje upoznavanje sa biljkama, koje su korov i treba ih iščupati. Tom prilikom mogu videti kako izgleda koren. Naravno postoje biljke koje se sade u proleće, deca koja uzimaju aktivno učešće u izboru semena, kopanju, zatrpavanju I zalivanju, verovatno neće gaziti odrađenu bašticu, već će se radovati svakom izdanku. U zavisnosti od pristupa odrasli biraju seme za sadnju. Kreativni pristup može napraviti čaroban spoj boja i oblika cveća, dok u edukativnom vaspitači mogu odabrati jestive ili začinske biljke. Ako sadnja uspe deca će se bliže upoznati vrstama cveća ili sa mirisom nane ili bosiljka, probaće svoju zelenu salatu ili posmatrati suncokret.

DA LI DETE MORA DA IDE U VRTIĆ

Čula sam razne odgovore na ovo pitanje, a većina odraslih napominje da vrtić nije obavezan. Bolećivi rođaci često objašnjavaju kakve sve muke I obaveze čekaju mališane u životu I zaključuju da treba da imaju pravo detinjstvo, da se slobodno naigraju i nauživaju. U govornom srpskom jeziku, često se čuje izreka da “što se mora, nije teško”… rešili smo da proverimo  da li dete mora da ide u vrtić.

DETE MORA DA IDE U PREDŠKOLSKI PROGRAM

 Slovo zakona kaže da li dete mora da ide u vrtić

Slovo zakona kaže da li dete mora da ide u vrtić

Zakon određuje ono što se mora, zato ćete ovde biti u prilici da pročitate od reči do reči šta u njemu piše. Ako ovako posmatramo pitanje da li dete mora da ide u vrtić, onda je odgovor da dete mora u vrtić ili drugu najbližu vaspitno- obrazovnu ustanovu koja ima organizovan predškolski program. To znači da su Zakonom o osnovama sistema obrazovanja I vaspitanja određene “pripremne grupe u vrtiću i pri osnovnoj školi” u kojima se odvija priprema “deteta pred polazak u osnovnu školu u okviru predškolskog vaspitanja i obrazovanja” koja “ traje četiri sata dnevno, najmanje devet meseci.” Ovaj program “ostvaruje vaspitač”.  “U ustanovi čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave obezbeđuje se” pravo svakog deteta na besplatno obrazovanje. Stoga je u državnim vrtićima I osnovnim školama organizovano “besplatno  vaspitanje i obrazovanje dece u godini pred polazak u školu.” Dakle roditelji koji insistiraju da deca ne idu u vrtić, posle proslave petog rođendana moraće da okrenu ploču I zapevaju u drugom ritmu. Na njih se odnosi ovaj član zakona: “Roditelj, odnosno staratelj čije dete nije obuhvaćeno vaspitno-obrazovnim radom u predškolskoj ustanovi, dužan je da upiše dete starosti od pet i po do šest i po godina u predškolsku ustanovu, odnosno osnovnu školu koja ostvaruje pripremni predškolski program, s tim da ima pravo da izabere predškolsku ustanovu, odnosno osnovnu školu.” Ukoliko ne postupi po ovom zakonu, evo predviđene posledice: “Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj roditelj, odnosno staratelj ako namerno ili bez opravdanog razloga ne upiše dete u predškolsku ustanovu radi pohađanja pripremnog predškolskog programa ili ako dete neopravdano izostaje iz predškolske ustanove.” Sa druge strane “Predškolska ustanova čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, odnosno osnovna škola koja ostvaruje predškolski program, a čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, dužni su da upišu svako dete radi pohađanja pripremnog predškolskog programa, bez obzira na prebivalište roditelja.” I za kraj: “Predškolski program donosi predškolska ustanova, odnosno škola”, a u okviru njega “mogu da se ostvaruju posebni, specijalizovani i drugi programi, u skladu sa posebnim zakonom, prema mogućnostima predškolske ustanove, u skladu sa potrebama i interesima dece i roditelja i jedinice lokalne samouprave.”

DETE MORA  DA IDE U VRTIĆ AKO NEMA NADZOR KOD KUĆE

Mališan ne sme biti ’Sam u kući’

Mališan ne sme biti ’Sam u kući’

Porodični zakon određuje da „dete ima pravo da živi sa roditeljima i pravo da se roditelji o njemu staraju pre svih drugih.“ A to zapravo znači  da mališan „ima pravo na obezbeđenje najboljih mogućih životnih i zdravstvenih uslova za svoj pravilan i potpun razvoj.“ Ovaj zakon jasno određuje smisao roditeljskog prava koje je izvedeno iz dužnosti i „postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta.“ Dakle, sama suština roditeljskog prava je staranje o detetu. A da bi se predupredila tumačenja šta je to, u zakonu piše: „ Staranje o detetu obuhvata: čuvanje, podizanje, vaspitavanje, obrazovanje, zastupanje, izdržavanje te upravljanje i raspolaganje imovinom deteta.“ U delu koji se odnosi na čuvanje i podizanje deteta postoji odredba  da „roditelji ne smeju ostavljati bez nadzora dete predškolskog uzrasta,“  uz dopuštenje da „roditelji mogu privremeno poveriti dete drugom licu samo ako to lice ispunjava uslove za staratelja.“  U slučaju da roditelj zloupotrebljava svoje pravo ili ne izvršava svoje dužnosti, ovaj zakon predviđa delimično ili potpuno lišenje roditeljskog prava. Ova mera može biti izrečena roditelju koji „grubo zanemaruje dužnosti iz sadržine roditeljskog prava“ među kojima su napuštanje deteta, kao i „ako se uopšte ne stara o detetu sa kojim živi.“ Iz svega prethodno navedenog, nedvosmisleno proizlazi odgovor na pitanje da li dete mora da ide u vrtić. Ukoliko roditelji rade ili nisu u kući, mališani ne smeju biti ostavljeni bez nadzora osobe koja je sposobna da se stara o njima. Dete mora da ide u vrtić kada nema adekvatan nadzor kod kuće, u suprotnom grubo se zanemaruju dužnosti iz sadržine roditeljskog prava.

DA LI SVE ŠTO SE MORA POSTAJE NOĆNA MORA?

U Beogradu postoji, pored državnih, širok izbor privatnih vrtića u kojima se uz obavezne, organizuju i različiti

Deca uživaju u kreativnim radionicama

Deca uživaju u kreativnim radionicama

zanimljivi alternativni programi za decu predškolskog uzrasta. Ako roditelj želi da svom detetu obezbedi najbolje moguće uslove za pravilan i potpun razvoj, on će se samim tim ponašati u skladu sa zakonom. Kada sve navedeno uzmemo u obzir, porodica sama uočava da mališani oko treće godine prosto traže društvo vršnjaka i uživaju da se zabavljaju zajedno. Za pravilan i potpun razvoj deteta dobro je da nauči stvari koje se mogu naučiti samo u grupi. U vrtiću dete će naučiti da deli sve od igračaka do pažnje, da odgađa svoje potrebe, jer i drugi moraju doći na red i da bolje upozna i proceni sebe kroz kontakte sa drugarima i vaspitačima. Dete u grupi uči od odraslog, ali i od druge dece, počinje da prihvata i poštuje razlike, ali uviđa i sličnosti. Istražuje sebe i svet oko sebe, sve bolje komunicira, shvata da i drugi imaju slična osećanja i razvija osećaj pripadnosti novoj grupi, grupi vršnjaka. U različitim organizovanim i uzrasno prilagođenim aktivnostima koje se svakodnevno odvijaju u vrtiću, dete postaje spretnije i okretnije, sposobnije i samostalnije. Kreativne radionice iz oblasti za koje dete pokazuje interesovanje, male grupe u kojima vaspitači mogu da poštuju specifične navike deteta koje ne ugrožavaju ostale, kao i puno ljubavi i razumevanja čine boravak u skladno uređenom prostoru privatnih beogradskih vrtića prijatnim. Dete ide u vrtić zato što mu je tamo lepo i zanimljivo. Razgovore da li dete mora da ide u vrtić nije potrebno voditi u njegovom prisustvu. Ako u porodici postoje neslaganja i sukobi po ovom pitanju, cela stvar može postati noćna mora.

 

Čistoća je pola zdravlja

Svi su osetljivi na svoje najmljađe. Znate i sami kako je kad vam se dete razboli. Te meri temperaturu, te kuvaj supicu, te trči kod lekara… Da biste što manje imali ovakvih briga vrtić Magnolija će vas podsetiti kako da unapred sprečite zaraze kod mališana. Jedan od najboljih načina da vam dete bude zdravo je ujedno i najjednostavniji: redovno pranje ruku.

Ruke

Pre i posle jela treba ruke prati, nemoj da te na to opominje mati

U vrtiću Magnolija, naši vaspitači uče i pomažu deci da peru ruke često i na pravilan način.

Kod kuće ćete pomoći deci ako pri vaspitanju uvedete dobre navike pri pranju ruku. Srećom, ne treba vam ništa specijalno: sapun, voda… i malo upornosti.

Vodič za pranje ruku

Pranje ruku traba da postane navika. Ljudi često pipkaju svoje oči, nos i usta a da pritom uopšte toga nisu svesni, a to je upravo jedan od glavnih načina prenošenja bacila sa osobe na osobu. Svi znamo da pomognemo deci da operu ruke posle korišćenja kupatila, ali isto treba ohrabriti dete da pere ruke pre i posle jela, posle igre sa igračkama koje je više dece koristilo, posle duvanja nosa, kašljanja, kijanja, igranja u parku i sa ljubimcima.

Koristite sapun! Sapun otklanja prljavštinu i bakterije sa kože.

Natrljajte sapun. Tokom pranja, postarajte se da dečica očiste delove šake između prstiju, oko i ispod noktiju – mestima gde se bakterije najčešće nalaze.

Dužina trajanja samog pranja ruku je takođe bitna. Pomozite vašim mališanima da traljaju i peru ručice oko 20 sekundi. Najlakši način da ovo postignete je da zajedno pevate njegovu ili njenu omiljenu pesmicu dok perete ruke.

Hladna voda takođe radi posao. Ispostavilo se da temperatura vode nije tako veliki faktor pri otklanjanju bakterija koji izazivaju oboljenja. Hladna voda je štaviše nežnija za osetljivu kožu.

Menjajte peškire. Postarajte se da je peškir, kojim se brišu ruke, čist. Menjajte ga češće i na taj način sprečite da peškir postane mesto na kojem se bacili kriju.

Pranjem ruku nećete samo pomoći vašem detetu već i celokupnoj zajednici. Pravilno pranje ruku može smanjiti oboljenja disajnih puteva za 20 posto, a broj stomačnih oboljena čak za 30 posto.

Nadamo se da će vam naši saveti pomoći da kroz zabavu naučite i pomognete vašim najmlađima da budu još više zdrava i vesela.

Za zdravu i srećnu decu,

Vrtić Magnolija, lepota odrastanja.

SA KOLIKO GODINA UPISATI DETE U VRTIĆ

Polazak  u vrtić je veliki događaj, kako za samo dete, tako I za celu porodicu. Za razliku od privatnih, državne predškolske ustanove, konkurs za upis dece organizuju jednom godišnje, u proleće, zato je potrebno ovu važnu odluku doneti na vreme. U privatnim obdaništima upis je otvoren svakog radnog dana dok ima mesta. Beogradski privatni vrtić Magnolija omogućava porodicama,koje su zainteresovane, da dođu u posetu, tokom koje, iz prve ruke upoznaju prostor I tim koji radi sa decom. To može olakšati momenat kada  malo ptiče napušta sigurnost porodičnog gnezda I odlazi u svet vršnjaka. Roditeljima, koji imaju mogućnost izbora, nije lako da procene sa koliko godina upisati dete u vrtić, da li je dete zrelo za boravak u grupi, kako ga pripremiti za nove izazove I na koji način mu pomoći tokom adaptacije. Za one koji nisu te sreće, rešenje predstavljaju jaslice.

OD ŠESTOG MESECA DO TREĆE GODINE U JASLICE

Ako rade I nemaju pomoć baka I deka, mnogi roditelji nemaju drugog izbora već da upišu i vode svakodnevno svog malog princa ili princezu u jaslice. Po zakonu jaslički uzrast podrazumeva da dete nije mlađe od šest meseci I da nije starije od tri godine. O prednostima I manama ovako ranog upisa u vrtić možete pročitati ovde.

SA KOLIKO GODINA UPISATI DETE U VRTIĆ

kids

Detetu su potrebni aktivni i ravnopravni saučesnici u igri.

U periodu donošenja odluke, ovo pitanje postaje roditeljima mantra i postavljaju ga sami sebi, prijateljima I rođacima sa višegodišnjim iskustvom. Većina stručnjaka se slaže da treba oko treće godine upisati dete u vrtić. Naravno, obdanište nije neraskidivo vezano za tri svećice na torti. Svako dete se razvija po svom tempu, neko je spremno za vrtić sa dve, a neko nije ni sa četiri godine. Mališane treba stimulisati, ali nikako maltreirati po principu “pokaži šta znaš” jer tako piše u razvojnoj mapi. Ipak, postoje određeni uslovi koje dete mora da ispuni I oblici ponašanja koje treba da ispolji, da bi odrasli u njegovom okruženju procenili da je zrelo I zainteresovano za vrtić.

ŠTA DETE ZNA PRE POLASKA U OBDANIŠTE

Uzrasno primereni uslovi koje većina državnih predškolskih ustanova, a I neke privatne, postavljaju za upis u redovnu najmlađu vrtićku grupu su: da dete ume samostalno da hoda, govori I savladalo je korišćenje noše. Ukoliko neki od polaznika nisu ispunili ove uslove, odnosno imaju probleme I teškoće u razvoju, reč je o inkluzivnoj grupi. O ovoj temi više možete saznati ovde. LINK KA INKLUZIJI

Između druge I treće godine, napredak u kretanju  podrazumeva da dete ima bolju ravnotežu, može da stoji na jednoj nozi, skakuće, hoda na prstima unapred I unazad, ume da se kreće I nosi predmet u ruci, pri penjanju I silaženju na stepenik staje jednom nogom. U istom periodu govor mališana se menja, oni razumeju vise reči nego što izgovaraju, a njihov rečnik se u drugoj godini sastoji od oko trista reči. Rečenice koje sami formiraju su uglavnom potvrdne I proste, a najčešće upitne reči su šta I ko. Oko treće godine dete počinje da vozi tricikl. Ispravno izgovara oko sedamdeset posto svih glasova, rečnik koji upotrebljava ima oko petsto reči, a rečenice su složenije, sastoje se od tri do pet reči. Polako počinje faza hiljadu zašto.  Do treće godine dete je savladalo korišćenje noše, a na povremene nezgode ne treba obraćati preteranu pažnju.

KADA JE DETE ZRELO ZA UPIS U VRTIĆ

kids and cat

Radoznala deca koja istražuju zrela su za upis u vrtić

Na ovo pitanje ne postoji univerzalni odgovor. Najbolje je proceniti na osnovu dečjeg ponašanja. Stručnjaci kažu da treba obratiti pažnju na pokazatelje koje ćemo opisati. Dete sve češće traži da nešto uradi samo, iako mu je još potrebna mala pomoć odraslih. Dobrovoljno i lako se odvaja od roditelja na nekoliko sati, ostaje kod bake i deke ili sa dadiljom. Pokazuje interesovanje za drugu decu i počinje na kratko da se igra sa njima, a ne isključivo pored njih, mada su svađe oko igračaka normalne. Dete oponaša aktivnosti odraslih, radoznalo je, postavlja puno pitanja i istražuje. Iako razume jednostavna uputstva,  često zna da se usprotivi. Tako mališan isprobava granice koje mu postavljaju odrasli, opirući se, i utvrđuje, na teži ili lakši način, koje ponašanje je prihvatljivo, a koje nije. Jasno izražava svoje želje i potrebe, čak hoće i da zapoveda.

SVAKA PTICA SVOME JATU LETI

U ovom periodu roditelji, bake, deke i drugi rođaci jednostavno više nisu dovoljni. Dete ih i dalje voli, ali traži društvo vršnjaka. Zabava u porodičnom krugu ne obezbeđuje mu aktivne i ravnopravne saučesnike u igri. Za mališane je dobro da svoje sposobnosti odmeravaju sa drugarima, bez popuštanja kome su skloni odrasli. Tako će uvideti svoje umeće ili na čemu treba da porade, što pospešuje razvoj  sposobnosti svakog deteta. Mališani bogate svoj rečnik i sve bolje izgovaraju glasove da bi se bolje razumeli u grupi. Dete polako uviđa pravila ponašanja  u novom okruženju i počinje da ih se pridržava. Pridodaje svoje ideje i želje, vremenom uzimajući u obzir drugare i vaspitačicu. Razmenom i obradom sopstvenih iskustava u interakciji sa članovima grupe mališani prihvataju svet oko sebe. Grupa u kojoj vlada pozitivna atmosfera, bez forsiranja, spontano deluje veoma stimulativno. Dete u grupi posmatra i uči po modelu, od drugih, kako od vaspitača, tako i od drugara. Uz nadzor i malu, neophodnu, pomoć, deca u vrtiću  „vode brigu“ o sebi. Uskoro se mali princ ili princeza samostalno hrani, obuva, presvlači,  sprema za spavanje, umiva ili posprema igračke za sobom,  čak i u kući ume da ponudi pomoć i time prijatno iznenadi roditelje. U krajnjem rezultatu samopouzdanje deteta raste.

IZMEĐU PETE I ŠESTE OBAVEZAN UPIS DETETA U PREDŠKOLSKO

devojcice idu u skolu

Predškolsko je obavezno po zakonu

Po važećem zakonu svako dete uzrasta od pet i po do šest i po godina mora se upisati u pripremni predškolski program koji je deo obaveznog osnovnog obrazovanja. Pravo deteta i obaveza roditelja jeste da dete redovno pohađa ovaj program koji se organizuje u okviru svih akreditovanih predškolskih ustanova i pojedinih osnovnih škola. Navedene ustanove imaju zakonsku obavezu da upišu dete i omoguće vaspitno-obrazovni rad i vaspitača koji ga izvodi, u trajanju od četiri sata dnevno i devet meseci godišnje. Roditelj ima pravo da izabere ustanovu u koju će upisati svoje dete, a ako to ne učini zakon predviđa kaznu.

 

ADAPTACIJA NA VRTIĆ

Kocka je bačena, roditelji su uz pomoć stručne literature, a metodom posmatranja utvrdili da je dete spremno da krene u vrtić. Prošetali su porodično više puta do zgrade da vide gde je to i kako izgleda, posmatrali su decu u dvorištu odabranog obdaništa i ispričali detetu da se puno lepih i zanimljivih stvari radi sa drugarima. Na pitanje da li želi da ide u vrtić dete je sa osmehom, pozitivno odgovaralo. Prosto savršeno, a onda …

POČETAK ADAPTACIJE NA VRTIĆ

Deca

Prošetajte porodično do vrtića da vidite šta deca rade

Bilo je tu svega, mališani koji se prvi put odvajaju od roditelja, pa plaču, vrište, neki se i bacakaju po podu, pa se i roditelji uznemire i suza suzu stiže… Obično roditelji pričaju deci priče za laku noć, ali u periodu adaptacije ovo funkcioniše i u suprotnom smeru, deca pričaju priče roditeljima za dobro jutro. To su sve poznate bajke, svakoga dana je druga na repertoaru, počevši od «spava mi se i ne mogu da ustanem» do «boli me stomak, ne mogu u vrtić danas». Dete odugovlači, a roditelji su lepo pročitali da treba doći na vreme, već ih hvata nervoza kao da oni idu na neki ispit, hoće li umeti da se pozdrave kako stručnjaci kažu, čvrsto i sigurno, ni suviše brzo, ni suviše polako….Prođe i to nekako uz obećanje kada će doći. Žure oni, tih par sati što su ostavili dete im je kao godina, a kad dođu, ono nije jelo i ni sa kim nije progovorilo…  Hajde kući, pa da se ruča i razgovara…  I sve tako u krug do uveče i ranije da se legne, da sutra na vreme stignu u vrtić. Kad hoćeš, u zlo doba, oko dva po ponoći dete se upiškilo, ustaj, presvlači, pa kod mame I tate u krevet. Ceo cirkus I ujtru opet  na mišiće I u cajtnotu…

U knjigama lepo piše da su to očekivane reakcije deteta u toku adaptacije na vrtić, ali roditeljima nije ništa lakše od toga.

ŠTA JE ADAPTACIJA NA VRTIĆ I KOLIKO TRAJE

Adaptacija na vrtić je prilagođavanje deteta na novu sredinu i traje do potpunog prihvatanja. To znači da se mališani tokom ovog perioda navikavaju na odvajanje od roditelja, ali i nov prostor i osobe sa kojima provode vreme u aktivnostima koje se smenjuju po dnevnom ritmu.

baby

Kod teške adaptacije dete se vraća u pelene

Laka adaptacija na vrtić je najčešća i traje od deset do petnaest dana. U ovom periodu veselo dete može postati plačljivo ili ješan mališan može odbiti hranu u obdaništu.  Ipak, stabilna emocionalna veza koju ima sa roditeljima omogućava mu da relativno brzo prihvati novu sredinu I raduje se dolasku u vrtić.

Kada se desi da dete uporno odbija da ide u vrtić ceo mesec dana, a promene u ponašanju ne jenjavaju, u pitanju je adaptacija na vrtić srednje težine. U ovom periodu može se pojaviti i problem sa spavanjem ili agresivno ponašanje.

Teška adaptacija je vrlo retka i može potrajati nekoliko meseci. Tada je potrebna stručna pomoć i neophodna saradnja tima koji čine vaspitač, roditelj I pedagog ili psiholog.  Deca koja se teško adaptiraju često odsustvuju iz vrtića, imaju nepovoljne uslove u porodici ili neku značajnu promenu, poput selidbe ili rođenja novog člana porodice. U ovakvim slučajevima promene u ponašanju mogu biti korak u nazad, pa dete ponovo sisa prst, piški u krevet, tepa kada govori ili traži dudu koju je prestalo da koristi.

I opet, u knjigama lepo piše da su ove promene u ponašanju deteta prolazne, pa je roditeljima malo lakše od toga.

ŠTA NE TREBA RADITI TOKOM ADAPTACIJE NA VRTIĆ

Nikada, ali nikada roditelji ne treba da se «iskradu» iz vrtića kada se dete zaigra. Uvek se moraju pozdraviti i reći kada dolaze!

Žurba

Žurba nije dobra za adaptaciju

Roditelji ne treba da prekidaju adaptaciju na vrtić, osim ako se dete u tom periodu zaista razboli. Kada «uleti» alternativni baka ili deka servis, time šalju detetu poruku da ako dovoljno plače ili ga «boli stomak », onda ne mora da ide u obdanište. Sa takvim radnim iskustvom, svaki sledeći pokušaj adaptacije biće teži, mališani će plakati jače i više, «bolovi» će se pojaviti i u glavi, kičmi, nogama, a sve u pokušaju da ponovo ostvare željeni rezultat. Iz istih razloga mama i tata ne treba da se vraćaju kada se jednom pozdrave sa detetom i krenu ka izlazu.

Ne treba kasniti u vrtić. Ako se to dešava ujtru, roditelji se od deteta rastaju u žurbi, pa mu to izgleda kao da jedva čekaju da ga se otarase. Ako se to dešava posle posla, dete postaje zabrinuto i uznemireno jer ih nema. Mama ne treba da pokaže svoju tugu kad mališan ujtru gorko plače pri rastanku, niti tata svoju nervozu, kada po podne zbog saobraćajne gužve jedva stiže na vreme, ovakva osećanja se prenose na dete.

Odrasli ne treba ponašanje deteta da doživljavaju lično, niti da pomisle da ih mališani namerno maltretiraju i blamiraju. Dečje reakcije na odvajanje su očekivane i pogoršaće se ako ga roditelji u tom trenutku izgrde, ismeju ili pobesne.

Roditelj ne treba pred mališanom da «preispituje » vaspitačicu, niti da se sa njom dodatno zadržava u razgovoru prilikom rastanka, jer dete tu «vidi» da roditelj nije siguran u osobu sa kojom ga ostavlja. Iako se dete zaigralo u parkiću, mama i tata ne treba na klupi sa komšijama, da «grde»  vrtić ili vaspitača i njihove metode, jer dete sve «snima».

U periodu adaptacije ne treba kod kuće detetu uvoditi neke nove navike ili značajne izmene u postojećoj organizaciji.

Roditelji ne treba da budu »istražni organi» kada se interesuju kako je bilo u vrtiću, što više insistiraju da saznaju šta se dešavalo, šanse su sve manje. Umesto toga, mogu se igrati vrtića sa igračkama, tu će dete «reći » dovoljno kroz različite likove.

U knjigama sve ovo lepo piše i roditelj shvata da je rođen u pogrešnom telu čoveka, jer to može samo Supermen !

SAVETI ZA LAKŠU ADAPTACIJU NA VRTIĆ

Poželjno je da roditelji pre polaska deteta u vrtić doznaju kakav je dnevni režim i postepeno usklade kućni ritam spavanja, obroka i šetnje sa takvim rasporedom. Takođe, treba na vreme, da obaveste vaspitačice o navikama i osobinama svog deteta. Ukoliko je moguće, najbolje je da mama ili tata uzmu odsustvo sa posla, jer dete ostaje kraće u vrtiću na početku adaptacije. Rastanke roditelj treba da učini kraćim, a dete može zadržati omiljenu igračku pri ulasku u grupu. Važno je da mališanu pokaže da ga voli I kada odbija da ostane u vrtiću, ali I da ima poverenja u vaspitača kome ga predaje.