Tradicionalne jezičke veštine u vrtiću

Tradicionalne jezičke veštine u vrtiću

Vekovima su deca u Srbiji usavršavala hitrinu nogu, ruku, ali i jezika, kroz različite igre. Svaki naš vrtić ima bogatu narodnu riznicu iz koje može da zahvati i ponudi novom naraštaju tradicionalne jezičke veštine. U igri, kroz primenu ovog jezičkog blaga deca uče pravilan izgovor i bogate svoj rečnik.

MOTORIČKA I JEZIČKA SPRETNOST SE PODSTIČU

U ranom dečjem uzrastu, po mišljenju stručnjaka spretnost ruku i nogu, dakle razvoj i usavršavanje krupne i fine motorike pozitivno utiče na razvoj govora. Ranko Rajović, jedan od tvoraca sve popularnijih NTC radionica za decu, ističe: ”Najveće regije mozga koje pripadaju prvom delu razvoja su rotacija, ravnoteža, razvoj stopala, dinamička akomodacija oka, fina motorika i govor jer imaju najveći broj sinapsi.”

NAJMLAĐI UZRAST

“Taši, taši, tanana

I svilena marama

U marami šećera

Da mi dete večera.”

Pevali smo i tapšali u ritmu, a sada evo još pesmica za najmlađi uzrast:

  • Uspavanke
    Uspavanke su dečja radost: „Nek mi Milan spava, o anđelu sanja...“

    Uspavanke su dečja radost: „Nek mi Milan spava, o anđelu sanja…“

Ovu u različitim obradama skoro svi znamo:

“Ljulja, ljulja, ljuška,

Na Moravi kruška,

Tu mi sedi tetka,

Te mi ljulja Petka…”, ali postoje druge jednako uspavljujuće:

“Ninaj, ninaj, Simana

Moga sina Milana:

Nek mi Milan spava,

O anđelu sanja.

Anđeli ga čuvaju

Pesmice mu pevaju.” Ili:

“Nuna, nuna nunača,

Slatka s medom pogača,

Mesila je tetača,

Pa svom čedu davala,

Da bi ga uspavala.”

Nekada su se koristile uz kolevku, a danas su pogodne za dnevni odmor u grupi. Deca ih lako uče, zbog slogova i rima.

  • Cupaljke
„Hop, cup, na kalup, čet’ri babe, jedan zub...“ baš je zabavno.

„Hop, cup, na kalup, čet’ri babe, jedan zub…“ baš je zabavno.

Ove pesmice odgovaraju periodu kada dete još ne hoda, ali počinje da “cupka” u mestu.

“Hop, cup, na kalup.

Čet’ri babe, jedan zub-

I taj jedan šupalj!” ili

“Opa, cupa, tanana,

Što mi nisi kazala,

Da moj dragi boluje,

Da mu nosim ponude:

Od komarca rebarca,

Od mušice dušice,

Jednu kocku šećera,

Da moj dragi večera,

U rešetu rakije,

Da se dragi napije.”

  • Tašunjaljke

Vrsta kojoj pripadaju pesmice tipa “Taši, taši…”, sa tapšanjem, ali i one u kojima su aktivni prstići, od palca, ka najmanjem, a svaki nešto “kaže”:

“Ovaj veli: Hajde, hajde!

Ovaj veli: Kuda, kuda?

Ovaj veli: Kradi, kradi!

Ovaj veli: I ja ću, I ja ću!

Ovaj veli: Kazaću, kazaću!“

ili šake, kao:

“Motala, motala, svilicu,

Na tu desnu ručicu!”, dok dete pravi pokret motanja rukom.

  • Prohodalice  

Potrebno je malo podrške da dete prohoda. Odglumite ovo:

“Šta sečeš?

Sečem strah,

Da Mile hodi,

Da prohodi,

Da se oslobodi!” ili

“Lazi, lazi Lazare!

Te dolazi do mene,

Pri’vataj se za mene:

Za svilene rukave,

Za vezene marame,

Za klečane kecelje.”

Treba priznati danas kao nekada, da nije lako prohodati:

“Šetalo, petalo,

Jedva dete kretalo.

Šetalo, petalo,

Jedno s’ dete kretalo

I tako je zaspalo.”

TRADICIONALNE JEZIČKE VEŠTINE U VRTIĆU ZA STARIJI UZRAST

  • Rugalice

Ne podržavamo ruganje, ali ove šaljive pesmice su zabavne:

“A, be ce,

Poj’o vuk telce

I popove štence,

Ne žali pop telce,

Ma on žali štence:

Seoski su telci,

A popovi štenci.”

“Silan lovac, kraj mu jadu nema:

Na lisicu pušku naslonio,

Za pećinu, glavu zaklonio:

Kad udari, za mnoge ne mari;

Kada puca, njemu srce kuca;

Kad promaši, malo se uplaši,

Kad ubije, od krvi se krije!”

  • Razbrajalice

Svi znamo “Eci, peci, pec…” ili “En, den, dinu…”, a da li su vam ove poznate:

“Štuka, štuku

pojela,

Al’ se nije

Najela;

Jad,

Glad,

Na koga će

Sad,

Reče,

Pa uteče.”

Ili za početak žmurke:

“Tri se petla

Pobiše,

Na popovom

Bunjištu.

Jedan veli: Iš!

Drugi veli: Miš!

Treći veli: Ti žmuriš!”

I jedna neobična:

“Bumbar,

Delipar,

Seo car

Na kantar,

Žaripan,

Pelivan,

Merili ga

Po vas dan,

Pade, pa se skljusi

I reče mu- tu si.”

  • Brzalice

“Na vrh brda…”, “Ture bure valja…”, “Ko pokopa popu bob…” su opšte poznate. Učimo ih polako, pravilno, pa sve brže i nema problema sa izgovorom glasova:

“Jadan sam ti kukavac,

Ujede me skakavac,

Na zlo mesto za palac…”

“Krivo ralo Lazarevo,

Krive loze razoralo…”

“Na kantaru katran,

Kantar meri katran…”

“Raskiseliše li ti se opanci?”

  • Ređalice

“Pošla koka na pazar” je najpoznatija, a evo jedne ređalice kao stvorene za vrtić, čiji se refren ponavlja posle svakog broja:

“Kad kažem jedan-

Jedan kljun je u sokola.

Refren (svi zajedno):

Guska vodu pljuska.

Travo zelena,

Ružo rumena,

Aj, ne povenula!

Kad kažemo dva-

Dva su oka u ribice!

Refren

Kad kažemo tri-

Tri su noge u tronošca.

Refren

Kad kažemo četiri-

Četir’ točka pod kolima.

Refren

Kad kažemo pet-

Pet su prsta na rukama…”

  • Poslovice

Ove su pogodne za decu, jer se odnose na njihova iskustva:

“Ako ne počneš, nećeš ni završiti.”

“Izaćiće delo na videlo.”

“Navika je jedna muka, a odvika devet muka.”

“Nema zime dok ne padne inje;

Ni proleća dok sunce ne sine;

Ni radosti dok ne deliš s’ kime.”

“U laži su kratke noge.”

“Složna braća grade nove dvore,

A nesložna i stare razore.”

“U sreću se uzda lud,

A pametan u svoj trud.”

“Hranitelj je kao i roditelj.”

“U hvališe svega više.”

  • Pitalice

“Pitali zlureku babu:

  • Gde su ti zubi?
  • U jeziku, čedo moje.”

“Pitao siromašak majku:

  • Koji je dan najduži u godini?
  • Onaj kad se čeka večera bez ručka.”

“Pitali Kraljevića Marka:

  • Koji je junak najbolji na svetu?
  • Onaj koji prezire smrt, a voli život.”

“Pitali dete:

  • Kako u vašem selu zovu vuka?
  • Bogme on i nezvan dođe.”

PORUKA IZ SREDNJEG VEKA

Uzmeš li tuđu reč, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe potuđio. Bolje ti je izgubiti najveći i najtvrđi grad, nego najmanju i najneznatniju reč svoga jezika” poručio je tvorac srednjovekovne srpske države Stefan Nemanja, svojim potomcima. Toliko je ovu poruku smatrao značajnom da je zapisana i stigla do nas…Kako smo je razumeli i kako govorimo svoj jezik procenite sami. Ako ste pomislili da je ovo neka “bajata” priča koja ne odgovara XXI veku i savremenom svetu ili da je rodonačelnik Nemanjića bio protiv učenja stranih jezika ili “mešanja” sa strancima, istorijski izvori kažu da se varate. On je uvideo značaj jezika, a roditelji, vaspitači, učitelji, nastavnici i profesori treba da se prisete njgovih reči pre rada sa novim naraštajima.