„Šta radi lekar?“, „Koji dan dolazi posle petka?“ „Da li je olovka na stolu ili ispod stola?“ „Šta je veće slon ili pas?“ „Nacrtaj sebe i…“ „Izbroj prste na mojim i tvojim rukama!“, „Kojim slovom počinje reč MAMA, a kojim se završava?“ „Da li si siguran?“ i slično su pitanja na koja predškolci odgovaraju bez problema, zar ne?

POČINJE UPIS U ŠKOLU

Deca rođena od prvog marta 2010. do kraja februara naredne godine upisuju se u prvi razred osnovne škole tokom aprila i maja. Prema procenama Ministarstva prosvete prvog septembra 2017. godine oko sedamdeset hiljada prvaka poćiće u školu. Za sve ima dovoljno mesta. Škola je, po zakonu, dužna da na zahtev roditelja, a u skladu sa svojim mogućnostima, upiše svako dete sa područja koje joj pripada, kao i sa područja druge škole. Osnovno obrazovanje je obavezno i zakon za roditelja ili staratelja koji ne upiše dete u osnovnu školu, predviđa kaznu od pet do pedeset hiljada dinara.

U KOJU ŠKOLU UPISATI DETE?

Najčešći izbor je najbliža državna osnovna škola za upis prvaka.

Većinu dece u Srbiji roditelji upisuju u državne škole, sa odgovarajućeg područja, rukovodeći se mišljenjem da je, u ovom uzrastu, najbolja škola – najbliža škola. Ako je dete pohađalo i najbliže obdanište, onda se već poznaje sa mališanima „iz kraja“ i velike su šanse da će „upasti“ u razred sa nekima od njih. Ponekad se roditelji rukovode adresom svog zaposlenja ili se raspituju unapred o školi ili učiteljicama koje primaju prvi razred,  pa ako su na „zlu glasu“, odlučuju da svog prvaka upišu u neku drugu školu. Potrebno je da popune molbu i ukoliko ima mesta, dete će biti upisano. Nešto manji broj razmatra i mogućnost upisa u privatnu osnovnu školu, internacionalnu školu ili školu na odabranom stranom jeziku. Ukoliko dete ima potencijala, iskazuje želju i nije sklono predomišljanju, a roditelji mogu finansijski da isprate „projekat“ do kraja školovanja, nema prepreka za ovakav izbor.

NEOPHODNA DOKUMENTA ZA UPIS U ŠKOLU

Roditelji predškolaca treba da spreme sledeća dokumenta za upis u školu:

• Izvod iz matične knjige rođenih iz opštine
• Uverenje o prebivalištu deteta iz policijske uprave
• Lekarsko uverenje o obavljenom pregledu iz doma zdravlja
• Dokaz o izvršenim vakcinacijama iz doma zdravlja
• Potvrda o pohađanju pripremnog predškolskog programa iz vrtića

Vakcinacija počinje još u porodilištu, a pre upisa u školu su obavezne revakcine I potvrda.

Za lekarsko uverenje treba uzeti upute kod izabranog pedijatra i obaviti laboratorijske analize, što podrazumeva krv iz prsta i urin, kao i specijalističke preglede kod sledećih stručnjaka: otorinolaringolog (uho, grlo, nos), oftalmolog (oči), fizijatar (telesni sklop), stomatolog (zubi) i logoped (govorno-jezički status). Dokaz o izvršenim vakcinacijama podrazumeva da se dete pre upisa u školu revakciniše protiv difterije, tetanusa, dečje paralize, malih boginja, zauški i rubeola.

Potvrdu iz vrtića roditelji mogu doneti naknadno, dok su ostala dokumenta neophodna za odlazak kod sekretara izabrane škole, radi prijave za upis u prvi razred i zakazivanje termina testiranja kod školskog pedagoga ili psihologa. U nekim školama postoji mogućnost elektronske prijave.

ŠTA ĆE BITI NA TESTIRANJU?

Ovo je najčešće pitanje zabrinutih roditelja, koji preporuku stručnog saradnika škole,

Nema posebne pripreme pred test za upis u školu.

doživljavaju kao konačnu presudu detetu, a svoju nervozu i stres povodom testiranja bespotrebno prenose na mališane. Za razliku od roditelja, deci koja bez „pripreme“ dođu na ovaj „test“ uglavnom bude lepo i zanimljivo. Testiranje počinje uvodnim razgovorom sa roditeljem i detetom, potom roditelj izađe i sačeka oko pola sata, a nakon toga se ponovo pridruži. Mališanima psiholog ili pedagog procenjuje emocionalnu, socijalnu i intelektualnu komponentu zrelosti i potom daje preporuku da li je dete spremno za polazak u školu. Tokom razgovora, dete se sreće sa poznatim temama i zahtevima, koje već ima u iskustvu bilo iz vrtića ili iz porodice. Psiholog ili pedagog posmatra koliko je dete samostalno, kako se odvaja od roditelja, da li u potpunosti razume postavljeno pitanje, kakva mu je pažnja, da li može duže da sedi mirno „kao na času“, kako prima instrukcije, da li je spremno za sticanje novih znanja, kako pamti, koliko je sigurno u sebe i slično.

KAKO PRIPREMITI DETE ZA OVAJ TEST?

Nikako. Možda deluje kao lakonski odgovor, ali svakodnevni život deteta do testa je zapravo priprema i ne postoji neko gradivo koje sad, na brzinu, treba „doučiti“ ili „ponoviti“. Pohađanje  predškolskog programa je takođe deo pripreme. Dete treba mirno i bez pritiska obavestiti da  će zajedno sa roditeljem otići do škole, gde će sa jednom tetom ili čikom malo popričati, da treba da odgovori na pitanja i uradi ono što se traži od njega i da je to potrebno za upis u školu. Temu je bolje ne produbljivati, ako se mališani ne raspituju. Opuštena atmosfera i odsustvo straha i treme su cela priprema za test. Dobra ideja je otići do školskog dvorišta i poigrati se tamo, radi pozitivnih osećanja. Veoma je važno da roditelji ne preuveličavaju značaj ovog testa u detetovim očima, ne postavljaju mu zahteve, niti ga plaše testiranjem. Takođe, rečenice tipa: „Videćeš ti kad pođeš u školu!“ ili „Doteraće tebe škola u red!“ koje odrasli umeju da upute budućem prvaku, mogu ispoljiti svoj negativni uticaj već na testiranju.

DOBRE STRANE TESTIRANJA PRED UPIS U ŠKOLU

Ovi testovi nisu sveto pismo, zavise od različitih faktora: pristupa i iskustva psihologa ili pedagoga, ispavanosti ili treme deteta, ali kod najvećeg broja dece, komunikacija se uspostavi i sve je u redu. Procene mogu ukazati na teškoće, propuste ili nadarenosti deteta u nekim oblastima. Ovo je dobro znati i na vreme reagovati, jer je većina zaostataka u ranom uzrastu nadoknadiva, a talenat nikad nije prerano stimulisati. Testiranje pomaže ujednačavanju strukture prvih razreda. Deca su različita, a to je bogatstvo svakog razreda. Takođe, osim prilagođavanja budućeg prvaka na zahteve i pravila škole, postoji i potreba za obrnutim procesom, tako da nadareni, učenici sa teškoćama ili učenici iz različtih kultura imaju prilagođen pristup i odgovarajući program rada.

MOJ MALI NIJE GLUP, ŠTO DA GA SAD NE UPIŠU U ŠKOLU?

Preporuka za odlaganje upisa u školu, govori o zrelosti, a ne o koeficijentu inteligencije deteta.

Roditelj koji je (ne)zadovoljan rezultatima testa, treba da ostane miran. Reakcija odraslih utiče na dete. Sa stručnim saradnikom  može se porazgovarati, pitati na čemu treba poraditi, a ako postoji sumnja u rezultate testa, potražiti drugo mišljenje. Suludo je preporuku da se sačeka još godinu dana, shvatiti kao dokaz nedovoljne inteligencije potomka, dok je najčešće u pitanju koncentracija, pažnja ili živahnost mališana. Procena zrelosti deteta za upis u školu je samo smernica za orijentacionu sliku o sposobnostima deteta, a nikako test inteligencije.