Vaspitanje… Često imate prilike da čujete komentare odraslih, dete mi je krenulo u zabavište, neko kaže vrtić, neko pak obdanište, a vaspitači i ostali saradnici koji se bave decom koriste naziv Predškolska ustanova.

Sve je to tačno, ali suština je bitna.

Kada počinje i zvanično da postoji ovakva ustanova kod nas, koja utiče na vaspitanje i obrazovanje dece predškolskog uzrasta? Evo jednog osvrta na prošlost i početak rada naših “dečijih vrtova„ u Srbiji.

U patrijahalnoj sredini 19.veka , vaspitanje i obrazovanje dece odvijalo se u okviru porodice. Da bi u drugoj polovini uz podršku mladih ljudi školovanih u inostranstvu, u Srbiji se uz postepeno prihvatanje evropskog načina života, menjaju stavovi o ulozi i položaju žena u društvu. U stručnim listovima prenošena su iskustva drugih evropskih naroda iz oblasti pedagoškog vaspitanja. Poseban uticaj imala je Nemačka zahvaljujući pedagogu Fridrihu Frebelu koji je u Blankenburgu 1837. god otvorio prvi „Zavod za gajenje i zabavljanje male dece „ a od 1840. ovakve ustanove naziva „Dečiji vrtovi“(Kindergarten).Dok se šetao gradom video je decu na ulicama koji se samostalno igraju bez nadzora i brige odraslih, pomislio je da su deca poput cvetova u bašti koji trebaju brigu i negu a takođe slobodu odrastanja, sve to ga je inspirisalo na konačan naziv, koji je i danas divan zar ne – kindergarten (dečiji vrtovi).

Šta se dešava kod nas kasnijih godina?

U Beogradu 1867. je objavljeno delo Dimitrija Matića koji je bio doktor filozofije ,ministar prosvete zastupnik ministra inostranih dela, ministar pravde, neverovatan um tog vremena objavljuje delo Vaspitanje male dece. Time su se i drugi ohrabrili da u pedagoškim listovima štampaju članke posvećeni ovoj temi dečije zabavište i dečje igre.

U isto vreme kada je Dimitrije Matić objavio knjigu o potrebi “škola za nejaku decu“ u Beogradu je 3.aprila 1867. počela sa radom „Škola maloletne dečice od dve pune do sedme godine“, sveštenika Tatomira Milovuka. Programom ove škole bilo je predviđeno da se deca nauče pokornosti, umiljatosti i učtivosti a od pete godine „počeće poznavati veru, čitati i pisati, kako srbski tako i nemački, a po tom po potrebi i francuski, po snazi deteta, učiti i raditi. U šestoj godini produžiće gore navedene nauke. Muška deca će po želji roditelja ,učiti i latinski a ženska dečica će štrikati, heklati, šlingati, necati, vesti i krpiti svašta“. Bilo je predviđeno da se u školi radi i sa decom starijeg uzrasta. U sedmoj, osmoj godini muška deca spremaće se za gimnaziju a ženska deca koja žele vospitateljke biti za veliku žensku školu“. Odaziv građana za ovu ustanovu nije bio velik, te je ona usled materijalnih teškoća prestala sa radom krajem iste godine.

Položaj i funkcija zabavišta u ukupnom sistemu obrazovanja u Srbiji prvi put je pravno utvrđen Zakonom o narodnim školama od 26.jula 1898.god.bOvim Zakonom je propisano da niže narodne škole čine: zabavišta i osnovne škole a više narodne škole su građanske (za mušku) i devojačke (za žensku decu).

Zabavišta imaju zadatak da „zabavom poučavaju i vaspitavaju decu, mušku i žensku u uzrastu od navršene pete godine do sedme i da ih pripremaju za učenje u osnovnoj školi“. Predviđeno je da sa decom rade zabavilje iz „redova srpskih građana“ koje su prethodno završile najmanje devojačku školu i kurs za zabavilje.

Kako se dalje odvijao istorijski tok naših zabavišta saznaćete u narednom članku.

A do tada potrudite se da uživate na svom radnom mestu, dok će vaše dete sigurno uživati u svom vrtiću.

Vrtić Magnolija, lepota odrastanja